"Taktika iz ruskih udžbenika": Putin želi da okuje Ukrajinu u led i mrak, jedan scenario naročito poguban za Kijev
Komentari19/10/2022
-19:30
Nakon serije neuspeha koje je doživela na frontu u Ukrajini prethodnih meseci, Rusija pred zimu pokušava da okrene situaciju u svoju korist i to na drugačiji način - raketnim napadima na energetsku infrastrukturu koji mogu da imaju velike posledice u trenucima kada se približava zima i kada cene energenata u Evropi dostižu rekordne nivoe. Stručnjaci ističu da bi, u slučaju da se nastave napadi, ukrajinski energetski sistem bio na ivici kolapsa. Oštećenja koja su zaustavila ukrajinski izvoz struje takođe mogu i da iseku granu sa koje Kijev ubira prihode za popravke oštećenih energetskih objekata i skladištenje rezervi gasa.
Prošlog ponedeljka desetine ruskih raketa poletele su ka gradovima širom Ukrajine, a na meti je bio i Kijev koji je neko vreme bio pošteđen ratnih dejstava. Veliki deo projektila ciljao je energetsku infrastrukturu – trafostanice, elektrane, toplane i linije snabdevanja. Iz kancelarije ukrajinskkog predsednika su poručili: "Situaicija je kritična. Cela zemlja mora da se spremi za nestanke struje, vode i grejanja".
Gradovi širom zemlje ostali su u mraku i privremeno su izgubili struju, a oštećene su trafostanice u mnogim oblastima, što je sve pogoršalo ionako nestabilnu situaciju sa energentima. Pojedine gradske bolnice prešle su na rezervno napajanje strujom.
Iako je premijer Denis Šmithal istakao da Ukrajina trenutno ne mora da uvozi struju iz Evrope, uvedene se vanredne restrikcije, a Ministarstvo energetike je zabranilo izvoz električne energije kako bi obezbedilo adekvatnu snagu za stabilizaciju ukrajinske mreže. Vlada je takođe pozvala građane da smanje potrošnju struje u ključnim periodima.
Ukrajinski zvaničnici navode da Moskva pokušava da okuje zemlju ledom i mrakom pred zimu koja se brzo približava, a analitičari sa Zapada to ocenjuju kao taktiku koja ima za cilj da demorališe obične ljude.
"To je preuzeto direktno iz ruskih "udžbenika". Putin veoma dobro zna kako da manipuliše ne samo egom zapadnih lidera već i strahovima birača", rekao je za CBS Njiz Majkl Bočirkiv, analitičar za globalna pitanja.
Kako on ističe, prvi cilj je da se što više oteža Ukrajincima, a podseća i na izjavu jednog ruskog novinara: "Trebalo bi da ih bombardujemo u mračnim dobima". Drugi cilj je, ističe da se oteža Evropljanima da nabavljaju energiju i da se cene energenata vinu u nebesa.
Za prosečnog Ukrajinca već je počela teška borba da se domovi održe toplim, a ni vremenska prognoza im ne ide na ruku. Kako piše CBS, temperature tokom noći već se približavaju nuli u određenim oblastima, što sve pogoduje Putinovim namerama.
Najnovijim napadima Rusija izbacila iz mreže 30 odsto trafostanica u Ukrajini
Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković je rekao da su posle dešavanja na Krimskom mostu Rusi očito promenili taktiku i počeli su da gađaju i elektroenergetsku infrastrukturu, što sada ima daleko šire posledice.
"Udari se prevashodno odnose na trafostanice i termoelektrane. A već u ranijem periodu zauzeta je nuklearna elektrana u Zaporožju. Ovo sada već ima više implikacija. Ukrajina je bila veliki izvoznik električne energije u Evropu. To sada ima implikacije za ceo kontinent", rekao je Zdravković za Euronews Srbija.
Međutim, on ističe da se Rusija u napadima uglavnom bazirala na velike trafostanice. "Uništili su 30 odsto trafostanica. Pod jedan, oni time otežavaju transport, onemugućuju železnicu i premeštanje trupa, ali i industriju. S druge strane, ukazuje Zdravković, prekinut je izvoz električne energije u EU, a znamo šta nas čeka ove godine.
Napominje da ukrajinski energetski sistem trenutno nije stabilan zato što su regioni povezani i zbog toga moraju u određenim danima da se primenjuju restrikcije.
"Sistem je na ivici kolapsa", poručio je i dodao da, ako bi se nastavilo uništenje trafostanica, to bi značilo da bi sistem bio neodrživ.
Zdravković napominje da on kao inženjer vidi još jednu opciju koja bi bila znatno opasnija, a to je uništenje sistema snabdevanja na visokom naponu, što Rusija do sada nije gađala.
"To može da ima implikacije da Rusija želi jednog dana da drži taj prostor i da ne obnavlja tu infrastrukturu. Oni bi u par sati mogli da unište i tu infrastrukturu na visokom naponu i da Ukrajina stane, da je vrate u kameno doba", istakao je Zdravković.
Scenario od kojeg svi strahuju: Šta ako Putin zavrne gas?
Drugi značajan aspekt energetske krize ogleda se u prirodnom gasu koji je glavni energent za grejanje u Ukrajini. Stručnjak za energetske politike Sirija Džajanti navodi u svom članku za Atlanski savet da ukrajinska državna kompanija tvrdi da u skladištima ima blizu 14 milijardi kubnih metara, i da je to znatno manje od 18 ili 19 milijardi koje su potrebne za punu grejnu sezonu, a mnogo manje od 21 ili 22 milijade koje bi bile neophodne za ekstremno hladnu zimu.
Kako je napomenula, iako je predviđena potrošnja gasa ove zime smanjena u odnosu na uobičajene godine, sistemi za grejanje su takvi da ne dozvoljavaju individualne uštede. "Umesto da sada štede gas, neki delovi Ukrajine, uključujući Kijev, već su počeli grejnu sezonu i uključili peći, uprkos relativno toplom vremenu", navela je ona.
Mnogi stručnjaci strahuju od scenarija prema kojem bi Vladimir Putin mogao da povuče potez koji imao velike posledice za Ukrajinu u zimskim mesecima. Šta ako predsednik Rusije odluči da zavrne dotok gasa toj zemlji?
Zdravković ističe da Rusija to može da uradi i dodaje da Kijev trenutno nema druge izvore.
"Zima tek dolazi. Naravno da bi to bio žestok udarac za Ukrajinu. Jednostavno, to bi bila smrt za privredu i veliki bolan udarac za građane. Dolazi grejna sezona, Ukrajina je visokogasifikovana zemlja", rekao je Zdravković i dodao da taj potez ne bi bio neočekivan ukoliko se prošire ratna dejstva i da ne bi predstavljao veliki udarac za prihode Gasproma.
"Ukrajini hitno potrebna pomoć"
Zbog najnovijih dešavanja i teške energetske situacije Ukrajini će biti potrebna dodatna pomoć sa Zapada. Predsednik Volodimir Zelenski zatražio je ranije od stranih donatora 55 milijardi dolara za pokrivanje budžetskog deficita, plus još 17 milijardi za pomoć u popravci energetske infrastrukture.
Sirija Džajanti upozorava da je Ukrajini hitno potrebna tehnička podrška i finansijska pomoć za obezbeđivanje izvora energije za zimu.
Napominje da bi zamrzavanje izvoza struje u Evropu moglo da košta Ukrajinu 150 miliona dolara mesečno, što će joj značajno otežati mogućnost da sama popravi oštećene sisteme i da nastavi da kupuje gas za skladištenje.
"Ako ukrajinski partneri žele da spreče Vladimira Putina da zamrzne zemlju, moraju da obezbede tehničku podršku i finansijska sredstva koja će Ukrajini omogućiti da preživi zimsku sezonu”, poručuje Džajanti.
Komentari (2)
C17
19.10.2022 22:58
Укри су више пута упозиравани да престану са нападима на Доњецк и на руску инфраструктуру Посебно упозерење су добили за Кримски мост. Сами су криви. Нека им ЕУ пошаље бесплатну струју
Trpimir
21.10.2022 23:14
NATO je bacanjem nekakvih grafitnih mreža na najveće trafo stanice u Srbiji onesposabljavao ih i i stanovništvu uskratio snabdevanje električnom energijom.