NATO rešen da stane na put ruskoj "floti iz senke": Šta je dozvoljeno, a šta ne u međunarodnim vodama?

U Helsinkiju su se u utorak sastali lideri NATO zemalja koje okružuju Baltičko more, pokušavajući da ojačaju bezbednosne mere u ovoj morskoj regiji, koja je nekada bila uzor stabilnosti i višestrane saradnje. Povod za sastanak bila su "misteriozna", ali kontinuirana dešavanja sa prekinutim podmorskim kablovima u Baltičkom moru.

Sredinom novembra došlo je do kvara na telekomunikacionom kablu koji je povezivao Litvaniju sa ostrvom Gotland u Švedskoj, a o razlozima kvara se ništa ne zna. Sutradan je prestao da funkcioniše i drugi kabl između Nemačke i Finske.

Mnogi sumnjaju da je u pitanju očigledna sabotaža. Neki veruju da iza ovih akcija stoji ili Rusija, ili takozvana “flota iz senke” koja deluje u ime Rusije, obično u međunarodnim vodama, kako bi zaobišla zapadne sankcije. Ponekad se sumnje usmeravaju i na Kinu, piše "DW".

U Helsinkiju su “mobilisane nove tehnologije”

AP Photo/Hendrik Osula

Nakon sastanka, novi generalni sekretar NATO-a, Mark Rute najavio je pokretanje operacije Baltic Sentry, pod komandom američkog vojnog zapovednika savezničkih snaga u Evropi, Kristofera Kavolija. Rute je naveo da “ova vojna operacija predstavlja deo napora da se poboljša pomorska prisutnost nadgledajući područja koja se smatraju kritičnim za savez”.

“Uključuje niz mera, kao što su pomorske patrole sa fregatama. Takođe, danas smo se dogovorili o inicijativi za razvoj novih tehnologija koje će doprineti ovoj svrsishodnoj aktivnosti, poput korišćenja bespilotnih letelica za bolju nadzornu sposobnost i odvraćanje”

Sastanku u Helsinkiju prisustvovao je i nemački kancelar Olaf Šolc koji je naveo da će Nemačka učestvovati u NATO patrolama, ocenivši spekulacije o sabotažama kao “veoma ozbiljnu stvar” i jasno ukazao na “flotu iz senke” Rusije kao potencijalnog krivca. Šolc je istakao da će "nastaviti sa akcijama protiv ruske ‘flote iz senke’, kao što su sankcije koje su već uvedene i druge koje će uslediti. Biće preduzete mere protiv određenih brodova i brodskih kompanija koje predstavljaju pretnju, među ostalim, i za životnu sredinu”.

Generalni sekretar NATO-a preti hapšenjem “osumnjičenim” kapetanima, iako se nije konkretno osvrnuo na Rusiju ili bilo koju drugu zemlju.

"Kapetani treba da razumeju da će pretnje našoj infrastrukturi imati posledice. Moguća su čak i hapšenja ili zaplene", naglasio je Rute.

Ko čini "flotu iz senke"?

AP Photo/Hendrik Osula

Ruska “flota iz senke” privukla je pažnju NATO-a nakon ruske invazije na Ukrajinu. Smatra se da obuhvata više od 400 brodova, obično starijeg godišta i bez adekvatnog osiguranja, koji zaobilaze zapadne sankcije, posebno zabranu snabdevanja naftom. Prema informacijama Financial Times, vlasnička struktura ostaje nejasna jer je skrivena iza lanca fiktivnih lica i ofšor kompanija koje se često menjaju.

Kao deo “flote iz senke”, vlasti EU su identifikovale tanker "Eagle S", pod zastavom Kukovih ostrva, koji je lociran između Finske i Estonije i smatra se sumnjivim u vezi sa sabotažom podmorskog kabla za napajanje Estlink-2 prošlog Božića. Svi članovi posade, kojih je 24, uhapšeni su i trenutno su zadržani u Finskoj. Pitanje vezano za tanker "Eagle S" pokrenulo je novu diskusiju o preuzimaju drastičnih mera.

Problem je što, po pravilu, brodovi “flote iz senke” operišu u međunarodnim vodama. U takvim slučajevima mogućnosti intervencije nadležnih nacinonalnih vlasti su prilično ograničene.

Šta je dozvoljeno, a šta ne u međunarodnim vodama?

AP Photo/Hendrik Osula

U međunarodnim vodama, pravila i regulative se temelje na međunarodnom pravu, najčešće na Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravu mora (UNCLOS).

Prvo i osnovno je da sve zemlje imaju pravo da slobodno plove međunarodnim vodama. Pojedinačne države se mogu baviti ribolovom u međunarodnim vodama, ali moraju poštovati određene kvote i pravila kako bi očuvale riblje resurse.

Države takođe imaju pravo da istražuju i eksploatišu resurse na morskom dnu, uz uslov da poštuju međunarodne regulative.

Države mogu izvoditi naučna istraživanja, uz informisanje relevantnih međunarodnih organa.

Nisu dozvoljena kršenja prava drugih država, odnosno delovanje koje ugrožava mir i sigurnost drugih brodova ili država. Oduzimanje brodova i tereta, nasilje prema posadi je takođe strogo zabranjeno.

Osim toga, ne toleriše se ni odlaganje opasnog otpada ili zagađivača u more, što može rezultirati međunarodnim sankcijama.

Takođe, trgovina oružjem i drugim vojnim materijalima u međunarodnim vodama bez dozvola je zabranjeno, posebno u kontekstu sukoba.

U svakom slučaju, svaki incident koji se desi u međunarodnim vodama može da bude podložan ispitivanju od strane međunarodnih tela ili nadležnih vlasti relevantnih država. Regulativa može varirati u zavisnosti od specifičnih okolnosti i prirode delovanja brodova.