Samit lidera EU-Zapadni Balkan sutra u Tirani: Fon der Lajen, Makron, Šolc, Mišel i lideri regiona na jednom mestu

Samit lidera EU - Zapadni Balkan biće održan sutra u Tirani, prvi put u regionu a pored najvišnih zvaničnika EU, na ovom skupu učestvovaće i lideri 27 zemalja članica, kao i regiona, među kojima će biti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Samitom će predsedavati predsednik Savet EU Šarl Mišel, a prisustvovaće i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. 

U glavni grad Albanije dolaze gotovo svi lideri EU, među njima i Emeanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc, Vučić će imati i niz bilateralnih susreta sa zvaničnicima zemalja učesnica, među kojima su predsednik Vlade Kraljevine Belgije Aleksandar De Kro, kao i predsednik Vlade Kraljevine Holandije Mark Rute.

Kako Vučić najavio danas tokom samita susrešće se i  sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

Glavne teme  samita u Tirani  biće zajedničko rešavanje posledica ruske agresije na Ukrajinu, intenziviranje političkog i političkog angažmana, jačanje bezbednosti i izgradnja otpornosti na strano mešanja, suočavanje sa izazovima migracije, borba protiv terorizma i organizovanog kriminala.

Samit je prilika da se ponovo potvrdi ključni značaj strateškog partnerstva između EU i ZB, regiona sa jasnom perspektivom EU, saopštila je EU.

Prema zvaničnoj agendi samita u Tirani  sutra pre podne predviđeno je potpisivanje sporazuma EU i zemalja Zapadnog Balkana o smanjnju cena rominga, posle čega će biti održane plenarne sesije.

Na kraju je predviđena i zajednička konferencija za medije  na kojoj će govoriti predsednik Šarl Mišel, Fon der Lajen i premijer Albanije Edi Rama.

Učesnici samita treba da usvoje i deklaraciju kojom se potvrđuje  posvećenost perspektivi članstva Zapadnog  Balkana u EU za zemlje ZB i ubrzanje tog procesa. 

Visoki zvaničnik EU je danas je danas u Briselu  naveo da je reč postepenom članstvu u Uniji. 

U nacrtu Deklaracija  u koju je Tanjug imao uvid apostrofira se i dijalog između Beograda i Prištine i daje puna podrška posredovanju Žozepa Borela i Miroslava Lajčaka u dijalogu , kao i naporima da se dođe do  sveobuhvatnog i zakonski obavezujućeg dogovora za normalizaciju odnosa između  dve strane.

EU ponavlja da da očekuje "da svi prošli dogovori budu potpuno poštovani i primenjeni bez odlaganja“. 

"Mi pozivamo obe strane da se konstruktivno angažiraju na rešavanje njihovih bilateralnih sporova i da se uzdrže od unilateralnih i provokativnih  akcija koje bi mogle da vode u tenzije i nasilje, kao da se uzdrže od retorike  koja nije pogodna za dijalog", navodi se u nacrtu dokumentu.

Takođe, dodaje se da obe strane imaju "zajedničku odgovornost za obezbeđivanje mira i stabilnosti".

Lideri EU podržavaju ideju postepene integracije regiona već u fazi pristupanja, najavljuju finansijsku pomoć od milijardu evra bespovratne pomoći za ublažavanje posledica energetske krize i naglašavaju značaj partnerstva EU i Zapadnog Balkana u svetlu rata u Ukrajini.

Ovaj paket "će pomoći regionu da ublaži posledice krize i ubrza energetsku tranziciju", navodi se u tekstu dekaracije i ističe da će "500 miliona ići direktno kao hitna pomoć domaćinstvima i malim preduzećima, dok će drugih 500 miliona biti bespovratna podrška energetskoj nezavisnosti, tranziciji u unapređenju gasne i električne infrastrukture".

Na samitu će biti potpisana i zajednička deklaracija operatera iz EU i Zapadnog Balkana o postepenom smanjenju cena rominga, počev od 2023. godine, s ciljem da se troškovi nakadno u potpunosti ukinu.

Lideri EU očekuju od zemalja na ZB da usklade spoljnu politiku sa EU, a posebno kada je reč o Ukrajini i pozivaju Evropsku komisiju.

U tekstu se ističe spremnost da se pojačano radi na integraciji ZB sa zajedničkim tržištem EU. Kada je reč o očekivanjima EU od Zapadnog Balkana, lideri EU pozivaju partnere da se drže "osnovnih evropskih vrednosti i principa u skladu sa međunarodnim pravom".

Takođe, hitno usklađivanje zemalja ZB sa viznom politikom EU je od ključne važnosti za upravljanje migracijama i za ukupnu održivost bezviznog režima između regiona i EU, navodi se u delu deklaracije posvećenom upravljanju migracijama, borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala.

Navodi se, takođe, da "eskalirajuća ruska agresija na Ukrajinu dovodi u pitanje mir, evropsku i globalnu bezbednost“ i naglašava da je sada, u toku rata u Ukrajini, više od bilo kada, važno da se "bude zajedno“ da to bude  "jasan znak za stratešku orijentaciju partnera" sa Zapadnog Balkana.