Gradonačelnica Amsterdama se izvinila zbog uloge tog grada u trgovini robljem

Gradonačelnica Amsterdama Femke Halsema izvinila se zbog uloge tog grada u kolonijalnom ropstvu.

Ona je rekla da je "vreme da veliku nepravdu kolonijalnog ropstva urežemo u identitet Amstredama, iako ni jedan stanovnik ovog grada nije kriv za prošlost".

"Izvinjavam se zbog aktivnog učešća gradskog veća Amsterdama u komercijalnom sistemu kolonijalnog ropstva i svetske trgovine robovima", rekla je Halsema u četvrtak.

Izvinjenje dovodi levog gradonačelnicu u sukob sa prelaznim holandskim premijerom desnog centra Markom Ruteom, koji je trenutno u pregovorima za formiranje nove vlade, prenosi BBC.

Rute je u parlamentarnoj raspravi o rasizmu rekao da bi takvo izvinjenje moglo da polarizuje društvo i pojedincima vratiti bolna sećanja.

Međutim, njegova vlada je angažovala nezavisno savetodavno veće da donese neobvezujuće preporuke o pitanjima rase i diskriminacije.

Panel je objavio svoj izveštaj u četvrtak u kome se kaže da je svest zemlje o svojoj kolonijalnoj prošlosti loša i preporučuje se da ta tema uđe u školske udžbenike. 

Panel je savetovao vladu da se izvini zbog holandske umešanosti u globalnu trgovinu robljem, za koju je rekao da je odgovorna za zločine protiv čovečnosti.

Izvinjenja za ropstvo izdale su druge zemlje, uključujući Veliku Britaniju, SAD i Francusku.

 Kakva je uloga Holandije u trgovini robljem?

Transatlantska trgovina robljem podrazumevala je prisilno kretanje ljudi sa afričkog kontinenta u SAD između 16. i 19. veka.

Tokom ove ere Holandija je imala opsežne kolonije u regionima koji su danas poznati kao Indonezija, Južna Afrika, Kurasao, Nova Gvineja - i šire.

Kolonizacija ovih regiona pomogla je Holandiji da postane globalna ekonomska sila. Njeno bogatstvo raslo je tokom 200 godina kroz holandsku Istočnoindijsku kompaniju (VOC), koja je igrala vodeću ulogu u trgovini robovima.

Kompanija je upravljala lancem trgovačkih stanica u zapadnoj Africi, iz kojih su robovi slani preko Atlantika.

Tanjug AP/Peter Dejong

Gradsko veće Amsterdama kaže da su neki od najviših zvaničnika bili duboko umešani u trgovinu. 

Halsema je rekla da su istraživanja pokazala da je "od kraja 16. veka do 19. veka učešće Amsterdama bilo direktno, veliko, višestruko i dugotrajno".

Holandski nacionalni muzej Rijksmuseum kaže da je Holandija bila jedna od poslednjih zemalja koja je ukinula ropstvo. Učinila je to 1863. godine, kada je ropstvo zvanično ukinuto u glavnoj holandskoj koloniji Surinam u Južnoj Americi.

Godišnjica tog trenutka slavi se svakog 1. jula i poznata je kao Keti Koti, što znači Pokidani lanci.