Avion prinudno sleteo u Rim zbog turbulencije, dva člana posade povređena Medvedev: Sada možemo da uzvratimo oružjem za masovno uništenje na Kijev i NATO, ovo je Treći svetski rat

Top tagovi

Kosovo i Metohija Izbori u SAD 2024. Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Evropa

300 dana invazije koja je promenila svet: Pet ključnih pitanja za budućnost rata u Ukrajini

Komentari

Autor: Euronews Srbija/N.Z.

20/12/2022

08:03

300 dana invazije koja je promenila svet: Pet ključnih pitanja za budućnost rata u Ukrajini

300 dana rata u Ukrajini - Copyright AP/Libkos, Andrew Kravchenko, profimedia, Unsplash, Pixabay

veličina teksta

Aa Aa

Kada su satelitski snimci početkom godine pokazali da Rusija gomila tenkove na granici malo kome je bilo verovatno ono na šta su upozoravali zapadni obaveštajci - sprema se kopnena invazija na Ukrajinu. Svet je, međutim, 24. februara probudila vest o upadu ruskih snaga u susednu državu. Čak 300 dana kasnije borbama se ne nazire kraj, a mogućnost da dve strane sednu i pregovaraju čini se daleko kao nikada pre.

Ruski predsednik Vladimir Putin objavio je tog dana početak, kako je on to nazvao, "specijalne vojne operacije" protiv Ukrajine. Napad je počeo sa više strana, sirene su odzvanjale najvećim ukrajinskim gradovima, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozivao je Zapad u pomoć. Skoro deset meseci kasnije, Zelenski i dalje traži sisteme protivvazdušne odbrane dok Rusija nastavlja masovne napade na energetska postrojenja što Kijev i druge velike gradove često ostavlja bez struje i grejanja.

I iako zimski period jeste doveo do očekivanog zastoja u borbama, pre svega na istoku zemlje, sa terena i dalje stižu vesti o granatiranjima u oblastima Herson. Ujedno, odlazak Vladimira Putina u Belorusiju kod tamošnjeg predsednika Aleksandra Lukašenka još jednom je "dolio ulje na vatru" i pojačao navode o mogućem uključivanju i beloruskih trupa u rat, pa čak i mogućoj novoj ofanzivi na Kijev.

Odgovori na pitanja šta će se dalje dešavati na terenu i ima li nekih naznaka kako će se okončati rat na evropskom kontinentu i dalje su maglovita. Međutim, nekoliko pitanja izaziva veliku pažnju.

Da li Rusija sprema novu ofanzivu na Kijev?

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i vojni zvaničnici Kijeva su predvideli da bi Rusija mogla da pokrene novu ofanzivu početkom sledeće godine koja bi predstavljala drugi pokušaj da se zauzme Kijev.

"Nova ofanziva Moskve mogla bi da počne već u januaru", rekli su Zelenski i ukrajinski generali za The Economist. Kako su naveli, ta ofanziva bi mogla da bude pokrenuta iz Donbasa, ali i sa juga Belorusije.

A upravo je Putinov odlazak u Belorusiju doprineo tome da ove sumnje budu podgrejane. U momentima dok traju spekulacije o "oživljavanju" severne ofanzive koja je u prvom pokušaju okončana debaklom i povlačenjem ruskih snaga, Putin stiže u posetu Minsku, i to prvu u poslednje tri godine. Prethodni put on je bio u Belorusiji 2019, a u međuvremenu je Aleksandar Lukašenko redovno posećivao Rusiju.

Blumberg podseća da je Lukašenko dozvolio ruskim snagama da pređu iz Belorusije u Ukrajinu u propalom pokušaju zauzimanja Kijeva na početku rata, kao i da konstantno podržava rusku invaziju. Međutim, iako je to pitanje nekoliko puta pokretano u javnosti, beloruske trupe se nisu direktno uključile u rat.

Pogledaj galeriju

"Poslednjih nekoliko nedelja se ponovo otvorila ta spekulacija o mogućnosti nekog beloruskog vojnog angažmana u vezi sa očekivanom ruskom ofanzivom krajem zime, ali naravno to je nešto što nikako nije moguće proveriti ili dokaziti. Ukrajinska strana tvrdi da zasad nema jasnih indikatora o mogućem beloruskom uključivanju, međutim ni oni ne isključuju mogućnost takvog angažmana u doglednoj budućnosti. Ono što je činjenica to je da sam Lukašenko izbegava jedan takav angažman, računajući pre svega na eventulne negativne posledice na unutrašnjem planu", rekao je za Euronews Srbija istoričar Aleksandar Životić.

Taj direktan vojni angažman bi povukao sa sobom, kako dodaje, silne posledice koje bi se reflektovale na unutrašnjem planu, a i na spoljnom s obziroma na to da se Belorusija već dugo vremena nalazi pod sankcijama. Međutim, napiminje, postoji još jedan bitan momenat, a to je da je Moskva "spasila" Lukašenkov režim posle velikih protesta 2020. godine.

Kako će Ukrajina da stane na put vazdušnim udarima?

A dok mogućnost nove ofanzive visi u vazduhu, prestonica Ukrajine već se suočava sa posledicama brojnih vazdušnih udara. Vazdušna odbrana ostaje glavna briga ukrajinskog predsednika nakon što je prošle nedelje niz ruskih projektila pogodio ključnu infrastrukuru u sedam gradova. Kijev se i u ponedeljak, u jutarnjim satima, našao na udaru, a gradska vojna uprava saopštila je da je devet dronova oboreno u vazdušnom prostoru grada.

Tokom redovnog obraćanja Zelenski je ponovio da bi "moderni sistemi protivvazdušne odbrane u dovoljnom broju" mogli da zaštite ukrajinsko nebo.

"Ovo će biti jedan od najmoćnijih koraka koji će približiti agresiju kraju. Rusija će morati da krene putem prestanka agresije, kada više ne bude mogla da se koristi raketnim udarima", rekao je on.

Ukrajinci u nekoliko većih gradova, uključjujući i Kijev, proveli su vikend obnavljajući oštećenu infrastrukruru nakon što je Rusija u petak lansirala više od 60 projektila, piše Vašington post. Struja je vraćena za šest miliona Ukrajinaca, a u prestonicu je ponovo stigla i voda. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je cilj napada bio da se spreči prevoz stranog naoružanja, kao i da se nanese šteta ukrajinskoj odbrambenoj industriji.

Zelenski, podsetimo, već mesecima traži od zapadnih saveznika da pošalju sisteme protivvazdušne odbrane. Pomoć možda stigne u vidu "Patriota" - jednog od najšire koriščenih i najpouzdanijih i dokazanih raketnih PVO.

Da li će Amerika poslati Ukrajini raketni sistem "Patriot"?

Američki zvaničnici, naime, najavili su da SAD razmatraju da Ukrajini pošalju "Patriot" odbrambene raketne sisteme. Ti sistemi su raspoređeni širom sveta, a imaju ih i Holandija, Nemačka, Japan, Izrael, Saudijska Arabija, Kuvajt, Tajvan, Grčka, Španija, Južna Koreja, UAE, Katar, Rumunija, Švedska, Poljska i Bahrein.

Ovaj sistem "jedan je od najšire korišćenih i najpouzdanijih i dokazanih protivvazdušnih raketnih odbrambenih sistema", a kapacitet odbrane od balističkih raketa mogao bi da pomogne u odbrani Ukrajine od balističkih raketa koje isporučuje Iran, rekao je Tom Karako, iz Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS).

Naime, od kada se rat u Ukrajini velikim delom preselio u vazduh, ne prestaje priča o iranskim "dronovima kamikazama" koji su viđeni na nebu i koji čine značajan deo sredstava kojima ruske snage izvode napade na ukrajinsku infrastrukturu. Iako Moskva poriče upotrebu iranskih dronova, za Zapadne zvaničnike nema dileme o tome da li ih Rusija koristi, ali pred njima i pred Kijevom je sada nova briga - mogućnost da Teheran pošalje Moskvi rakete dugog dometa. Stručnjaci smatraju da je to što će Amerika verovatno konačno da "prelomi" i pošalje Kijevu najmoćniji protivvazdušni odbrambeni sistem do sada - Patriot - mogući odgovor na potez Irana.

Vojni analitičar Vlade Raduilović je rekao za Euronews Srbija da ga ne bi čudilo da ova odluka SAD dolazi u trenutku u kome su oni potencijalno saznali da će Iran ipak realizovati Rusiji isporuku balističkih raketa na dometima od 300 do 700 kilometara.

"Ta tema se pojavljivala u najmanje dva navrata u proteklom periodu. Govorimo o dva tipa balističkih raketa, o Fatehu 110 i o Zolfagaru. Postoji opcija da rakete budu u određenim količinama dostavljene Rusiji. Da li će biti ili ne, mi to u ovom trenutku ne znamo. Ali nekako mi je simptomatično da li možda postoje neke informaicje. Čini mi se da bi zapravo najveća suština bila upravo u tome", rekao je Radulović govoreći o mogućnosti da Patriot stigne u Ukrajinu.

Da li zima donosi "zatišje" na frontu?

Sa terena u Ukrajini svakodnevno stižu izveštaji o ofanzivama i kontraofanziva ukrajinskih i ruskih snaga, a nakon što je već danima Kijev ponovo u fokusu, čini se da su borbe na istoku i jugu zemlje, barem delimično, utihnule. Razlog za to je, očekivano, i zimski period.

"Do očekivanog zastoja je došlo, na istoku vidite da ruske snage već više od četiri meseca pokušavaju da se približe i okruže Bahmut, da tu ima lokalnih uspeha, međutim, daleko od toga da je taj cilj ostvaren. Ukrajinske snage posle one velike ofanzive na istoku sad vode manje više pozicione borbe i uz promenljive uspehe i minimalna pomeranja i jedne i druge strana vode te operacije", rekao je Životić.

Ipak, on očekuje da će možda i tokom zime, ali najverovatnije krajem zime verovatno doći do obnove intenzivnih borbenih dejstava.

"Što se tiče juga, tu na hersonsom pravcu, posle pada Hersona, se uspostavila barijera na Dnjepru, s tim što treba imati u vidu da dolazi do određenih aktivnosti, da ruske snage povremeno bombarduju Herson, ali da ukrajinske trupe drže pojedine tačke i na levoj obali Dnjepra. Naravno, tu se otvara pitanje Zaporožja i taj pravac prema Melitopolju koji ruske snage ubzano utvrđuju, ali ono što je primetno jeste da je iz Hersona značajan deo snaga povučen i prebačen na druge pravce", dodao je on.

Da li ima naznaka da će strane započeti pregovore?

Osim nekoliko rundi pregovora na početku rata, nazanaka da bi dve strane mogle da sednu i razgovaraju bilo je veoma malo, a svaki predlog do sad odbacile su ili obe strane istovremeno, ili makar jedna od njih. Poslednji u nizu bio je predlog američkog diplomate Henrija Kisindžera koji je rekao da se bliži vreme za dogovor o miru u Ukrajini kako bi se smanjio rizik od još jednog razornog svetskog rata, ali i da bi snovi o "razbijanju Rusije" mogli da izazovu nuklearni haos.

"Bliži se vreme za nadogradnju strateških promena koje su već postignute i za nihovo integrisanje u nove strukture ka postizanju mira kroz pregovore. Mirovni proces treba da poveže Ukrajinu i NATO, kako god to bilo formulisano. Neutralnost kao alternativa više nema smisla, napisao je Kisindžer za magazin "Spektator".

Kisindžer je rekao da je u maju predložio prekid vatre u okviru kojeg bi se Rusija povukla na linije fronta od pre početka invazije 24. februara, ali da bi Krim bio predmet "pregovora". Vlada u Kijevu odbacila te komentare i istakla da ne može biti nikakvog dogovora koji uključuje ustupanje ukrajinske teritorije. Na pitanje kakve su uopšte mogućnosti za pregovore, Životić navodi da je rat ušao u fazu kada su pregovori veoma teški i teško izvodljivi.

"Pregovori daju rezultate na samom početku krize ili tokom njegove prve faze. Posle propasti pregovora krajem marta ove godine sasvim je bilo jasno da ako ne dođe do njihove obnove u najkraćem roku da će se prosto rat razbuktati. Sada je rat ušao u fazu da se oni čine gotovo nemogućim. Evo i zašto, Rusija kao velika sila ušla je u ovaj sukob očigledno na početku imajući sasvim drugačije procene i imajući maksimalističke ciljeve. Zbog toga je bila primorana da uđe u jedan dubok sukob, činjenice na terenu govore da ti ciljevi nisu ostvareni, a i da neće moći da bude lako i brzo ostvarivi, kao velika sila ne može da se povuče. Na drugoj strani, Ukrajina je ispela da se odbrani, da dobije ogromnu materijalnu, ekonomsku, diplomatsku pomoć od strane zapadnog sveta, na krilima toga je vojna situacija povoljnija nego na početku rata", zaključio je on.