Katarsko ulaganje u Nemačku: "Nemci kritikujući Emirat izgleda ne shvataju šta je zapravo u igri"

Katar, koji je prošle godine dospeo u žižu evropske javnosti kao domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu, u prethodnoj deceniji razvijao je strateško partnerstvo sa zemljom koja se smatra de fakto liderom Evropske unije - Nemačkom. 

Ovaj emirat je uložio u velike nemačke kompanije oko 25 milijardi evra u prethodnom periodu, kako je preneo list "Zidojče cajtug", što je među najvećim katarskim investicijama. Međutim, uz zabrinutosti koje su se pojavile u vezi sa ljudskim pravima, a koje su se pre svega odnosile na tretiranje radnika u Kataru, dobri odnosi Dohe i Berlina su na klizavom terenu.

Već nekoliko godina unazad Katar se može smatrati jednim od najvećih uvoznika sa kojima sarađuje nemačka odbrambene industrija, a uz rat u Ukrajini nemerljiva je i energetska moć ovog emirata, neophodna evropskim zemljama kako bi se smanjila zavisnost od Rusije.

Tako je, u novembru prošle godine, "FT" objavio da su dve zemlje postigle dogovor prema kojem će Katar snabdevati Nemačku tečnim prirodnim gasom tokom 15 godina, počevši od 2026. 

Zvaničnici nisu obelodanili vrednost ugovora, ali je predviđeno da se tokom tog perioda u Nemačku pošalje oko dva miliona tona tečnog prirodnog gasa. Ovaj dogovor podržali su i nemački kancelar Olaf Šolc, koji je u septembru i sam posetio Katar, kao i ministar ekonomije Robert Habek koji je rekao da je "15 godina sjajno, a ne bi imao ništa protiv ni da je dogovor na 20 godina".

Pored ovoga, o velikim katarskim investicijama u Nemačkoj svedoče i podaci da je tamošnji fond koji vode katarski čelnici kupio 11 odsto udela u vlasništvu "Folksvagena", šest odsto u "Dojče banci", a prošle jeseni i pet odsto akcija "Poršea", što Emirat čini jednim od najvećih akcionara u ovoj kompaniji za proizvodnju luksuznih automobila.

Katar želi da proširi svoj uticaj i razvije dobre strateške odnose i sa drugim zemljama Evrope, ali dok u Nemačkoj to čine ulaganjima u energetski sektor i fabrike, u nekoliko drugih država ciljaju na luksuz: tako su u u Francuskoj vlasnici fudbalskog kluba PSŽ, dok u Velikoj Britaniji imaju vlasnički udeo u luksuznim "Ric" hotelima i "Harods" prodavnicama, a izgradili su i najveću zgradu u zemlji, prenosi briselski list "Politiko".

Glasovi podrške Kataru

Među onima koji već godinama ističu kako smatraju da je Katar značajan partner za Nemačku i Zapad generalno, jeste i Zigmar Gabrijel, bivši nemački vicekancelar i ministar spoljnih poslova zemlje. 

On je, zajedno za Kristofom Hojzgenom, bivšim savetnikom Angele Merkel, prisustvovao sastanku u julu prošle godine na kome su se čelnici najvećeg nemačkog fudbalskog kluba, Bajerna iz Minhena (kome je Katar ervejz sponzor), sastali sa šefom organizacije Svetskog prvenstva, Hasanom al Tavadijem.

Tema ovog "okruglog stola", kako su ga nazvali organizatori, bila su ljudska prava u Kataru uoči održavanja turnira, a kako je kasnije rečeno Al Tavadi je želeo da predstavi čelnicima Bajerna "moć fudbala" koja može doneti pozitivne promene.

Zigmar Gabrijel je, tokom sastanka, nazvao Katar "jednim od malobrojnih stabilnih mesta na kojima se pregovori još mogu voditi", i dodao da je u pitanju "čudesno stabilna zemlja u nestabilnom regionu".

Gabrijel je, inače, bio i ministar ekonomije Nemačke od 2013. do 2017. godine, i tokom tog perioda su ekonomske veze između te zemlje i Katara znatno ojačale. Dve godine nakon što je napustio javne funkcije, 2020, Gabrijel se pridružio "Dojče banci" kao član nadzornog odbora, na zahtev Katara.

Gabrijel je u jednom tvitu u oktobru rekao da mu smeta "arogancija Nemačke prema Kataru", a podržao ga je jedan bivši visoki funkcioner. U pitanju je Joška Fišer, koji je takođe ranije bio vicekancelar i šef diplomatije, a koji je za jedan nedeljnik rekao da Gabrijel "ima pravo kada kritikuje arogantni stav".

Stav javnosti teško promeniti

Iako postoje učesnici u nemačkom javnom životu koji se zalažu za dublje veze sa Katarom, daleko od toga da je u pitanju jednoglasna podrška Emiratu - zapravo, promena stava većeg dela javnosti prema vlastima u Dohi pokazala se veoma teškom.

Pored kritika u vezi sa ljudskim pravima i LGBT zajednicom, Katar je morao da se suoči i sa izveštajima prema kojima su špijunirali Tea Cvancigera, bivšeg čelnika nemačkog fudbalskog saveza koji je često kritikovao to što je organizacija Svetskog prvesnstva dodeljena Kataru.

Kako je objavila prošle godine agencija AP, Emirat je bio zabrinut da bi Cvanciger mogao da ugrozi njihovo domaćinstvo, pa je za deset miliona dolara unajmio kompaniju na čijem se čelu nalaze bivši CIA operativci kako bi ga špijunirao. To je trajalo tri godine, a cilj je, navodi AP, bio da se priđe ljudima bliskim Cvancigeru i tako utiče na njega.

Osim toga, nemački političari koji inače jedva čekaju da iskoriste pozitivan publicitet koji bi povezali sa fudbalom, u velikoj meri su izbegavali bilo šta u vezi sa ovim svetskim prvenstvom. Jedini zvaničnik koji je otišao u Katar bila je ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fejzer, mada je i ona nosila bedž sa duginim bojama u znak podrške LGBT populaciji, što su iz Dohe shvatili kao provokaciju.

Ostala je zabeležena i fotografija nemačkih fudbalera koji pre jednog od mečeva na svetskom prvenstvu drže ruke preko usta, u znak protesta zbog toga što smatraju da je pravo slobodnog govora u Kataru ugroženo.

AP/Matthias Schrader

Uprkos svemu ovome, nemački ambasador u Kataru Klaudijus Fišbah je među diplomatskim krugovima svoje zemlje kritikovao stav Nemačke prema Kataru, za koji smatra da je "negativno uticao na poverenje ka Berlinu". 

On je, u izjavama koje su procurele u javnost, kritikovao ono što je nazvao "neviđenom medijskom kampanjom protiv Katara" i tvrdio da Nemci "izgleda ne shvataju šta je zapravo u igri" kada je u pitanju ovaj mali emirat.

"Nema govora o tome da li možemo ili želimo da odustanemo od Katara kao prozapadnog saveznika. Snabdevanje energentima, dokazano posredništvo u komplikovanom regionu i pouzdano investiranje u Nemačku bi trebalo da budu najvažniji činioci", napisao je Fišbah u dokumentu prosleđenom kolegama.