Novi plan EU za Zapadni Balkan zbog migranata: Pet stubova, 20 mera, usklađivanje vizne politike i Fronteks na granicama

Komentari

Autor: Euronews Srbija

07/12/2022

08:35

Novi plan EU za Zapadni Balkan zbog migranata: Pet stubova, 20 mera, usklađivanje vizne politike i Fronteks na granicama - Copyright EPA/EDVARD MOLNAR, EPA/STEPHANIE LECOCQ, AP/Czarek Sokolowski, EPA/STR

veličina teksta

Aa Aa

Istočna granica Evropske unije u poslednjih nekoliko meseci bila je u fokusu Brisela jer je broj migranata koji je preko zapadnobalkanske rute stigao u EU drastično porastao. Kako bi se ovo pitanje rešilo, Evropska komisija predstavila je Akcioni plan za Zapadni Balkan koji se zasniva na pet stubova u okviru kojih je predloženo čak 20 operativnih mera. Osim što se od zemalja regiona zahteva da viznu politiku usklade sa evropskom, predloženo je i pojačano raspoređivanje Fronteksa na granicama EU sa zemljama Zapadnog Balkana, a evropski zvaničnici napominju da će u okviru novog mandata Fronteks po prvi put biti raspoređen i između zemalja regiona.

U periodu od januara do novembra 2022. godine, kako se navodi u Akcionom planu, Fronteks je prijavio da je skoro 130.000 ljudi pokušalo ilegalno da pređe spoljnu granicu EU na svim rutama Zapadnog Balkana, što je tri puta više u odnosu na isti period prošle godine. Objašnjavajući zašto je to baš tako, navodi se da je došlo do skoka broja onih koji zbog bezviznog režima dolaze na Zapadni Balkan, a potom nastavljaju svoj put u EU, ali i onih koji su u region stigli preko istočnomediteranske rute.

Predstavljajući ovaj Akcioni plan, potpredsednik Evropske komisije i evropski komesar za promociju evropskog načina života Magratitas Šinas i evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson još jednom su posebnu pažnju skrenuli na Srbiju, čija vizna politika nije u potpunosti usklađena sa evropskom. Kako su istakli, usaglašavanje viznog režima je od ključnog značaja u borbi protiv ilegalne migracije, a podsetili su i da postoji mehanizam kako bi se neka zemlja "naterala" na usaglašavanje - suspenzija slobodnog viznog režima. Ipak, kada je reč o Srbiju, stvari su krenule da se menjaju i to je konstatovano i sa strane EU.

Podsetimo, upravo je zbog ovog pitanja Srbija proteklih meseci bila u centru pažnje i predmet razmatranja u Briselu. Nakon što je predsednik Aleksandar Vučić najavio da će Srbija do kraja godina "značajno" uskladiti svoju viznu politiku sa EU, zvanični Beograd doneo je odluku o ukidanju ovakvog režima za Tunis i Burundi, inače dve zemlje iz kojih je stizao veliki broj ilegalnih migranata. Kako je najavila Johanson, postoji obećanje da će se to dogoditi i sa Indijom i drugim trećim zemljama.

Pet stubova Akcionog plana

"Zapadnobalkanska ruta je već neko vreme u našem fokusu. Na sastanku 13. oktobra, ministri unutrašnjih poslova su se saglasili oko zajedničkog pristupa. Ovo je dalje razrađeno u Praškom i Berlinskom procesu. U Tirani smo početkom novembra, sa partnerima sa Zapadnog Balkana, postigli napredak u viznom usklađivanju i borbi protiv krijumčarenja migranata. Ali izazovi ostaju. Ovim akcionim planom sada gradimo našu dobru saradnju i pružamo put ka daljem bliskom radu", rekla je Johanson, predstacljajući plan.

Pet stubova su na kojima se plan zasniva jesu jačanje upravljanja granicama duž rute, brze procedure za dobijanje azila i kapacitet podrške za prijem, borba protiv krijumčarenja migranata, unapređenje saradnje o readmisiji i povratku i usklađivanje vizne politike. Kroz ovih pet stubova predloženo je i 20 operativnih mera.

Kako se navodi, jačanje upravljanja granicama duž cele migracione rute je od suštinskog značaja za smanjenje ilegalnih tokova, uzimajući u obzir način na koji krijumčari deluju, povećanu upotrebu nasilja i rizike od trgovine vatrenim oružjem i organizovanog kriminala. Dodaje se da je EU zaključila statusne sporazume sa Albanijom, Crnom Gorom i Srbijom, dozvoljavajući Fronteksu da rasporedi stalni korpus evropske granične i obalske straže u regionu. Sličan sporazum potpisan je i sa Severnom Makedonijom u oktobru, a očekuje se da će operacije da budu započete početkom naredne godine.

Johanson je rekla da je važna zaštita spoljnih granica EU, ali i granica između zemalja Zapadnog Balkana. Rekla je da trenutno ima oko 500 pripadnika Fronteksa na spoljnoj granici EU prema Zapadnom Balkanu, ali da će novi mandat predviđati da se oni rasporede i između zemalja tog regiona.

"Sa novim mandatom biće moguće rasporediti i interno, da tako kažem, između dva različita partnera sa Zapadnog Balkana", rekla je Johanson, dodajući da je na Fronteksu da odluči o potrebim brojevima.

U cilju borbe protiv krijumčarenja migranata, akcioni plan poziva na puno korišćenje kapaciteta nedavno osnovane Operativne radne grupe Europola, čiji je zadatak suzbijanje krijumčarenja migranata i neregularnih prelazaka na granici Srbije i Mađarske. Takođe, predlaže se razmatranje osnivanja radnih grupa po uzoru na ovu koje bi bile raspoređene na drugim spoljnim granicama EU.

"To ćemo učiniti koristeći novo uspostavljenu jedinicu Europola, koja već deluje na granici Mađarske i Srbije, a njena aktivnost će biti proširena duž cele rute", rekao je Šinas.

Šinas je dodao da Akcioni plan predviđa i meru proterivanja ilegalnih migranata iz EU na Zapadni Balkan, i sa Zapadnog Balkana u zemlje porekla.

"Moramo osigurati povratak migranata. Tako moraju oni koji dolaze balkanskom rutom biti vraćene na Balkan, a potom treba podržati zemlje regiona u vraćanju ilegalnih migranata u zemlje porekla“, objasnio je on.

Jedan od prioriteta je i usklađivanje vizne politike, a Komisija navodi primer Srbije koja je 20. oktobra uvela vizni režim za Burundi i Tunis i dodaje da se "Srbija na najvišem nivou obavezala da će dalje usaglašavati sa listom trećih zemalja čiji državljani podležu vizi za kraći boravak u EU".

"Evropa je pritisnuta migracijama, sem migracija sa juga, iz Azije, ona sada ima ogromne migracije iz Ukrajine. To su pitanja gde se više ništa ne oprašta, Srbija je velikodušno delila slobodni vizni režim raznim zemljama po svetu i sada nam se to sveti, dolaze računi na naplatu. Tu se traži hitno reagovanje, Srbija je dala obećanja, već je počela nekim zemljama taj režim da ukida, ali to je prosto gomila nepovoljnih okolnosti po Srbiju", rekla je za Euronews Srbija Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji.

Memorandum o borbi protiv ilegalnih migaracija

Inače, u Beogradu je 16. novembra održan trilateralni samit Srbije, Mađarske i Austrije na kom je potpisan Memorandum o borbi protiv ilegalnih migracija. Dokument su potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Mađarske Viktor Orban i kancelar Austrije Karl Nehamer.

Vučić je tada naglasio da je broj ilegalnih migranata skoro udvostručen u odnosu na prošlu godinu, te da je dogovoreno da se angažuje veći broj policijaca na granici sa Severnom Makedonijom, jer najveći broj ilegalnih migranata stiže preko te zemlje, ali i Bugarske.

"Naši timovi nastavljaju da rade na konkretizaciji svega i uskoro krećemo sa akcijom, svakako značajno pre kraja godine", naveo je predsednik Vučić. On je rekao da je reč o važnom memorandumu i da timovi rade na njegovoj realizaciji. Prema njegovim rečima, najveći broj migranata u Srbiju stiže iz Avganistana i Sirije.