Hapšenje Denara nije i kraj Koza nostre: "Pad jednog dona verovatno znači vanredno unapređenje za drugog"

Mislili su da se sunča na obalama Venecuele, da vozi Aston Martina i da je mit koji ne napušta Italiju. Za to vreme on je bio u Palermu, u srcu Sicilije. Neposredno pre hapšenja ispred privatne klinike, kada mu je prišao policajac i upitao kako se zove, jedan od najtraženijih kriminalaca na svetu je podigao glavu i rekao da je on Mateo Mesina Denaro.

Hapšenjem šefa Koza nostre mediji su proglasili kraj italijanske mafije, a građani pevali "Palermo je naš, a ne Koza nostrin". Čak je i premijerka Đorđa Meloni odletela pravo do Sicilije kako bi lično čestitala oružanim snagama.

"Ovo je praznik za sve nas. Možemo da kažemo našoj deci da mafija nije nepobediva. Nismo pobedili u ratu, nismo još pobedili mafiju, ali ovo je bila fundamentalna bitka koja je nanela težak udarac organizovanom kriminalu", rekla je tom prilikom.

Kada je uhapšen bos nad bosovima Koze nostre Salvatore Toto Rina govorilo se da je nastavio da kontroliše kriminalnu mrežu iz zatvorske ćelije. Mateo Mesina Denaro će iz bezbednosnih razloga biti pod posebnom kontrolom. Nadzor u zatvoru će otežavati jedino evropski propisi koji ne dozvoljavaju da kamere u ćelijama budu uključene 24 sata.

Tanjug/AP/Carabinieri

Međutim, hapšenje Denara ne znači nužno i odlazak poslednjeg dona Koza nostre.

"Organizovani kriminal je kao nokti - isečemo ih iako pouzdano znamo da će ponovo izrasti. Ovo je svakako veliki udarac za mafiju, ali mislim da je preambiciozno reći da je ovo poslednji don jer ako smo pratili ceo ovaj slučaj, videli smo da je pao posle dojave. Dojava je verovatno došla iznutra, a pad jednog dona verovatno znači vanredno unapređenje za nekog drugog", kaže Ljubiša Ivanović, jedan od urednika Euronews Srbija i poznavalac prilika u Italiji.

Dok mnogi navode Denarovo hapšenje kao veliki udarac mafiji, Ivanović se slaže, ali samo ako pričamo o mafiji pre 30 godina.

"Ključni momenat se dogodio 1984. godine kada se Tomazo Bušeta, jedan od bosova italijanske mafije, predao vlastima i u zamenu za svedočenje dobio određeni povlašćeni status. Njegovo svedočenje je dovelo do čuvenog velikog suđenja (maxi processo) u Palermu, kada su između 1988. i 1992. Falkone i Borselino, čuveni tužioci uspeli da izvedu pred sud više od 400 stotine mafijaša različitih profila i nivoa. Nažalost, između maja i jula 1992. obojica su ubijeni. Ali, Tomaso Bošeta je taj koji je zadao ključni udarac italijanskoj mafiji Koza nostra, koja se posle toga nikada u potpunosti nije oporavila", objašnjava Ivanović.

"Maxi processo" nije uspeo da izvede pred sudiju trojicu glavnih boseva - Salvatorea Toto Rinu "Zver", Bernarda Provencana i Matea Mesinu Denara "Dijabolika".

"Toto Rina je prvi uhapšen, već 1993. godine, a Provencano tek 2006. Živeo je kao asketa, nije koristio telefon, a ni internet. Uhapšen je u svom rodnom selu Korleone na Siciliji - nije imao lažni identitet, nije obavio plastične operacije. Policiji je jako dugo trebalo da ga locira uopšte, ne zato što se vešto skrivao i što je postojala mafijaška omerta, već zato što je postojala neformalna omerta građana. Ko je taj koji bi imao hrabrosti da kaže policiji taj čovek se nalazi u toj kući?"
Iako je Denaro poslednji od velikih boseva koji je "pao", to ne znači da Koza nostra nema spremnog naslednika.

"Kao što znamo on je već teško bolestan i verovatno je pripremljen neko ko će ga sada naslediti na čelu te kriminalne organizacije", dodaje Ivanović.

Tanjug AP/Carabinieri via AP

Hapšenje Denara jeste bila velika vest, ali nije znatno narušilo postojeći kriminalni milje budući da Koza nostra odavno više nije vodeća kriminalna organizacija u Italiji.

"Glavna kriminalna organizacija je Ndrangeta. Postoje naravno i druge kao što je surova Kamora u Napulju i Sakra korona junita, ali Ndrangeta je ta koja je danas dominantna, ne samo u Italiji, već i šire", zaključuje Ivanović.