Igre 
Probijen "sanitarni kordon": Talas jačanja desnice se prelio i na Belgiju, desni separatisti ostvarili odlične rezultate
Komentari15/10/2024
-18:01
Lokalni izbori u Belgiji su završeni, a dok partije analiziraju rezultate, analitičari utvrđuju da su desničarske "Novi flamanski savez" (N-VA) i "Flamanski interes" (VB) ponovile sjajne rezultate sa federalnih izbora 9. juna.
Na tim izborima, ove dve flamanske desničarske partije su osvojile kombinovano preko 30 odsto glasova, dok su odlične rezultate potvrdile na lokalnim izborima, te N-VA ostaje relevantan sagovornik sa legitimitetom za sastav federalne vlade, dok je "Flamanski interes" uspeo nezamislivo.
Oni su, naime, ostvarili istorijski rezultat osvojivši apsolutnu većinu u gradu Ninov, zapadno od Brisela, gde je pobedio njihov kandidat Gaj D'Heselir, koji će postati prvi gradonačelnik iz redova ove krajnje desničarske partije u istoriji.
Flamanski interes probio "sanitarni kordon"
Pošteno govoreći, Flamanski interes je ovakve rezultate lokalnih izbora i najavljivao, nadajući se nastavku trenda rasta popularnosti, koji beleže poslednjih godina.
Od 90-ih godina prošlog veka krajnja desnica je izopštena iz vlasti, a to uključuje i lokalnu vlast. Druge stranke su se obavezale da neće sarađivati sa ekstremno desničarskim Flamanskim blokom i njegovim naslednikom Flamanskim interesom, te da će primeniti ono što se naziva "sanitarni kordon". Aranžman je faktički isključio Flamanski interes sa vlasti na svim nivoima više od tri decenije, pisao je flamanski "Flanders news".
Flamanski interes je "sanitarni kordon" na lokalnom nivou posmatrao krajnje negativno, smatrajući da nema potrebe da se stranka isključi iz procesa odlučivanja, pitajući se da li je to zaista potrebno, te pokušavajući da razbiju ono što oni nazivaju kampanjom straha od desnice.
"Da li nam je zaista potreban sanitarni koridor na lokalnom nivou, gde se odluke odnose na ulaganja u sportsku dvoranu ili biblioteku ili o tome kako ljudi mogu bezbedno da žive u svom komšiluku", pitali su se oni.
Povezane vesti
Pa ipak, flamanski list je pre izbora naveo i to da se stranka "nada da ovoga puta neće ponovo biti po strani nakon lokalnih izbora, ali se čini da je to nada koja se neće ispuniti".
Naime, ovakav zaključak je temeljen na osnovu pregovora koji su vođeni o sklapanju flamanske vlade, iz kojih je Flamanskih interes bio isključen.
profimedia
Kris Jansens, vođa grupe Flamanski interes u parlamentu Flamanije, pokušava da razume strategiju flamanskog nacionalističkog lidera Barta De Vivera pitanjem:
"Zašto N-VA ne razgovara sa Flamanskim interesom?", upitao je on.
Jansens je tvrdio i da je isključenjem Flamanskog interesa iz pregovora o formiranju flamanske vlade, N-VA bila prinuđena da učini previše ustupaka u odnosu na sopstveni program.
"Nema zabrane nošenja marama, broj poslanika u flamanskom parlamentu neće biti smanjen, a pokrajinska vlada će ostati na mestu. Gospodin De Viver (N-VA) je popustio pred flamanskim hrišćanskim demokratama CD&V i flamanskim socijalistima Vooruit-om", rekao je Jansen.
Isključenje Flamanskog interesa iz pregovora o formiranju regionalne vlade ipak nije dovelo do onoga čemu se nadala centristička i levičarska opcija u Belgiji.
Povezane vesti
Apele Jansena i njegovih kolega je na kraju, čini se, čuo De Viver, koji se za lokalne izbore držao svoje pozicije, te je sa Flamanskim interesom zapravo podelio biračko telo, ne dozvoljavajući da se prema ovoj partiji stvori kordon na način da se onemogući izbor njihovih kandidata kroz neprirodne predizborne koalicije.
Iz krajnje desničarske opcije su De Vivera upozoravali i na to da mora da sluša sopstvene pristalice, flamanske nacionaliste, koji su u velikoj većini, iako politički opredeljeni za N-VA, u blokiranju Flamanskog interesa videli opasnost po samu Flamaniju, za čiju se nezavisnost zalažu.
Desničarski Novi flamanski savez ponovio odlične rezultate iz juna
S druge strane, Novi Flamanski savez (N-VA) je jedan od neupitnih pobednika junskih izbora u Belgiji, čiji je lider, pomenuti Bart De Viver, dobio priliku da sklopi i federalnu belgijsku vladu u odnosu na snagu svoje opcije na federalnom nivou.
Povezane vesti
Nakon nedeljnih lokalnih izbora, briselski "Politico" je konstatovao da su pobednici junskih izbora u Belgiji ojačali svoje pozicije.
Ovoga puta birali su se gradonačelnici, lokalni odbornici, pokrajinski saveti, a od junskih izbora završilo se samo sa poslom formiranja regionalnih vlada frankofone Valonije i Flandrije u kojoj se govori holandski.
Komplikovani i teški pregovori o novoj federalnoj, kao i regionalnoj vladi grada Brisela, su stopirani, zbog, kako navodi briselski portal, "pritužbi da stranke nisu bile spremne na kompromis dok su vodile kampanju za lokalne izbore, na koje su računali da će ojačati svoje pozicije".
profimedia
Ipak, razloga za slavlje su imali najkrupniji pobednici junskih izbora, a u ovom slučaju je to N-VA, koji je još jednom potvrđen kao "najveća partija Flandrije, do sada", rekao je predsednik stranke Bart De Viver, gradonačelnik Antverpena i verovatno sledeći premijer Belgije, s obzirom da njegova nacionalistička opcija ima pravo na mandatara za stastav vlade.
U njegovom Antverpenu De Viverova lista je imala udobno vođstvo u odnosu na svog glavnog izazivača, krajnje levičarsku PVDA.
Inače, De Viver vodi iscrpljujuće pregovore o postavljanju temelja za nacionalnu vladu zajedno sa holandskim i francusko govorećim centristima CD&V i Les Engages, liberalima Reformističkog pokreta koji govore francuski ( MR) i Socijalističkom partijom Vooruit koja govori holandski.
Među najvećim gubitnicima izbora su, očekivano, Zeleni, koji su u belgijskom slučaju podeljeni na dve partije, Ecolo (Valonija) i Groen (Flamanija), koje sarađuju jako tesno i na federalnom nivou u pregovorima nastupaju jedinstveno.
Njih su prvo u junu zadesili loši rezultati, posebno Ecolo, a na lokalnom novu su sada pretrpeli veliki udarac u Briselu, iako pojedini mediji javljaju da su smanjili gubitke u nekim opštinama.
"Ukupni trend je nepogrešiv: krajnja desnica sve više osvaja"
Pad Zelenih, ali i loši rezultati centra i levice, uticali su na rast desnice u celoj Evropi, koja u ovom trenutku deluje nezaustavljivo, s obzirom na spisak zemalja u kojima desne opcije rastu, dolaze na vlast ili su već osvojile vlast.
Rezultati lokalnih izbora u Belgiji, prema oceni analitičara i poznavalaca prilika, uticaće takođe na ovaj rast, s obzirom na trendove i celom svetu, od Sjedinjenih Američkih Država do evropskih država poput Austrije, u kojoj je takođe pobedila desnica na nedavno održanim izborima.
"Uspon evropske krajnje desnice je dostigao vrhunac 29. septembra kada je Slobodarska partija Austrije osvojila najveći udeo glasova ikada, 28,9 odsto, na nacionalnim izborima, pisao je američki NBC News.
Oni su podsetili da ovo nije novi trend, te da se trenutni ciklus pokriva i prati najmanje jednu deceniju, ali da su poslednjih 12 meseci bili "obećana zemlja" za ovaj bivši rub političkog spektra.
Oni tu navode velike pobede francuskog Nacionalnog okupljanja, koje predvodi Marin Le Pen, kao i holandskog antiislamiste Gerta Vildersa, te Alternative za Nemačku, koja je na poslednjim regionalnim izborima ostvarila velike pobede, došavši do 20 odsto podrške, našavši se ispred vladajućeg SPD.
"Ukupni trend je nepogrešiv: krajnja desnica sve više osvaja", rekao je Matijs Roduijn, profesor politike na Univerzitetu u Amsterdamu.
profimedia
Evropske "stranke krajnje desnice su tu da ostanu", složio se Kas Mud, profesor međunarodnih poslova na Univerzitetu Džordžije i autor knjige "Krajnja desnica danas" iz 2019.
Američki medij navodi i to da neki naučnici prate korene ovog naleta kroz dva događaja: globalnu finansijsku krizu 2007-08. godine i nagli porast migracija u Evropi 2015. godine, podstaknut ratovima i nemirima širom Bliskog istoka i severne Afrike.
Ekonomski krah ostavio je Evropljane siromašnijim, sa urušenim javnim uslugama i infrastrukturom, a pogranična kriza je tome dodala brz priliv ljudi koji su došli u potrazi za socijalnim staranjem o sebi, iz zemalja koje im to nisu mogle da priušte.
Poslednjih decenija, porast imigracije tokom ekonomske krize gurnuo je "glasače na najekstremniju verziju krajnje desnice, okrivljujući imigrante za nezaposlenost", piše u studiji iz 2018. u londonskom časopisu Electoral Studies, prenosi američki medij.
Oni zaključuju i da "danas nije ništa drugačije, sa istorijskim stopama inflacije, erozijom socijalnih programa i evropskom energetskom krizom koja izaziva ekonomske strahove".
"Autohtoni narod se ignoriše zbog masovne imigracije", rekao je prošle godine Vilders, lider holandske Partije slobode.
"Sada prvo moramo da mislimo na svoje ljude. Granice zatvorene, nema tražilaca azila", zaključio je on.
Preporuka za vas
Komentari (0)