Evropa

Da li će biti više slobode govora na Fejsbuku i Instagramu? Zakerbergov potez izazvao pometnju u Briselu i Londonu

Komentari

Autor: Euronews Sbrija, Guardian

12/01/2025

-

18:01

Da li će biti više slobode govora na Fejsbuku i Instagramu? Zakerbergov potez izazvao pometnju u Briselu i Londonu
AP/David Zalubowski - Copyright AP/David Zalubowski

veličina teksta

Aa Aa

Opsežne promene u metodama moderacije na društvenim mrežama kompanije "Meta" i ukidanje fektčekera izazvali su burne reakcije u Evropi zbog straha da će dovesti do kršenja Zakona o digitalnim uslugama EU.

U pitanju je zakon koji u Članu 34 nameće obavezu da "velike onlajn platforme i veoma veliki onlajn pretraživači marljivo identifikuju, analiziraju i procenjuju sve sistemske rizike u Uniji koji proizilaze iz dizajna ili funkcionisanja njihovih usluga i povezanih sistema, uključujući algoritamske sisteme". 

Neki od tih rizika su tzv. govor mržnje i diskriminacija, što bi značilo da su američke platfomre poput Fejsbuka i Instagrama, u vlasništvu Marka Zakerberga, obavezne da regulišu postove koji su potpuno zakoniti u SAD i zaštićeni ustavnim pravom na slobodu govora.

Takođe Član 35 obavezuje ove platforme da preduzmu razne preventivne mere kako sprečile kršenja prethodnog člana, o kojima bi zatim Evropska komisija pisala godišnji izveštaj sa eventualnim primedbama i smernicama.

Za razliku od evropskog, američki koncept slobode govora garantovan je Prvim amandmanom Ustava SAD u kojem je striktno propisano da nijedan zakon ne može da ga ograniči ili spreči. 

Upravo to uverenje da vlada ne može zakonom da ograniči slobode govora, i da stoga govor mržnje, diskriminacija ili izražavanje "ekstremnih" političkih uverenja ne mogu biti "cenzurisani", ključno je za razumevanje promene politike Mete.

Naime, on je u svom saopštenju rekao da je EU "institucionalizovala cenzuru“ sa sve većim brojem zakona. Evropska komisija je u svom demantiju istakla da Zakon o digitalnim uslugama ne primorava uklanjanje sadržaja koji je legalan, ali je fundamentalan konflikt ostao jer Zakerberg, na osnovu njegove izjave, ne priznaje pravo da se zakonima "prekraja" sloboda govora.

Tokom proteklih 30-ak godina zakonski izuzeci od slobode izražavanja su se umnožili donošenjem novih zakona tako da obuhvataju mržnju, diskriminaciju, rasizam, islamofobiju, transfobiju... Pošto postoje široke interpretacije nekih od tih pojmova dešavalo se da građani, uključujući i one u Ujedinjenom Kraljevstvu, koje ima slične zakone Uniji, budu privođeni zbog "neprimerenih" postova na Fejsbuku, X-u (nekada Tviteru) i drugim mrežama.

Takođe, kršenje Zakona o digitalnim uslugama moglo bi skupo da košta američke kompanije, koje ne uspeju da "smanje rizike" na svojim platformama. Kazne se obračunavaju procentom prihoda, a ne profita, koje dotična kompanija zarađuje ne samo u Evropi, već i širom sveta.

U slučaju kompanija kao što su Meta, ili X-a Ilona Maska, koji takođe oštro napada ograničenja slobode govora u EU, one dostižu milijarde dolara.

Zakonodavci u Briselu i Londonu kritikovali su odluku Marka Zakerberga da ukine sistem za proveru istinitosti postova (fektčekere) u SAD za Fejsbuk, Instagram i Treads, a jedan je označio da je to "prilično zastrašujuće“, piše Guardian.

Promene u "Metinim" globalnim politikama o sadržaju koji podstiče mržnju sada uključuju omogućavanje korisnicima da transrodne osobe nazivaju "to“, sa smernicama koje navode: "Mi dozvoljavamo navode o mentalnoj bolesti ili abnormalnosti kada su zasnovani na polu ili seksualnoj orijentaciji“.

Či Onvura, britanska poslanica iz Laburističe partije i predsedavajuća Komiteta za nauku i tehnologiju Donjeg doma parlamenta, koja istražuje kako su dezinformacije na internetu podstakle nemire prošlog leta, rekla je da je Zakerbergova odluka da zameni profesionalne fektčekere korisnicima koji kontrolišu tačnost postova "zabrinjavajuća i prilično zastrašujuća”.

"Saznati da Meta uklanja sve svoje fektčekere (u SAD) je zabrinjavajuća... ljudi imaju pravo da budu zaštićeni od štetnih efekata dezinformacija. Činjenica da je Zakerberg rekao da sledi primer X-a mora da izazove zabrinutost kada uporedimo kako je X platforma za dezinformacije u većoj meri nego što je to bio Fejsbuk“, rekla je ona. 

Iz "Mete" su saopštili da će se osloniti na korisnike da sami proveravaju postove u sistemu "beleški zajednice" (community notes) sličnom onom koji je uveo Elon Musk na svoju mrežu X. To je izazvalo zabrinutost zbog navodnih dezinformacija koje dolaze iz SAD o pitanjima uključujući izbore, zdravlje, pandemije i oružane sukobe, kao i njihovo prelivanje u digitalne izvore informacija širom sveta, gde "Meta" ima više od tri milijarde korisnika.

Bivši britanski ministar tehnologije, Demijan Kolins rekao je da će tako nešto najverovatnije biti urađeno kroz trgovinske pregovore u kojima će se vršiti pritisak na Ujedinjeno Kraljevstvo da prihvati američke standarde za digitalnu regulativu.

"Moramo se čvrsto suprotstaviti takvim predlozima, koji bi uklonili svaku šansu da pozivamo tehnološke rukovodioce na odgovornost i zahtevamo od njih da sprovode bezbednosne standarde na svojim platformama koji su ustanovljeni u našim zakonima", rekao je on.

"Meta" će se suočiti sa intenzivnim regulatornim nadzorom ako to učini u Velikoj Britaniji i EU, rekao je Arnav Džoši, pravnik specijaliziran za IT sektor u britanskoj advokatskoj firmi "Kliford Čens".

"Ako dođe do udaljavanja od ljudskih fektčekera ka većoj automatizaciji, regulatori će želeti da vide dokaze o efikasnosti ovih promena. To se u prošlosti pokazalo teškim za kvantifikaciju i opravdanje", rekao je on.

Zakerberg je rekao da se njegova politika odustajanja od fektčekera za sada primenjuje samo u SAD, ali je njegov stav prema Evropi izazvao zabrinutost da planira da taj pristup primeni u Evropi.

Dok je "Meta" saopštila da će se sadržaj o samoubistvima, samopovređivanju i poremećajima u ishrani i dalje smatrati teškim kršenjem politike i da će nastaviti da koristi automatizovane sisteme za skeniranje tog sadržaja, NSPCC, britanska humanitarna organizacija za zaštitu dece, izrazila je zabrinutost.

"Meta treba da utvrdi kako se rizici od povrede dece u Ujedinjenom kraljevstvu ne povećavaju uklanjanjem fektčekera u Americi i njenim promenama u politici sadržaja", rekla je menadžerka regulatornih politika za bezbednost dece onlajn Rani Govender.

Komentari (0)

Evropa