Igre 
Rađa se nova evropska vojna supersila: Poljska kupuje najmodernije oružje širom sveta i uopšte ne štedi
Komentari26/11/2022
-20:00
Svet se 24. februara probudio drugačiji. To su bile samo neke od reakcija na početak ruske invazije u Ukrajini, koja, bez ikakvih naznaka kada će biti okončana, traje već devet meseci. Ovaj sukob na tlu starog kontinenta naterao je brojne države na zaokrete u svojim politikama, a zemlja koja je često izazivala najviše pažnje jeste Poljska koja je krenula putem transformacije iz "problematičnog đaka EU" ka jednoj od vodećih sila Evrope. Poljski ministar odbrane Marijuš Blaščak obećao je u julu da će njegova zemlja imati "najmoćnije kopnene snage u Evropi", a najnoviji izveštaji pokazuju da je ova zemlja na dobrom putu da upravo to i ostvari.
Zemlja koja je danas čvrsto na strani Kijeva, svoju granicu deli sa Ukrajinom, ruskom enklavom Kalinjingrad i Belorusijom i vrlo često je posmatrana kao "bedem" protiv agresije Moskve na istočnom krilu NATO alijanse. Reč je o članici EU i NATO koja je Ukrajini poslala ogromnu podršku u vidu oružja, a ujedno je i zemlja koja je primila najviše ukrajinskih izbeglica od početka rata. Baš zbog toga, glas Varšave, kako se čini, postaje sve uticajniji, a iako možda ne bi mogla da se posmatra kao centar moći Evrope, Poljska zasigurno ide ka tome da postane i ekonomska, ali i vojna sila.
Kada je prošle nedelje zalutala raketa pala u poljsko pogranično seoce, usmrtivši tom prilikom dve osobe, neki evropski lideri bili su zabrinuti kako bi poljska desničarska vlada mogla da reaguje, naročito zbog mogućnosti da je napad naredila Rusija. Dugogodišnje nepoverenje Poljske u sve što je rusko i duboka antipatija aktuelne vlade prema Moskvi izazvali su zabrinutost da bi Varšava mogla da učini nešto brzopleto. Međutim, Poljska je bila staložena i čekala da se razjasni šta se tačno dogodilo. Taj mirni odgovor je rođen iz jednostavne činjenice: Poljska ima nedvosmisleno najbolju vojsku u Evropi i samo će postati jača, piše briselski Politiko.
"Poljska vojska mora biti toliko moćna da zbog svoje snage ne mora uopšte da dođe u situaciju da se bori", rekao je premijer Mateuš Moravjecki uoči dana nezavisnosti Poljske.
Varšava je saopštila da će povećati svoju ciljnu potrošnju na odbranu sa 2,4 odsto bruto domaćeg proizvoda na 5 odsto. Poređenja radi, Nemačka, koja je prošle godine potrošila oko 1,5 odsto BDP-a na odbranu, raspravlja o tome da li može da dostigne cilj NATO od 2 procenta nakon što iscrpi investicioni fond od 100 milijardi evra za odbranu koju je odobrila ranije ove godine.
Poljska vojna snaga
Kako piše Politiko, Poljska već ima više tenkova i haubica od Nemačke i na putu je da ima mnogo veću vojsku, sa ciljem od 300.000 vojnika do 2035. godine, u poređenju sa nemačkih sadašnjih 170.000.
Danas, poljska vojska ima oko 150.000 vojnika, od kojih 30.000 pripada novim snagama teritorijalne odbrane osnovanim 2017. To su honorarni vojnici koji prolaze 16-dnevnu obuku nakon čega slede kursevi osvežavanja znanja. U početku je na njih gledano kao na šalu, ali uspeh Ukrajine u korišćenju mobilne milicije opremljene protivtenkovskim i protivvazdušnim projektilima sada čini ideju mnogo razumnijom.
Povezane vesti
"Danas su te sumnje nestale", rekao je Blaščak tokom nedavne ceremonije polaganja zakletve novih teritorijalnih trupa.
Za razliku od Nemačke, koja se bori da privuče nove trupe, regrutovanje u Poljskoj privlači pažnju.
"Poljaci imaju mnogo pozitivniji stav prema svojoj vojsci od Nemačke, jer su morali da se bore za svoju slobodu. U vojnim krugovima niko ne dovodi u pitanje kvalitet poljske vojske", rekao je Gustav Gresel, bivši austrijski vojni oficir i stručnjak za bezbednost koji je sada u Evropskom savetu za spoljne odnose.
profimedia
Definitivno je rapidna eskalacija sukoba između Ukrajine i Rusije dovela do toga da je Poljska primorana da preuzme vodeću ulogu u istočnoj Evropi i jasna je njena namera da do finiša ove dekade postane evropska vojna supersila, rekao je ranije za Euronews Srbija Dragoslav Rašeta iz organizacije Novi treći put.
"U prethodnih par meseci Poljska ne samo da snadbeva Ukrajinu modernim vojnim sistemima, već je i njen državni vrh "šopinguje" širom sveta najsavremenije naoružanje: od Sjedinjenih Država su naručeni lovci pete generacije kao i više stotina tenkova, produbljena je saradnja sa Ujedinjenim Kraljevstvom i Nemačkom, i po mom mišljenju najbitnije, Varšava je sklopila više od deset ugovora sa Seulom", rekao je Rašeta.
Poljska će, naime, od Južne Koreje kupiti još lovaca, haubica i tenkova, a i učestvovaće u proizvodnji istih.
Okretanje ka Seulu
Iako je Vašington pozdravio obećanja Poljske o potrošnji na odbranu, postoje i pitanja o tome da li će ih Varšava zaista ispoštovati, kao i frustracija što se zemlja okreće Južnoj Koreji za neke od svojih najvećih kupovina.
Povezane vesti
Poljska je ovog proleća potpisala ugovor od 23 milijarde zlota (4,9 milijardi evra) za 250 tenkova Ejbrams iz SAD — što je brza zamena za 240 tenkova iz sovjetske ere poslatih Ukrajini. Njeno vazduhoplovstvo je opremljeno američkim F-16, a 2020. godine Varšava je potpisala ugovor vredan 4,6 milijardi dolara za 32 lovca F-35. Ali fokus njene nedavne vojne potrošnje bila je Koreja, gde je potpisala niz ugovora o kupovini tenkova, aviona i drugog naoružanja.
Poljska je do sada naručila od Koreje oružje u vrednosti od 10 do 12 milijardi dolara, rekao je Mariuš Ćelma, urednik i analitičar “Nova Technika Wojskowa”, veb-stranice za vesti i analize o vojnoj tehnologiji.
Ugovori uključuju 180 tenkova K2 “blek panter”, 200 haubica K9 “tander”, 48 lakih jurišnih aviona FA-50 i 218 raketnih bacača K239 “čanmu”. Te brojke se odnose na polovno oružje i vozila. Apetit Poljske za novim oružjem je još veći.
Povezane vesti
Kao dodatak trenutnim zalihama, očekuje se da će Korejci isporučiti ukupno 1.000 tenkova K2 i 600 haubica K9 do sredine do kraja ove decenije.
"Nijedna zapadna zemlja ne želi da poveća svoju vojsku toliko i tako brzo. Ko god da dobije poljske ugovore o naoružavanju, imaće decenijama beneficije jer morate da održavate i popravljate opremu", rekao je Ćelma.
profimedia
Privlačnost Koreje je što je njihova vojna oprema generalno jeftinija od američkih i evropskih alternativa i mogu da je proizvode po kratkom roku. Kupovine su, naravno, udarac snovima francuskog predsednika Emanuela Makrona o „strateškoj autonomiji“ u kojima on zamišlja Evropu koja je u stanju da se brani domaćim (najverovatnije francuskim) oružjem.
Ali poljski lideri nisu krili da je pritisak Evrope na Poljsku zbog njenih kontroverznih reformi pravosuđa i drugih pitanja takođe igrao ulogu u odlukama o odlasku u kupovinu u Seul.
"Spremni smo da kupujemo oružje u drugim zemljama EU, ali one moraju da zaustave svoj rat protiv Poljske. Spremni smo da podelimo poslove i novac, ali ne kada nam se kaže da u Poljskoj nema vladavine prava", rekao je predsednik PiS-a Jaroslav Kačinjski ranije ovog meseca.
Poljski uticaj u Evropi
Rat u Ukrajini "pružio je Varšavi priliku da podigne svoj diplomatski i vojni profil kao ključnog regionalnog igrača", rekao je za Euronews Aleks Ščerbiak, poljski stručnjak sa Univerziteta u Saseksu.
"Njena kritična geografska lokacija, zajedno sa činjenicom da je najveći NATO potrošač u sektoru odbrane u regionu, znači da je Poljska postala ključna za bezbednosne odnose sa Moskvom", rekao je on za Euronews.
Međutim, da li će se poljska vojna moć pretvoriti u politički uticaj u Evropi, to je druga stvar, piše Politko. Do sada se to nije dogodilo, velikim delom zato što centrističke snage koje dominiraju EU nemaju poverenja u poljsku vladu, koju kontroliše nacionalistička Partija prava i pravde (PiS).
Kako navodi Politiko, iako niko ne dovodi u pitanje ambiciju poljske potrošnje, neki se pitaju o njenoj izvodljivosti i političkim motivima koji pokreću ovaj pritisak. Do 2035. zemlja ima za cilj da potroši 524 milijarde zlota na vojsku.
profimedia
"U redu, potrebni su nam tenkovi i haubice, ali da li nam je potrebno toliko sa strateškog i operativnog stanovišta? Nije jasno zašto je ministarstvo iznenada objavilo sve te dogovore" rekao je penzionisani vojni general Stanislav Kozej, bivši šef Biroa za nacionalnu bezbednost Poljske.
Imajući u vidu važnost bezbednosti za poljsko biračko telo, mnogi sumnjaju da PiS ulaže u vojsku s ciljem da se nađu nacionalni izbori sledeće godine, jer stranka gubi na snazi u anketama javnog mnjenja.
Kako je ranije rekao Rašeta, na pitanje da li je ova zemlja zaista postala moćnija ili je jednostavno Varšava samo postala glasnija, istakao "i jedno i drugo". Okolnosti su, kako kaže, dovele do toga da je bezbednost Poljske ugrožena, ali i asertivno i hrabro vođena spoljna politika su joj omogućile da se predstavi kao pouzdan partner ne samo Ukrajini već i ostatku Istočne Evrope. Naravno, tu je i ekonomija.
"Ako se trenutni trendovi nastave, 2050. godine Poljska ekonomija će biti veća od ekonomije bivše članice EU, Ujedinjenog Kraljevstva. Poljska i dalje ima koliko-toliko stabilnu demografsku sliku (u poređenju sa zapadnom Evropom) i sigurno će upliv ukrajinskih i beloruskih migranata pomoći njenoj ekonomiji da nastavi sa rastom. Tako da verujem da će u narednim decenijama, a u bezbednosnoj sferi već od 2030. Poljska polako zauzimati sve bitniju poziciju u EU", istakao je on.
Komentari (0)