Igre 
Vojne vežbe i Putinova poseta Minsku "upalile alarm": Da li Rusija planira novu ofanzivu na Kijev ili samo seje strah
Komentari19/12/2022
-08:37
Rusija bi mogla da pokrene novu ofanzivu na severu Ukrajine sa ciljem da zauzme Kijev, uvereni su ukrajinski zvaničnici ali i određeni vojni analitičari. "Ulje na vatru" doliva poseta predsednika Rusije Vladimira Putina Belorusiji i to nakon zajedničkih vojnih vežbi dve vojske, zbog čega je ponovo pokrenuto pitanje eventualnog direktnog ulaska beloruskih snaga u konflikt. Iako je Belorusija najveći ruski saveznik, stručnjaci ipak smatraju da predsednik Aleksandar Lukašenko neće lako da povuče taj potez, a mnogi priče o beloruskom mešanju i mogućoj novoj ofanzivi oko Kijeva vide kao način da se odvuče pažnja ukrajinskim snagama koje su u prethodnom periodu postigle značajne uspehe u kontraofanzivi.
Ukrajnski predsednik Volodimir Zelenski i vojni zvaničnici Kijeva su predvideli da bi Rusija mogla da pokrene novu ofanzivu početkom sledeće godine koja bi predstavljala drugi pokušaj da se zauzme Kijev.
"Nova ofanziva Moskve mogla bi da počne već u januaru", rekli su Zelenski i ukrajinski generali za The Economist. Kako su naveli, ta ofanziva bi mogla da bude pokrenuta iz Donbasa, ali i sa juga Belorusije.
"Rusi pripremaju oko 200.000 svežih trupa. Nemam sumnji da će opet pokušati da krenu na Kijev", rekao je Zelenski, prenosi Euronews
profimedia
Na istom kursu su i tvrdnje ukrajinskog ministra odbrane Olekseja Reznikova koji je za Gardijan naveo da postoje dokazi da je Rusija planirala novu širu akciju. On ipak kaže da bi to moglo da bude pokrenuto već u februaru kada polovina od 300.000 vojnika koji su pozvani u okviru mobilizacije završi obuku.
Alram zbog zajedničkih vojnih vežbi
"Crvenu lampicu" u Ukrajini, ali i na Zapadu, aktiviralo je i to štu su ruske i beloruske snage održale zajedničke vojne vežbe, primećuje australijski ABC News koji takođe navodi da bi to mogao da bude znak da će Rusija da pokuša novi pohod ka Kijevu.
"Ne zaboravite da je po istom scenariju zapravo otpočela ruska agresija na Ukrajinu 24. februara. Isto su bile vojne vežbe, između ostalog i na teritoriji Belorusije. Isto su došle neke ruske trupe tamo i onda se nisu povukle nego su zapravo napale. Tako je otvoreno severno bojište, takozvana kijevska ofanziva koja se proširila na severoistočnom pravcu", rekao je za Euronews Srbija vojni analitičar Vlade Radulović.
Povezane vesti
Dodaje da će Belorusi reći da oni imaju pravo da vežbaju sa kime hoće, ali kako ističe, imajući u vidu ovu predistoriju, potreban je oprez i konstantno praćenje onoga što se dešava.
"Mene proteklih meseci muči to pitanje. Ne kako će se odvijati ofanziva u Donbasu i na južnom bojištu. Čini mi se i strahujem da bi severno bojište moglo ponovo da se aktivira. Ukrajinci su minirali celu zagraničnu zonu. Oni su izgraidli određene fortifikacije. Imaju teritorijalnu odbranu i delove garnizona koji drže tu oblast, čitav potez ka granici sa Belorusijom. Ne možete isključiti nijedan scenario", upozorio je Radulović.
profimedia
Penzionisani američki pukovnik i savetnik Centra za strateške i međunarodne studije kaže sa ABC News da veruje da Rusi koriste beloruske kampove za obuku zbog toga što su pozvali mnogo rezervista. On veruje da je Putinov cilj možda da zastraši Ukrajince i da im odvuče pažnju.
"Možda će Ukrajinci morati da premeste brigadu ili dve na tu granicu. U tome je vrednost tog psihološkog efekta", rekao je on.
Putinova poseta koja će se pratiti s velikom pažnjom u Kijevu i na Zapadu
U momentima dok traju spekulacije o "oživljavanju" severne ofanzive koja je u prvom pokušaju okončana debaklom i povlačenjem ruskih snaga, predsednik Rusije Vladimir Putin stiže u posetu Minsku, i to prvu u poslednje tri godine. Prethodni put on je bio u Belorusiji 2019, a u međuvremenu je Aleksandar Lukašenko redovno posećivao Rusiju. Sa Putinom se sastajao u Moskvi, Sankt Peterburgu, Sočiju i u dalekoistočnoj Amurskoj oblasti.
Blumberg podseća da je Lukašenko dozvolio ruskim snagama da pređu iz Belorusije u Ukrajinu u propalom pokušaju zauzimanja Kijeva na početku rata, kao i da konstantno podržava rusku invaziju. Međutim, iako je to pitanje nekoliko puta pokretano u javnosti, beloruske trupe se nisu direktno uključile u rat.
Tanjug AP/Ramil Sitdikov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
Zbog toga, Putinova poseta Minsku povećava zabrinutost u Kijevu da bi Putin mogao da izvrši pritisak na najbližeg saveznika da se direktno uključi u rat, a analitičari napominju da Lukašenko duguje Putinu veliki deo svoje političke moći.
Povezane vesti
U zvaničnom saopštenju iz Lukašenkove kancelarije je istaknuto da će se razgovarati o bezbednosti i "zajedničkim merama da bi se pružio odgovor na izazove koji rastu", i o ekonomskoj saradnji. Kremlj je naveo da će se dvojica lidera "fokusirati na njihovo strateško partnerstvo i savezništvo".
"Pristup bazama i teritoriji korisniji nego same trupe"
Iako je Lukašenko ranije signalizirao da ne planira da obeća beloruske vojnike Vladimiru Putinu, poseta predsednika Rusije i nedavne zajedničke vojne vežbe omogućavaju Kremlju da seje strah u Ukrajini i na Zapadu, ocenjue The Wall Street Journal, a eksperti koji su govorili za taj medij ističu da to može da dovede do preraspodele ukrajinskih trupa u momentima dok Moskva pokušava da preokrene seriju gubitaka na bojnom polju.
"Rizik je veoma visok, iako belorusko rukovodstvo jasno želi da ostane van bilo kakvog direktnog uplitanja u konflikt", naveo je politikolog Jauheni Prejherman. On ističe da se Lukašenko ponaša defanzivno dok pokušava da otkloni sugestije da bi Putin mogao da potkopa njegov status, onako kako je to Rusija činila dok su dve zemlje bile u Sovjetskom Savezu.
Tanjug/AP/Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin
Povezane vesti
Zapravo, pristup beloruskim bazama i teritoriji predstavlja veću korist za Rusiju nego što bi to bile beloruske trupe, a to je Moskvi već omogućeno, navodi politički analiičar Arkadij Mošes koji je i istraživač na Finskom institutu za međunarodne odnose.
"Radi se o totalnoj kontroli nad beloruskom teritorijom i mogućnostima da se rasporede i povuku trupe tim putem. Trenutno su ruske snage u Belorusiji praktično bez bilo kakvog pravnog okvira", naveo je on.
Prošle nedelje Minsk je održao vanredne vojne vežbe, a zvaničnici odbrane su istakli da ih je Lukašenko naredio radi provere borbene gotovosti. Mošes smatra da to sve nije slučajno. Kako kaže, cilj je da se stvori utisak da bi Belorusija formalno mogla da uđe u rat na strani Rusije i da se ponovo oživi severni front u periodu kada Kijev pokušava da zacementira napredak snaga na istoku i jugu.
"Dok god postoji ovo grupisanje i dok postoji čak i hipotetička mogućnost da se ove trupe pošalju u Ukrajinu, ruke Kijeva će biti na neki način vezane", naveo je on.
Rizična igra za Lukašenka
Prejherman navodi da rastuća zabrinutost Zapada zbog uloge Belorusije može i da se ispostavi kao korisna za Ukrajinu, u smislu da to može da pojača argumente Kijeva u apelima za više vojne pomoći od strane Zapada.
Međutim, ukoliko Belorusija odluči da odigra direktniju ulogu u konfliktu, to može da bude potencijalno opasno za Lukašenka koji se već suočava sa pritiscima zbog izbora 2020. godine i lošeg stanja u ekonomiji.
"Umešanost beloruske vojske u rat će proizvesti unutrašnju krizu", naveo je Mošes uz ocenu da bi takav potez bio veoma nepopularan i da Lukašenko to razume.
Tanjug AP/Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
Čak i ako bi se Belorusija uključila u rat direktno, to ne bi značajno promenilo kurs rata, smatraju određeni vojni analitičari koji ističu da je armija te zemlje loše opremljena i da nije spremna. Najveći broj trupa koji bi Belorusija mogla da angažuje kao pomoć Moskvi bi verovatno bio ozmeđu 10.000 i 15.000.
Ali sa druge strane, analitičari kažu da su beloruski tenkovi već približeni granicama sa Poljskom i Litvanijom, zbog čega raste zabrinutost od širenja konflikta.
"Ako bi se Belorusi direktno uključili, onda šanse za dalju horizontalnu eskalaciju rastu munjevito", ističe Prejherman.
Preporuka za vas
Komentari (0)