Litvanska vlada ruši spomenik iz Drugog svetskog rata - odluka koja je podelila javnost

Nakon što su lokalne litvanske vlasti u četvrtak donele odluku o rušenju spomenika iz Drugog svetskog rata, uprkos zabrani UN, u javnosti je došlo do podele na one koji ovakvu odluku podržavaju i one koji joj se strogo protive.

Oni koji kritikuju odluku da se ukloni spomen-obeležje iz Staljinovog doba palim vojnicima Crvene armije tvrde da ono izaziva podele i daje Rusiji propagandnu pobedu.

Međutim, pristalice kažu da je ovaj sopmenik bolan podsetnik na sovjetsku okupaciju Litvanije i da ga treba oduzeti kako bi se pokazala solidarnost sa Kijevom u jeku ruskog rata u Ukrajini. 

Profesor Stanislovas Tomas, advokat koji zastupa one koji su podneli peticiju protiv uklanjanja, rekao je za Euronews da bi taj potez Moskvi doneo propagandnu pobedu.

"Putinu je potrebno uništenje spomenika na groblju kako bi mobilizao Ruse i kako bi mogao da kaže: 'Oni uništavaju ključne elemente ruske kulture, podržavaju Hitlera'", rekao je on.

Ruski predsednik je više puta tvrdio da je invazija na Ukrajinu bila neophodna kako bi se zaštitila njegova zemlja od krajnje desničarskih neonacista u Kijevu, što su stručnjaci odbacili kao "običnu i prostu laž".

Prof. Tomas je rekao da se njegova dvadesetočlana grupa podnosilaca peticija protivila ratu u Ukrajini i da se nada da će jednog dana Rusijom vladati drugi lider. Lokalne vlasti u Vilnjusu to osporavaju, rečima da spomenik mora biti uklonjen iz istorijskih i političkih razloga.

"Došlo je vreme da se ukloni jedan od poslednjih simbola sovjetske okupacije iz našeg grada", rekao je Remigijus Šimašijus, gradonačelnik prestonice u izjavi za Euronews, dodajući da je ta odluka takođe došla "kao odgovor na neopradanu rusku agresiju u Ukrajini".

On je primetio da je opština Vilnjus "neprekidno čistila grad od sovjetskih simbola - spomenika, statusa i drugih podsetnika na bivše stanovnike, tokom godina".

"Većina atributa je uklonjena kada je Litvanija povratila svoju nezavisnost od SSSR-a 1991. godine", rekao je on.

Malu baltičku zemlju okupirale su ruske snage 1944. godine i postala je deo SSSR-a. Neki Litvanci krive Rusiju za ekonomsku stagnaciju i kritičnu su prema njenoj političkoj kontroli u to vreme, iako drugi gledaju na SSSR pozitivnije.

profimedia

Govoreći za Euronews, profesor Tomas strahuje da bi uklanjanje statue, koje bi trebalo da bude zavšreno za tri nedelje, bilo jabuka razdora između manjine u Litvaniji koja govori ruski i šire populacije.

"Ove akcije će gurnuti rusko stanovništvo ka Putinu. Trebalo bi da se obratite ruskom stanovništvu u Litvaniji kako biste ih uverili u vrednosti evropskog društva, umesto da stanovnike vaše zemlje pravite neprijateljima", poručio je vlastima.

Govornici ruskog jezika su druga po veličini manjina u Litvanija, koja čini oko pet odsto stanovništva. Mnogi od njih su rođeni i odrasli u zemlji.

Oni koji se protive ovom potezu tvrde da će mašinska vozila prolaziti preko grobnica i da će nadgrobni spomenici biti pomerini tokom procesa uklanjanja spomenika, oskrnavljujući grobove onih koji su poginuli u borbi protv nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu.

"Ljudi imaju rođake na tom groblju... spomenik predstavlja naše pretke, heroje Drugog svetskog rata, hrabre vojnike. Postoji opšta rusofobija zbog rata u Ukrajini. Ali, rat u Ukrajini nema nikakve veze sa Drugim svetskim ratom", rekao je prof. Tomas.

Šimašijus je ove tvrdnje žestoko odbacio kao lažne.

"Nikakvi grobovi ili nadgrobni spomenici neće biti uklonjeni ili oštećeni tokom čitavog ovog procesa i nikada nije postojala nikakva namera da se to uradi", rekao je on - "Sve operacije se sprovode uz maksimalno poštovanje svih međunarodnih propisa. Sovjetske propagandne stele će jednostavno biti uklonjene sa teritorije groblja i odnete na čuvanje"

Groblje na kome se nalazi spomenik koriste Litvanci za obeležavanje godišnjice završetka rata.
Prof. Tomas koji je rekao da je litvanski Jevrejin, nazvao je uklanjanje licemerjem.

Tvrdi da je Litvanija podigla spomenike ličnostima krajnje desnice i onima koji su učestvovali u litvanskom holokaustu, tokom kojeg je 1941. godine masakrirano skoro 200 hiljada Jevreja.

Dok nije uklonjena 2019. godine, Litvanska akademija nauka je postavila spomen ploču Jonasu Noreiki koji je te godine naredio ubistvo 1.800 Jevreja. Kasnije je postao advokat i organizator antisovjetskog otpora, sve do pogubljenja 1947. godine.

U maju je Komitet UN za ljudska prava uveo privremenu meru, zbog čega je opštila Vilnjus odložila uklanjanje spomenika.

Grupa koja sebe naziva "etničkim Rusima" zatražila je od tela UN-a da interveniše, izvestio je LRT, litvanski medij.

Međutim, prema Šimašijusu, UN su dobile pogrešne informacije.

"Žalosno je što je Komitet UN doveden u zabludu od ljudi koji žele da bacaju optužujuće izjave na Litvaniju kako bi je degradrale. Njihove optužbe nisu tačne", rekao je on.

Komitet za ljudska prava je odbio da komentariše slučaj.