Igre 
Ruska odmazda za napad na Crnomorsku flotu po oprobanom receptu "osvetničkog granatiranja"
Komentari01/11/2022
-08:43
Rusija je juče nastavila sa granatiranjem Ukrajine, a ciljevi su pre svega objekti energetske infrastrukture. Ukrajinski zvaničnici rekli su da je snabdevanje strujom i vodom širom zemlje ili veoma teško, ili gotovo onemogućeno, nakon što je ruska vojska ispalila na te mete više od 50 projektila.
Gradonačelnik ukrajinske prestonice Kijeva Vitalij Kličko, rekao je da je gotovo 80 odsto stanovnika ostalo bez vode, a oko 350.000 stanova je bez struje. Kličko je prijavio nestašicu vode u Kijevu nakon što je energetski objekat u blizini grada oštećen u ruskom napadu. On je rekao da će snabdevanje biti delimično obnovljeno "uskoro", i dodao da su hitno angažovani inženjeri da obnove snabdevanje električnom energijom. Gradske vlasti su saopštile da u samom Kijevu "ništa nije pogođeno, zbog ofikasnog rada PVO sistema".
Udari su zabeleženi i u severoistočnom Harkovu, gde su takođe pogođeni energetski objekti, zatim centralnoj Vinjičkoj oblasti, kao i Dnjepropetrovsku i Zaporožju na jugoistoku, i Lavovu na zapadu Ukrajine. Sveukupno, 18 objekata - od kojih je većina ključna za proizvodnju energije - pogođeno je u deset oblasti Ukrajine, rekao je premijer Denis Šmihal, dodajući da je "stotine naselja u sedam oblasti ostalo bez struje".
Vazdušna komanda Ukrajine saopštila je da je oborila 44 od 50 neprijateljskih raketa, a video snimci sugerišu da je nekoliko projektila presretnuto na nebu oko Kijeva nešto malo posle 8 sati ujutru po lokalnom vremenu. Sirene za vazdušni napad su se oglasile u celoj zemlji.
One rakete koje su prošle vazdušnu odbranu Ukrajine, međutim, značajno su oštetile električnu i energetsku infrastrukturu koju su pogodile. Krstareće rakete ispaljene su iz ruskih aviona Tu-90 i T-60 koji su leteli severno od Kaspijskog mora i Rostovske oblasti, britanski Gardijan prenosi da su gađane mete u Kijevskoj, Zaporoškoj i Harkovskoj oblasti, kao i u oblastima Mikolajeva, Lavova, Žitomira, Kirovograda i Černovca.
U objavi na Fejsbuku, Herman Haluščenko, ukrajinski ministar energetike, opisao je napade kao "varvarske" i rekao da su "raketama pogođene trafo stanice, hidroelektrane i postrojenja za proizvodnju toplotne energije".
List koji objavljuje vesti iz sveta energetike u Ukrajini, Elektrovesti, naveo je da su gađane tri hidroelektrane: postrojenje Dnjeprovski u gradu Zaporožju, elektrana u Kremenčuku, i elektrana Dnjestar na zapadu zemlje, blizu granice sa Moldavijom.
Povezane vesti
Gađanje "iz osvete"
U poslednjih mesec dana, Rusija je pojačala granatiranje ukrajinskih objekata koji su ključni za energetsku infrastrukturu zemlje - broj pogođenih elektrana i drugih postrojenja počeo je da raste u znak odmazde za oštećenje Krimskog mosta, za šta Moskva optužuje Kijev mada Ukrajina nije zvanično preuzela odgovornost za taj napad.
Nedelju dana nakon snažnog granatiranja Kijeva i drugih velikih gradova 10. oktobra, Rusija je pokrenula napad dronovima-kamikazama za koje se sumnja da su iranske proizvodnje, i takođe su mete bili mahom civilni objekti, odnosno elektrane i slično. Pre samo nekoliko dana, EU i drugi međunarodni saveznici Kijeva osudili su namerno gađanje civilne infrastrukture.
Još kada je je prvi put posle dužeg vremena granatiran Kijev, mnogi analitičari su na to posmatrali kao na osvetu Rusije za Krimski most. Trenutni razvoj situacije dodatno govori u prilog tome da je rusko ciljanje ukrajinske energetske infrastrukture gotovo po pravilu znak osvete za mete koje su Ukrajinci pogodili, a koje su na ovaj ili onaj način važne za Rusiju.
profimedia
Najnoviji udar na ukrajinsku infrastrukturu usledio je nakon napada na rusku pomorsku bazu u Sevastopolju na Krimu, 29. oktobra. U pitanju je bio napad dronovima usled kog je oštećeno jedno od najvažnijih ruskih vojnih plovila, fregata "Admiral Makarov", kako je preneo Gardijan. Ministarstvo odbrane u Moskvi nije spominjalo ovu fregatu u saopštenju posle napada, ali je saopštilo da je Ukrajina koristila 16 dronova, i da je "manja šteta" pričinjena minolovcu pod nazivom "Ivan Golubec".
Kao jedan od vidova protesta zbog ovog napada, za koji optužuje Ukrajinu, Rusija je odlučila da se privremeno povuče iz sporazuma o izvozu žitarica iz ukrajinskih luka. Već nekoliko dana traju pregovori o tome da se Moskva vrati ovom sporazumu postignutom uz posredovanje UN i Turske, i da se nesmetano nastavi izvoz žita, pre svega u siromašne zemlje Azije i Afrike. Zapadni saveznici Ukrajine apelovali su na Moskvu da nastavi učešće u izvozu žitarica, a turski predsednik Erdogan izjavio da se Rusija "ponaša neodlučno".
Ukrajinski zahtevi za PVO sisteme
Nakon još jednog napada Rusije na energetsku infrastrukturu pred zimu, savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, Mihailo Podoljak, rekao je da je u pitanju "još jedna velika ofanziva granatama na urbane centre Ukrajine". U nastavku, Podoljak je sarkastično prokomentarisao da će "svet radije gledati čitavu zemlju kako se smrzava, nego poslati protivvazdušne odbrambene sisteme kako bi rakete mogle da budu oborene".
Ovo svakako nije prvi put da slični komentari dolaze od ukrajinskih visokih zvaničnika, već bi se pre moglo reći da je u pitanju nastavak pritiska, koji traje već neko vreme, na zapadne saveznike da Kijevu pošalju dodatne PVO sisteme. Neke od zemalja na koje apeluju, poput Izraela, odlučne su da to ne učine (ili bar ne još) zbog zabrinutosti da bi im to pogoršalo odnose sa Rusijom.
Povezane vesti
S druge strane, ima i onih koji su već obećali da će pomoći Ukrajini dodatnim naoružanjem, a neki su to već i učinili tokom ovog meseca. Od SAD su tako Ukrajinci tražili moderne "Nasams" sisteme, a nemački zvaničnici su obećali da će poslati nekoliko primeraka "Iris-T", od kojih je jedan već isporučen. Francuski predsednik Emanuel Makron je obećao da će ta zemlja Ukrajini poslati "Krotale NG", mada su Ukrajinci tražili i "Samp/T" sistem.
Ukrajinski PVO sistemi ipak funkcionišu, mada čak i u tom slučaju mogu stvoriti probleme za zemlje koje su u okruženju i nisu aktivno uključene u rat. To pokazuje i današnji slučaj u kom je ruska raketa koju je oborio ukrajinski PVO sistem pala u Moldaviju. Agencija "Glavkom" prenela je da je jutros raketa pala u severni deo grada Naslavča, koji se nalazi na granici sa Ukrajinom, i da nema povređenih iako je nekoliko kuća oštećeno.
Preporuka za vas
Komentari (0)