Ukrajina sprema odbranu granice sa Belorusijom: Kijev strepi, Kremlj se ograđuje

Poseta ruskog predsednika Vladimira Putina prestonici Belorusije Minsku i razgovor sa tamošnjim liderom Aleksandrom Lukašenkom učvrstio je savezničke odnose dve zemlje, ali i probudio zabrinutosti u Kijevu da se Belorusija priprema da preuzme veću ulogu u sukobu u Ukrajini.

Istovremeno, ruske trupe u Belorusiji spremaju se da izvedu vojne vežbe, pa je tako predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao da je Ukrajina spremna na sve moguće odbrambene scenarije protiv Moskve i njenog saveznika.

"Zaštita naše granice, kako sa Rusijom tako i sa Belorusijom, naš je stalni prioritet", rekao je Zelenski posle sastanka najviše vojne komande Ukrajine u nedelju.

"Spremamo se za sve moguće odbrambene scenarije", dodao je on.

S druge strane, ruski lider Vladimir Putin rekao je danas nakon sastanka sa kolegom Aleksandrom Lukašenkom da će Rusija i Belorusija nastaviti praksu stalnih vojnih vežbi.

Zvaničnici u Kijevu mesecima su upozoravali da bi susedna Belorusija, jedan od najbližih saveznika Rusije, što je danas ruski predsednik i potvrdio, mogla da se pridruži ruskim snagama i ponovo posluži kao polazna platforma za novi napad koji će formirati drugi front u višemesečnom ratu.

Belorusija je dozvolila da se njena teritorija koristi kao lansirna platforma za bataljonske taktičke vežbe, javila je ruska novinska agencija Interfaks, pozivajući se na rusko ministarstvo odbrane.
Moskva je pak, negirala da je Putinova poseta Belorusiji imala za cilj da podstakne Minsk da se direktnije angažuje u ratu, javila je agencija RIA Novosti. Inače, ovo je prva poseta Minsku u poslednje tri godine.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nazvao je te izveštaje "neutemeljenim" i "glupim". Kremlj opisuje putovanje ruskog predsednika, njegovo prvo u Belorusiju za tri i po godine, kao široku "radnu posetu".

Ukrajinski PVO sistemi sve uspešniji, ali...

Dok traje bojazan da će Belorusija i na delu podržati svog saveznika, Rusija je u ponedeljak pokrenula još jedan napad dronovima kamikazama, pogodivši ključnu infrastrukturu u i oko ukrajinske prestonice Kijeva.

U trećem ruskom vazdušnom napadu na Kijev za šest dana, ukrajinske vazduhoplovne snage su izvestile da je njihova protivvazdušna odbrana oborila 30 od 35 nadolazećih dronova.

Još od oktobra, Rusija napada ključnu ukrajinsku infrastrukturu i njenu električnu mrežu, uzrokujući rasprostranjene nestanke struej usred hladnih zimskih vremenskih uslova. U napadima od ponedeljka niko nije poginuo niti je povređen, rekao je gradonačelnik Kijeva.

"Protivvazdušni odbrambeni sistemi rade u regionu", rekao je na svom Telegram nalogu Aleksij Kuleva, guverner Kijevske oblasti - "Ostanite u skloništima i sigurnim mestima dok ne prođu sirene. Čuvajte sebe i svoje najmilije"

Profimedia

Međutim, uspešan rad PVO sistema ipak nije dovoljan. Naime, Volodimir Zelenski je još u ponedeljak zatražio od zapadnih lidera koji se sastaju u Letoniji, uključujući premijera Velike Britanije Rišija Sunaka, da povećaju zalihe oružja kako bi se rat okončao ranije.

Zapadni saveznici, predvođeni SAD, podržavaju Ukrajinu finansiranjem, vojnom obukom i oružjem, ali Kijev kaže da je potrebno još više da bi im se omogućila pobeda.

"Mnogo zavisi od vas kako će se ovaj rat završiti. Što su naše odbrambene snage uspešnije, ruska agresija će brže propasti", rekao je Zelenski tokom svog video obraćanja liderima zemalja u Zajedničkim ekspedicionim snagama (JEF) koje čine severne evropske zemlje predvođene Velikom Britanijom.

"Molim vas da povećate mogućnost snabdevanja naše zemlje PVO sistemima i da pomognete da se ubrzaju relevantne odluke koje će naši partneri doneti", rekao je Zelenski obraćajući se Sunaku.

"Stroprocentni vazdušni štit za Ukrajinu. To bi bila jedna od najuspešnijih odbrana protiv ruske agresije koja nam je potrebna upravo sada", dodao je on.

Ne obraćajući se direktno na zahtev, Sunak je rekao da će lideri "razgovarati o tome kako da najbolje podrže Kijev".

Zelenski je takođe izneo i kritiku na račun Nemačke - koja nije deo ove grupe i nije bila prisutna na konferenciji, rekavši da "nema objašnjenja" zašto Ukrajina nije snabdevena tenkovima nemačke proizvodnje Leopard.

Zajedničke ekspedicione snage su konfigurisane da brzo reaguju na krize u severnoj Evropi i čine ih Danska, Estonija, Finska, Island, Letonija, Litvanija, Holandija, Norveška i Švedska.

Napetost oko nuklearnih elektrana raste

Ukrajinska agencija za atomsku energiju optužila je Rusiju da zanemaruje nuklearnu bezbednost tako što je u ponedeljak nešto posle ponoći poslala bespilotnu letelicu iznad dela južnoukrajinske nuklearne elektrane u regionu Nikolajeva.

Energoatom je tvrdio da je dron iranske proizvodnje "Šahed" otkriven u 00.46 iznad stanice i rekao da poziva međunarodnu nuklearnu zajednicu da zaštiti atomske lokacije od borbi.

"Ovo je apsolutno neprihvatljivo kršenje nuklearne i radijacione bezbednosti", navodi se u njihovom saopštenju na Telegramu.

profimedia

Rusija trenutno zauzima drugu ukrajinsku nuklearnu elektranu, najveći evropski kompleks Zaporožje, blizu linija fronta na jugoistoku Ukrajine. U toku su razgovori o uspostavljanju sigurnosne zone oko elektrane. Obe strane se međusobno optužuju da ugrožavaju njenu bezbednost i rizikuju nuklearni incident.

Putin je inače u oktobru izdao dekret o prebacivanju te nuklearne elektrane sa Energoatoma na podružnicu Rosatoma, što je Kijev opisao kao krađu.