Kako je "zakazala" početna taktika Rusije za invaziju na Ukrajinu: Od neuspelog blickriga do dugotrajnog i opsežnog rata

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

25/12/2022

10:59

Kako je "zakazala" početna taktika Rusije za invaziju na Ukrajinu: Od neuspelog blickriga do dugotrajnog i opsežnog rata

Ruski vojnik - Copyright EPA/SERGEI ILNITSKY

veličina teksta

Aa Aa

Kremlj je planirao da prve grupe ruskih snaga stignu do predgrađa Kijeva već prvog dana invazije na Ukrajinu 24. februara i to do popodnevnih sati. To je pokazala analiza Njujork tajmsa, a prema rečima jednog od članova jedinice, za to da je upućen u rat saznao je tek sat vremena ranije. Naredba je, kako kaže, bila jednostavna i optimistična: "sledite automobil ispred sebe i stignite u Kijev za 18 sati". To se nije dogodilo, a Ruse je, pošto su ušli u Ukrajinu, dočekao otpor kakvom se nisu nadali. To je najnovija u nizu analiza koje su pokazale da je ruska početna strategija doživela neuspeh.

Zaključak teksta zasnovanog na ruskim unutrašnjim ruskim vojnim planovima, direktivama iz presretanih vojnih komunikacija, razgovorima sa ruskim vojnicima i drugim materijalima je jasan - "šetnja po parku", kako su ruski komandanti opisali invaziju, pretvorila se u "geostratešku, vojnu i ljudsku katastrofu za Rusiju".

Od kada je Rusija pre deset meseci započela invaziju objavljen je čitav niz izveštaja i analiza. Prvobitan plan Moskve, kako su ukazivali vojni analitičari, bio je da Rusi "posao obave brzo", međutim, mesecima kasnije borbama se ne nazire kraj, a Rusija je svoje ciljeve, kako se činilo, menjala u hodu.

Od početka "specijalne vojne operacije", kako Moskva naziva agresiju na Ukrajinu, na frontu je bilo nekoliko izmeštanja, povlačenja i ponovnih ofanziva. Iako su se iz oblasti Kijeva povukli gotovo na samom startu, ukrajinski zvaničnici ponovo upozoravaju da bi moglo da dođe do nove ruske ofanzive na severu. Osim toga, moskovski glavni cilj ostaje teritorija Donbasa, a Rusija je svojoj teritoriji pripojila i oblasti Herson i Zaporožje. Izveštaj Njujork tajmsa daje, stoga, bolji uvid u situaciju na terenu prvih dana vojne ofanzive i ide na ruku navodima analitičara koji su i ranije govorili da je ruski rat u Ukrajini neuspeli blickrig koji se pretvorio u opsežan i nemilosrdan rat.

"Pratite automobil i stignite u Kijev za 18 sati"

Prema dokumentima do kojih su došli novinari Njujork Tajmsa, ruskim snagama dovedenim u Belorusiju na vojne vežbe u februaru je naređeno da stignu u predgrađe Kijeva samo 18 sati nakon početka invazije. Konkretno, ruskim elitnim vazdušno-desantnim snagama (VDV) je naređeno da pređu belorusko-ukrajinsku granicu u Kijev 24. februara u 01.33 časova i da front njihovog konvoja stigne do predgrađa Kijeva, udaljenog oko 220 kilometara, do 14:55 istog dana.

Međutim, nisu se ni približili. Ogromna ruska vozila bila su toliko teška da se konvoj odmah zaglavio. Samo da probiju granicu trebalo im je više od jednog dana.

Kako je za Euronews Srbija rekao vojni analitičar Petar Bošković, ideja je bila blickrig, ali operacija nije bila dobro pripremljena.

"Da se preko specijalnih jedinica koje su se iskrcale na kijevskom aerodromu što pre zauzme i Kijev i da se u suštini sruši vlada Zelenskog. Međutim, šta je tu sporno? Sporni su obaveštajni podaci, sad je više nego očigledno da su obaveštajni podaci KGB-a bili jako loši", rekao je Bošković i istakao da je Putin dobio podatke da u Ukrajini jedva čekaju da uđu ruske trupe i da će narod i vojska stati na rusku stranu zbog, kako su mu rekli, navodnih nacista iz puka Azov, a to su bili potpuno pogrešni podaci.

Zanimljivo je i svedočenje ukrajinskog pilota koji je otkrio za Njujork Tajms da su on i drugi piloti prebacili većinu vojnih aviona koji su preživeli napad 24. februara u rezervnu vazdušnu bazu, odakle su izvodili vazdušne kontranapade čak četiri dana pre nego što su Rusi konačno locirali njihovu bazu i pogodili je. Ali, dotad je većina ukrajinskih aviona već razmeštena u druge baze.

A osim ovoga, u izveštaju se navodi i da su ruski vojnici na bojišta u Ukrajini išli sa premalo hrane i municije, pa čak i da su, kako se navodi, sa Vikipedije preuzimali uputstva za oružje koje jedva da su znali da koriste. Služili su se navodno zastarelim sovjetskim kartama.

Međutim, Bošković ističe da je tu ipak reč o jednom "totalnom informativnom ratu". Mapomenuo je da je teško doći do pravih informacija "iz prostog razloga što je ruska strana zatvorila zapadne medije, a zapadni mediji zatvorili su ruske".

Pregovori ni na vidiku

Sve ovo, međutim, nije netaralo Ruse da odsutanu od invazije, a sa ratišta svakodnevno stižu izveštaji o vazdušnim udarima. Obe strane pretrpele su velike gubitke u ljudstvu i opremi, ali nijedna i ne pomišlja na prekid vatre.

Početni neuspeh uticao je na to da se ratni ciljevi Moskve menjaju tokom meseci, a kako ističe Bošković, pored četiri oblasti na istoku i jugu, Rusi su hteli da povežu sve od Odese od Harkova.

"Prvo da odseku Ukrajinu od Azovskog i Crnog mora, time bi i Moldaviju 'stavili pod svoju kontrolu' i odsekli bi skoro trećinu Ukrajine i time bi obezbedili Krim. Međutim, nisu očekivali ovakav otpor ukrajinske vojske koja je zaista pokazala jednu izuzetnu žilavost. Slažem se da je ona potpomognuta Zapadom. Kad uporedite Rusiju i Ukrajinu to je borba Davida i Golijata, Rusija teško može da izgubi ali će imati ogromne žrtve, a da su žrtve ogromne i sa jedne i sa druge strane to je sad više nego jasno. Prema tome ovaj rat će potrajati i ovaj rat sve više prelazi u rovovsku borbu", rekao je on.

Ipak, zima jeste donela očekivani zastoj na istoku i jugu zemlje.

"Do očekivanog zastoja je došlo, na istoku vidite da ruske snage već više od četiri meseca pokušavaju da se približe i okruže Bahmut, da tu ima lokalnih uspeha, međutim, daleko od toga da je taj cilj ostvaren. Ukrajinske snage posle one velike ofanzive na istoku sad vode manje više pozicione borbe i uz promenljive uspehe i minimalna pomeranja i jedne i druge strana vode te operacije", rekao je za Euronews Srbija istoričar Aleksandar Životić.

Ipak, on očekuje da će možda i tokom zime, ali najverovatnije krajem zime verovatno doći do obnove intenzivnih borbenih dejstava.

"Što se tiče juga, tu na hersonsom pravcu, posle pada Hersona, se uspostavila barijera na Dnjepru, s tim što treba imati u vidu da dolazi do određenih aktivnosti, da ruske snage povremeno bombarduju Herson, ali da ukrajinske trupe drže pojedine tačke i na levoj obali Dnjepra. Naravno, tu se otvara pitanje Zaporožja i taj pravac prema Melitopolju koji ruske snage ubzano utvrđuju, ali ono što je primetno jeste da je iz Hersona značajan deo snaga povučen i prebačen na druge pravce", dodao je on.

Osim nekoliko rundi pregovora na početku rata, nazanaka da bi dve strane mogle da sednu i razgovaraju bilo je veoma malo, a svaki predlog do sad odbacile su ili obe strane istovremeno, ili makar jedna od njih.

"Pregovori daju rezultate na samom početku krize ili tokom njegove prve faze. Posle propasti pregovora krajem marta ove godine sasvim je bilo jasno da ako ne dođe do njihove obnove u najkraćem roku da će se prosto rat razbuktati. Sada je rat ušao u fazu da se oni čine gotovo nemogućim. Evo i zašto, Rusija kao velika sila ušla je u ovaj sukob očigledno na početku imajući sasvim drugačije procene i imajući maksimalističke ciljeve. Zbog toga je bila primorana da uđe u jedan dubok sukob, činjenice na terenu govore da ti ciljevi nisu ostvareni, a i da neće moći da bude lako i brzo ostvarivi, kao velika sila ne može da se povuče. Na drugoj strani, Ukrajina je uspela da se odbrani, da dobije ogromnu materijalnu, ekonomsku, diplomatsku pomoć od strane zapadnog sveta, na krilima toga je vojna situacija povoljnija nego na početku rata", zaključio je on.