Otkazan Putinov godišnji govor, analitičari poručuju: Kremlj osetljiv na moguću necenzurisanu raspravu o ratu u Ukrajini

Veliko godišnje obraćanje u parlamentu predsednika Rusije ove godine će izostati, što znači prekid dugogodišnje tradicije. Ovaj događaj ranije je zauzimao važno mesto u kalendaru Vladimira Putina, a analitičari smatraju da je to rezultat ruskih neuspeha na ratištu u Ukrajini, kao i Putinove nesigurnosti da neće moći na pravi način to da iskomunicira sa domaćom javnošću.

Obraćanje predsednika Rusije u parlamentu je godišnji govor koji se održava pred dva doma ruske skupštine, a prvi put je uvedeno 1994. godine. Međutim, agencija TASS je javila da će ove godine to izostati i da će verovatno biti održano 2023. godine. Govoreći o spekulacijama o terminu sledećeg obraćanja, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je pozvao Ruse da prestanu da gledaju u šolju, primećuje Institut za proučavanje rata (ISW).

Međutim Putinovo odustajanje od obraćanja izazvalo je veliku pažnju među posmatračima, ali i u međunarodnoj javnosti.

"Vrlo interesantno i očigledno ima neke svoje razloge zašto je to tako. Čini mi se da kad bi bio zadovoljan nekim stvarima, da bi slavodobitno možda čak i produžio tu konferenciju, ali kada sumirate ovu godinu, Vladimiru Putinu, koliko to neki želeli da priznaju ili ne, njemu zapravo ništa ne ide po planu", rekao je za Euronews Srbija vojni analitičar Vlade Radulović.

ISW navodi da odluka sugeriše da je on nesiguran u svoju sposobnost da oblikuje ruski informacioni prostor, u momentima dok ruskoj vojsci ne ide najbolje. Takođe, dodaje da je primetan rast kritika na račun Putina zbog invazije na Ukrajinu.

Podseća se i na Putinov godišnji govor 2014. kada je iskoristio priliku da slavodobitno priča o ilegalnoj aneksiji Krima. U izveštaju se navodi da je ove godine verovatno očekivao sličan ishod ali da je ipak morao da odloži obraćanje.

Tanjug/AP/Vladimir Voronin

"Putin možda još čeka i nada se da će da održi veliki pobednički govor 2023. godine, a sada je odustao jer bi morao da prizna da Rusija ne može da ostvari često menjane maksimalističke ciljeve u Ukrajini", navodi Institut.

Dodaje se da Putin možda nema samopouzdanja u svoju sposobnost da opravda troškove i cenu rata kada se obraća domaćoj javnosi i elitama.

"Kremlj zabrinut zbog rasta antiratnih stavova"

I agencija AP u sličnom maniru navodi da posmatrači prekid višegodišnje tradicije obraćnja pripisuju ruskim neuspedima na ratištu. Reč je o događaju koji inače traje satima uz televizijski prenos, a Kremlj verovatno želi da minimalizuje rizike po imidž predsednika.

Politički analitičar Abas Galjamov smatra da je Putin otkazao obraćanje zbog toga što nema šta da kaže iz ugla ruske strategije, a taj potez je upečatljiv i britanskim obaveštajcima.

"Pres konferencija je zauzimala značajno mesto u Putinovom kalendaru javnih nastupa i često je korišćena kao prilika da se demonstrira navodni Putinov integritet", navelo je britansko ministarstvo odbrane na Tviteru.

Kako se dodaje, iako su pitanja na takvim događajima skoro sigurno pripremljena unapred, otkazivanje je verovatno rezultat pojačane zabrinutosti zbog rasprostranjenosti antiratnih stavova u Rusiji.

profimedia

"Zvaničnici Kremlja su skoro sigurno ekstremno osetljivi povodom mogućnosti da bilo koji događaj kojem prisustvuje Putin može biti iskorišćen za necenzurisanu raspravu o ratu", ističe britansko ministarstvo.

Serija događaja na ratištu koji su bili veliki udarci za Rusiju

Podsetimo, Putin je započeo invaziju na Ukrajinu 24. februara, navodići da mu je cilj da “demilitarizuje” i “denacifikuje” zemlju, a govorio je i o odbijanju NATO-a da ponudi Rusiji garancije da Ukrajina neće biti pozvana da se pridruži tom savezu.

Mnogi stručnjaci su isticali da su Putin i njegovi saradnici verovali da će brzo okončati akciju, ali snažan ukrajinski otpor je brzo pokazao da od tih planova nema ništa. Nakon neuspelog pokušaja da zauzmu Kijev, ruske trupe su se u martu povukle iz područja oko glavnog grada Ukrajine.

U septembru Ukrajina je povratila velike delove teritorije u severoistočnom regionu Harkova, a prošlog meseca je povratila kontrolu nad strateški važnim gradom Hersonom. 

Mobilizacija 300.000 rezervista koju je Putin naredio u septembru nije donela uspehe ruskoj vojsci. Prošle nedelje Putin je rekao da bi invazija koju on nazova "specijalna vojna operacija" mogla da potraje. Međutim, on je istovremeno tvrdio da sve teče po planu.

Kritike na račun Putina i od strane "tvrdog krila"

CBS ističe da je Kremlj ugušio svaku vrstu kritike akcija u Ukrajini od strane liberalnih i antiratnih grupa, da su ugašene medijske kuće koje su prepoznate kao kritične i da je kriminalizovano širenje informacija koje nisu u skladu sa zvaničnim stavovima. Međutim, kako se dodaje, sve su glasnije kritike i od strane onih koji zauzimaju tvrdu liniju, i koji su predsednika Putina ocenili kao slabog i neodlučnog.

profimedia

Analitičar koji je prokremljovski orijentisan Sergej Markov navodi da Putinova odluka da odloži obraćanje pokazuje njegovo oklevanje kada je reč o budućem kursu rata.

"Hoćemo li napredovati ili pobediti? Ili u suprotnom, da li bi trebalo da se pripremimo za teške ali potrebne kompromise?", naveo je on, a prenosi Los Angeles Times.

Međutim, ima i drugačijih viđenja. Politikolog Tatjana Stanovaja razlog za otkazivanje obraćanja ne vidi u tome što Putin nema šta da kaže, već ističe da on ne želi da se bavi tim stvarima na taj način, a komunikaciju sa domaćom publikom ostavlja saradnicima.