Ruski oligarsi pronašli "rupu" u režimu sankcija? Tuže EU i dobijaju procese, pred sudom trenutno 54 slučaja
Komentari29/11/2022
-17:30
Evropska unija, SAD i Velika Britanija reagovale su na rusku invaziju na Ukrajinu oštrim sankcijama protiv milijardera za koje se smatra da su bliski režimu ruskog predsednika Vladimira Putina. Režim sankcija EU, međutim, pokazao je neke svoje slabosti, a oligarsi često tuže Evropsku uniju na sudu, pa čak i dobijaju te procese. To, ipak, ne znači da će oni uskoro dobiti nazad svoj novac, umetničke kolekcije ili jahte.
Da je čistav sistem zaista "okrnjen" pokazao je najnoviji slučaj. Naime, u poslednjem pravnom neuspehu britanska policija je priznala da su pretresi prostorija koje su povezane sa tajkunom Romanom Abramovičem bili nezakoniti. Policija Džersija pristala je da plati odštetu bivšem vlasniku fudbalskog kluba Čelsi, preneo je Rojters.
Istovremeno, Evropska unija suočava se sa nizom drugih izazova zbog toga što najbogatiji Rusi žele svoj novac nazad, pa su tako pred Evropskim sudom pravde registrovana čak 54 slučaja u vezi sa ratom u Ukrajini, piše Politiko. To uključuje kompanije, poput državnog emitera "Raša tudej", ali su većinu pokrenuli pojedinci.
Kao odgovor na ovo, blok navodno počinje u tišini da skida određena imena sa liste sankcionisanih, uključujući i sestru tajkuna Ališera Usmanova, koja je tužila EU nakon što je u aprilu kažnjena zbog navodnog držanja novca na svojim računama u švajcarskim bankama. Bivša supruga milijardera Mihaila Fridmana Olga Ajziman takođe je "izbrisana" sa liste.
"Nezakonita" pretraga Abramovičevih prostorija
U jednom dokumentu u koji je Rojters imao uvid navodi se da je policija u Džersiju priznala da je izvršila nezakonite pretrese u prostorijama koje su navodno povezane sa Abramovičem i da je pristala da se izvini i plati odštetu.
Kraljevski sud Džersija je još 12. aprila izrekao formalnu naredbu o zamrzavanju imovine u vrednosti od čak sedam milijardi dolara povezanu sa Abramovičem, a policija je izvršila pretrese više prostorija. Ali, zakonitost ovih pretresa je osporena, tačnije policija je priznala da su "nalozi za pretres dobijeni nezakonito".
"Gospodin Abramovič je uvek delovao u skladu sa zakonom, drago nam je što je policija Džersija popustila u vezi sa ovim nezakonitim i neosnovanim pretresima", navode Abramovičevi predstavnici za medije.
Nije, međutim, i dalje jasno kakav će uticaj ovo prizanje imati na zamrzavanje imovine vredne sedam milijardi dolara.
Podsetimo, Velika Britanija je sankcionisala Abramoviča, proglasivši ga "prokremljskim oligarhom". Nedelju dana pre toga, Abramovič je dao na prodaju fudbalski klub Čelsi. On ima ogroman portfolio poseda u Velikoj Britaniji, sa više od 50 luksuznih stanova, većinu na Fulam Roudu u zapadnom Londonu.
"Abramovič je povezan sa osobom koja je bila i jeste uključena u destabilizaciju Ukrajine i podrivanje i ugrožavanje teritorijalnog integriteta, suvereniteta i nezavisnosti Ukrajine, a to je predsednik Vladimir Putin", navodi se na spisku sankcija Ujedinjenog Kraljevstva.
Slučajevi pred sudom
Međutim, još ruskih oligarha čeka svoj red i pred sudom EU u Luksemburgu. Kako je još u junu pisao EUobserver, najmanje 18 slučajeva pokrenuto je od početka rata, a broj je i tada verovatno bio još veći jer su neki od njih tražili od suda da objavi samo njihove inicijale u prvoj fazi procesa, prikrivajući identitet.
Ukrštajući prezimena sa spiskom sankcija EU sugerisano je da se među tih 18 nalaze upravo i Roman Abramovič, Mihail Fridman, šef investicionog fonda Igor Šuvalov, bivši naftni magnat Genadi Timčenko i tajkun Ališer Usmanov.
Kao odgovor, kako navodi Politiko, blok počinje da skida neke od sankcionisanih sa svoje liste, a portparol EU Danijel Feri rekao je da su takva uklanjanja "standardna vežba".
"Pošto su sankcije progresivne/regresivne u zavisnosti od toga da li se radnje/ponašanje ciljanih i dalje nastavljaju ili se menjaju, prirodan je deo režima sankcija ne samo da dodaju osobe, već i da one budu skinute sa liste ukoliko za to postoje razlozi", rekao je on, ne komentarišući konkretne slučajeve.
A kako je nedavno naveo Blumberg, biće mnogo posla za advokate u godinama koje dolaze jer se novi paketi sankcija konstantno usvajaju, a spisak sankcionisanih širi. "Politiko" je inače pisao da je je unija za osam godina, od 2008. do 2015, izgubila oko dve trećine pravnih sporova koji su se odnosili na sankcije koje je uvela. Dakle, kažnjeni Rusi imaju solidne šanse da dobiju bitku, ali to ne znači da sankcije prestaju da važe.
Upravo bivši predsednik Ukrajine Viktor Janukovič, koji se smatra simpatizerom Rusije, zna koliko takva pobeda može da bude prolazna. On se bori protiv EU od kada ga je prvi put sankcionisala 2014. zbog navodne zloupotrebe ukrajinskih državnih fondova, što on poriče.
Janukovič je podneo najmanje devet žalbi sudu EU, po jednu za svaki put kada je EU revidirala svoju listu sankcija i odlučila da ga ponovo doda. Dobio je skoro sve procese, ali sankcije i dalje ostaju na snazi.
Komentari (0)