"Predajte 130 terorista": Novi problem za Švedsku i Finsku na putu ka NATO zbog lutke Erdogana koja je visila naglavačke

Švedska i Finska moraju da deportuju ili izruče Turskoj do 130 "terorista" pre nego što turski parlament odobri njihove kandidature za ulazak u NATO. To je najnoviji zahtev turskog predsednika koji je u Helsinkiju i Stokholmu protumačen kao ljutiti odgovor Ankare na incident u švedskoj prestonici kada je tokom jednog protesta za noge obešena lutka sa likom Redžepa Tajipa Erdogana.

Fotografije na kojima je maskota sa likom Erdogana obešena u blizini gradske skupštine Stokholma objavila je u sredu prokurdska grupa pod nazivom Švedski komitet solidarnosti za Rojavu. Ova grupa želela je da "evocira vešanje italijanskog fašističkog lidera Benita Musolinija", a Edrogan je pozvan da "iskoristi šansu da se povuče sada, kako ne bi završio naglavačke na trgu Taksim", piše BBC.

Za ovaj incident turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu okrivio je Radničku partiju Kurdistana (PKK) i miliciju sirijskih Kurda YPG - koje Ankara naziva terorističkim grupama. Ankara je reagovala i tako što je pozvala švedskog ambasadora na razgovor i otkazala posetu predsednika švedskog parlamenta Andreasa Norlena Ankari, koji je umesto toga u ponedeljak otišao u Helsinki. 

"Naglašavamo da u Finskoj i Švedskoj imamo slobodu izražavanja. Ne možemo je kontrolisati", rekao je novinarima predsednik finskog parlamenta Matin Vanhanen na zajedničkoj konferenciji sa Norlenom. Međutim, švedski premijer Ulf Kristerson rekao je da je protest bio "čin sabotaže aplikacije za članstvo u NATO i opasan po švedsku nacionalnu bezbednost".

Kako je rekao za TV4, "izuzetno je ozbiljno" izvesti "neku vrstu lažne egzekucije stranog demokratski izabranog lidera" u zemlji poput Švedske koja ima istoriju političkih ubistava visokog profila.

"Predajte teroriste"

Švedska i Finska, podsetimo, podnele su još u maju zahtev za članstvo u NATO kao odgovor na rusku invaziju u Ukrajini i time se odrekle svoje višedecenijske vojne neutralnosti. Samo dve zemlje - Mađarska i Turska - i dalje nisu odobrile širenje alijanse, a iako je Budimpešta obećala da će to učiniti početkom ove godine, stvari sa Ankarom su se prilično zakomplikovale.

Erdoganov portparol Ibrahim Kalin rekao je u subotu da turskom parlamentu ističe vreme da ratifikuje kandidature pre predsedničkih i parlamentarnih izbora koji se očekuju u maju. A pre nego što se to desi, pred Švedsku i Finsku stavljen je jasan zahtev.

"Rekli smo gledajte, pa ako nam ne predate svoje teroriste, ionako ne može to da prođe kroz parlament. Da bi ovo prošlo u parlamentu, pre svega morate da nam predate više od 100, oko 130 ovih terorista", rekao je Erdogan u nedelju.

AP/Vyacheslav Prokofyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Kritičari su inače upozorili da ne treba praviti političke ustupke Turskoj, rekavši da bi bilo kakve deportacije bile pravno sumnjive. Švedska je takođe navela da Turska ima zahteve koje ne može, i ne želi, da ispuni.

Finski ministar spoljnih poslova Peka Havisto rekao je da nije upoznat sa novim zahtevima iz Turske, ali da veruje da je ovo bila reakcija na događaje proteklih dana.

SAD avionima "ubeđuju" Ankaru?

Ankara je, podsetimo, već odugovlačila sa davanjem podrške kandidaturi dve zemlje, tražeći da one ispune određene uslove. Turska je prigovorila optužujući dve zemlje da skrivaju militante, uključujući pripadnike zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK), i zahtevala da Stokholm i Helsinki preduzmu korake.

Švedska i Finska potpisale su prošlog juna sporazum kako bi ublažile zabrinutost Ankare zbog njihove navodne podrške kurdskim organizacijama, ali je prošlog meseca švedski sud blokirao izručenje turskog novinara u egzilu kog je Erdogan identifikovao kao jednu od osoba koje je Stokholm morao da izruči.

"Turska ponekad imenuje ljude koje bi želeli da budu izručeni iz Švedske, a dobro je poznato da je švedsko zakonodavstvo kada je reč o tome... veoma jasno: da sudovi donose odluke, nema mesta da se to menja", rekao je švedski premijer.

Tanjug AP/Johanna Geron, Pool via AP

Inače, administracija predsednika SAD Džoa Bajdena obavestila je Kongres o mogućoj prodaji aviona F-16 Turskoj, što bi moglo da pomogne u ubeđivanju turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdoana da odobri prijem Švedske i Finske u NATO.

Ako bi bila odobrena, ta prodaja bi bila među najvećim prodajama oružja u poslednjih nekoliko godina, ukazuje CNN, dodajući da administracija takođe razmatra odvojenu prodaju 40 aviona F-35 Grčkoj.

Odobrenje prodaje aviona Turskoj u Kongresu je malo verovatno sve dok Ankara odbija da odobri članstvo Švedske i Finske u NATO. S druge strane, mnogi veruju da Erdogan neće odobriti proširenje NATO, osim ako ne bude uveren da će dobiti nove američke avione, pišu svetski mediji.