Igre 
Erdogan "gasi" švedske nade za ulazak u NATO, a Finska traži "tajm aut" i već razmišlja o samostalnom putu ka Alijansi
Komentari24/01/2023
-18:00
Stokholm ne bi trebalo da očekuje da Turska podrži kandidaturu Švedske za članstvo u NATO, rekao je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan u ponedeljak, nekoliko dana nakon što je na protestu u švedskoj prestonici spaljen Kuran. Nade da će ova skandinavska zemlja brzo dobiti odobrenje od preostale dve članice i tako pristupiti alijansi na ovaj način je prilično smanjena, a finski ministar spoljnih poslova Peka Havisto rekao je da Finska mora da ramotri ulazak u NATO i bez Švedske.
Erdogan je osudio subotnji protest na kojem je zapaljen Kuran, sveta knjiga islama, rekavši da je to uvreda za sve, posebno za muslimane, a kritikovao je i švedske vlasti što su dozvolile da demonstracije budu održane ispred ambasade Turske u Stokholmu.
On je kritikovao Švedsku i zbog prokurdskih protesta na kojima su demonstranti mahali zastavama različitih kurdskih grupa, uključujući Radničku partiju Kurdistana, čiji simboli nisu zabranjeni u Švedskoj, iako je u Evropskoj uniji, Sjedinjenim Američkim Državama i Turskoj označena kao teroristička grupa.
"Pustićete terorističke organizacije da divljaju i onda očekivati našu podršku za ulazak u NATO. To se neće desiti", rekao je Erdogan.
Ovo je drugi put da protesti prokurdskih grupa u Švedskoj izazivaju tenzije na relaciji Stokholm-Ankara, a Erdogan je već nedavno zatražio izručenje 130 "terorista" Turskoj, što je bilo protumačeno kao ljutiti odgovor na incident u švedskoj prestonici kada je tokom jednog protesta za noge obešena lutka sa likom turskog predsednika.
Twitter.com/@realrojkom
Švedska je, podsetimo, kao i Finska, prošle godine podnela zahtev za članstvo u NATO, napustivši višedecenijsku politiku vojne neutralnosti, nakon što je Rusija napala Ukrajinu. Turska i Mađarska su jedine članice Alijanse koje još nisu ratifikovale u parlamentu članstvo dve nordijske zemlje, a direktor Instituta za turske studije Univerziteta u Stokholmu Pol Levin rekao je da su pregovori sa NATO "bačeni u duboku krizu".
"Ako Erdogan ostane na vlasti, možda ćemo imati godine, ne mesece, pre ratifikacije, barem ako drugi saveznici iz NATO ne uskoče sa bilo kakvom dostupnom šargarepom i štapom da ubede Ankaru", rekao je on, prenosi Fajnenšenal tajms.
Povezane vesti
Protesti u Švedskoj izazvali bes u Turskoj, ali i drugim zemljama
Ankara je, podsetimo, iznela nekoliko zahteva Švedskoj kako bi odobrila njeno učlanjenje u NATO, poput izručenja ljudi koje optužuje za terorizam ili koji su učestvovali u neuspelom vojnom udaru 2016. godine. Turska tvrdi da Švedska "nije učinila dovoljno" na suzbijanju kurdskih grupa, koje Ankara vidi kao teroriste.
Međutim, niz protesta u švedskoj prestonici izazvao je niz reakcija, kako u Turskoj, tako i zemljama Persijskog zaliva, a reakcija je bilo i među švedskim i finskim zvaničnicima.
Ministarstvo spoljnih poslova Saudijske Arabije oštro je osudilo spaljivanje Kurana u Švedskoj i ponovilo važnost širenja vrednosti dijaloga, tolerancije i mirnog zajedničkog života pripadnika različitih religija. Kuvajtsko ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je da takvi postupci mogu izazvati ogorčenje muslimana širom sveta i postati opasna provokacija, a Ministarstvo spoljnih poslova Ujedinjenih Arapskih Emirata pozvalo je na poštovanje verskih simbola i odbacivanje uvreda verskih osećanja i svetinja.
Podsetimo, i fotografije na kojima je maskota sa likom Erdogana obešena u blizini gradske skupštine Stokholma izazvale su veliki bes u Ankari. Njih je objavila prokurdska grupa pod nazivom Švedski komitet solidarnosti za Rojavu, a Edrogan je pozvan da "iskoristi šansu da se povuče sada, kako ne bi završio naglavačke na trgu Taksim", piše BBC.
Za ovaj incident turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu okrivio je Radničku partiju Kurdistana (PKK) i miliciju sirijskih Kurda YPG - koje Ankara naziva terorističkim grupama. Ankara je reagovala i tako što je pozvala švedskog ambasadora na razgovor i otkazala posetu predsednika švedskog parlamenta Andreasa Norlena Ankari.
Tanjug/AP/Christine Olsson/TT News Agency
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je da je sloboda izražavanja "dragocena roba" u zemljama NATO i da ovi akti, iako su neprikladni, nisu "automatski nezakoniti".
"Švedska ima dalekosežnu slobodu izražavanja, ali to ne znači da švedska vlada, ili ja, podržavamo izražena mišljenja", rekao je švedski ministar spoljnih poslova Tonias Bilstrom. Švedska će, kako je rekao, poštovati sporazum koji postoji između Švedske, Finske i Turske u vezi sa našim članstvom u NATO.
Povezane vesti
Finska će i bez Švedske u NATO
Finska mora razmotriti ulazak u NATO bez Švedske, rekao je u utorak ministar spoljnih poslova ove zemlje Peka Havisto.
Zajedničko članstvo ove dve nordijske zemlje ostaje "prva opcija", ali "očigledno moramo da procenimo situaciju ako se nešto desilo, što znači da dugoročno Švedska više ne može da ide napred", rekao je Haavisto. Ipak, ogradio se rečima da je "prerano" da se kaže kako će zaista izgledati dalji tok događaja.
Havisto smatra i da je potrebna vremenska pauza od nekoliko nedelja u razgovorima između Finske, Švedske i Turske, u vezi sa planovima dve nordijske zemlje da se pridruže NATO.
Povezane vesti
"Potreban je tajm-aut pre nego što se vratimo na trilateralne razgovore i vidimo gde smo, kada se slegne prašina nakon trenutne situacije, tako da još ne treba donositi zaključke", rekao je Havisto Rojtersu u telefonskom intervjuu. On je naveo da će pauza potrajati "par nedelja"
Preporuka za vas
Komentari (0)