Neujednačeni zakoni o potpomognutom umiranju u Evropi: Eutanazija kao moralno pitanje
Komentari10/12/2022
-23:10
Portugalski parlament je u petak ponovo glasao da eutanazija nije krivično delo, dok je Francuska rešila da otvori građansku debatu o brizi o kraju života. Istovremeno, obe zemlje razmatraju mogućnost da eutanazija bude zakonski odobrena.
Francuski zakon iz 2016. dozvoljava lekarima da pacijente kojima je smrtni ishod neizbežan drže pod sedativima do samog kraja, ali ne dozvoljava da pacijentima pomognu da prekrate život. Neki građani Francuske, kao i građani drugih evropskih zemalja u takvim situacijama putuju u susedne zemlje gde je dozvoljena pomoć pri umiranju ili pasivna eutanazija.
O ovom pitanju se trenutno raspravlja u velikom broju evropskih zemalja, dok je u poslednjih nekoliko godina sve više zemalja promenilo svoje zakone tako da su sredstva za dobrovoljno okončanje života legalizovana.
Dakle, gde je legalna pomoć pri umiranju? Euronews razmatra stanje zakonodavstva u različitim zemljama EU.
Smrt uz pomoć lekara ili uskraćivanje tretmana za očuvanje života
Asistirano umiranje se odnosi i na dobrovoljnu aktivnu eutanaziju i na smrt uz pomoć lekara. Ove dve vrste potpomognutog umiranja razlikuju razliku u stepenu uključenosti lekara. Dobrovoljna aktivna eutanazija podrazumeva da lekar igra aktivnu ulogu u pacijentovom zahtevu da umre, obično davanjem intravenske smrtonosne supstance.
Smrt uz pomoć lekara podrazumeva da medicinsko osoblje obezbeđuje pacijentu smrtonosna sredstva da se ubije, što znači da je pacijent taj koji ih koristi. Neke zemlje su takođe dozvolile pasivnu eutanaziju, što je povlačenje ili uskraćivanje tretmana za očuvanje života, na zahtev pacijenta ili člana porodice.
Kakva je opšta slika asistiranoga umiranja u Evropskoj uniji?
Eutanazija je legalna u pet zemalja u Evropi - Belgiji, Holandiji, Luksemburgu, a odnedavno u Nemačkoj i Španiji. U ovim poslednjim zemljama priznaju se čak i zahtevi maloletnih lica, ali pod veoma strogim okolnostima.
Asistirano samoubistvo, u kojem se nekome daju sredstva da okonča svoj život, legalno je u Švajcarskoj od 1942. godine, ali aktivna eutanazija nije dozvoljena. Druge zemlje kao što su Austrija, Finska i Norveška dozvoljavaju pasivnu eutanaziju pod strogim okolnostima, gde oni koji pate od neizlečive bolesti mogu odlučiti da im se ne primenjuju tretmani koji produžavaju život, kao što su veštačka ishrana ili hidracija.
Važno je ne poistovećivati pasivnu eutanaziju sa povlačenjem tretmana za održavanje života u najboljem interesu osobe.
Ovo poslednje može biti deo palijativnog zbrinjavanja i nije nužno eutanazija. Francuska nije jedina evropska zemlja koja već dugo vodi debatu o ovom pitanju. Nedavno je u Irskoj pokrenut zakon o asistiranom umiranju, ali je trenutno u fazi stagnacije.
Teška debata vodi se i u Portugalu, jednoj od zemalja koja je veoma blizu da donese zakon o eutanaziji, ali su dva predsednička veta u dve godine zaustavila donošenje zakona u zemlji sa katoličkom većinom. U junu i sada ponovo u petak (9. decembra), njen parlament je još jednom velikom većinom glasao protiv zaustaljanja zakona.
Konzervativni predsednik Portugala Marselo Rebelo de Sousa sada može da ili potpiše zakon, ponovo stavi veto ili da ga pošalje Ustavnom sudu. Rekao je da će brzo objaviti svoju odluku. Odobreni predlog zakona se bavio nekim od njegovih zabrinutosti, precizirajući da će ljudima biti dozvoljeno da zatraže pomoć pri umiranju u slučajevima kada su "u situaciji intenzivne patnje, sa definitivnom povredom ekstremne težine ili ozbiljnom i neizlečivom bolešću" .
Komentari (0)