Evropski "nuklearni kišobran": Šta podrazumeva Makronov predlog za odbranu Starog kontinenta

Francuski predsednik Emanuel Makron juče je drastično podigao nivo uzbune među evropskim liderima kada je u televizijskom obraćanju pokazao spremnost da proširi zaštitu Francuske svojim nuklearnim arsenalom na evropske saveznike. Analizirajući izjave ruskog predsednika i procenjujući dosadašnji stav Moskve prema Ukrajini, francuski predsednik smatra da je pretnja rata od Rusije stvarna, upozoravajući na opasnost.

Makronova ponuda "nuklearnog kišobrana" zasniva se na činjenici da su Francuska i Velika Britanija jedine dve zemlje koje poseduju nuklearno oružje na evropskom tlu, dok i Rusija i SAD imaju sličan arsenal. Makron je rekao da "nuklearno odvraćanje štiti - ono je sveobuhvatno, suvereno i bezuslovno francusko", naglasio je Makron, dodajući da je nuklearno oružje "od 1964. godine igralo eksplicitnu ulogu u održavanju mira i bezbednosti u Evropi".

Međutim, on je objasnio da je "odlučio da otvori stratešku diskusiju o zaštiti saveznika na evropskom kontinentu putem odvraćanja", u trenutku kada Evropska unija intenzivira pregovore o zajedničkoj evropskoj odbrani, u kontekstu događaja na današnjem vanrednom samitu.

Uostalom, francuski predsednik prednjači u naporima za stratešku autonomiju EU i manju zavisnost od SAD, što je stav koji je već izneo 2020. godine, govoreći tada o "strateškom dijalogu" sa evropskim partnerima "o ulozi koju je francusko nuklearno odvraćanje igralo u evropskoj kolektivnoj bezbednosti".

Ali, ono što se dogodilo od tada, pre svega ruska invazija na Ukrajinu, ojačalo je argumente Emanuela Makrona, koji zajedno sa svojim evropskim kolegama posmatra povlačenje SAD kako iz podrške Ukrajini, tako i iz evroatlantskog bezbednosnog okvira formiranog posle Drugog svetskog rata.

Sa ovim podacima, nuklearno odvraćanje bi moglo unaprediti nivo bezbednosti na evropskom kontinentu prema francuskom predsedniku, jer se i SAD i Rusija pozivaju na svoj nuklearni arsenal u periodima eskalacije međusobnih tenzija. Posebno kada, prema francuskom predsedniku, nova geopolitička scena sadrži "agresivnu Rusiju i SAD" koje igraju kontroverznu ulogu. U tom svetlu Pariz smatra da činjenica da Moskva troši 40 odsto svog budžeta na vojne izdatke, ne bi trebalo da ostane bez odgovora, smatrajući da njene osvajačke ambicije nisu zadovoljene invazijom na Ukrajinu.

Naprotiv, "Rusija je postala pretnja za Francusku i Evropu u narednim godinama", rekao je francuski predsednik, dodajući da "želi da veruje da će Sjedinjene Države ostati uz Evropu, ali da moraju biti spremni ako to više ne bude slučaj".

S obzirom na nove okolnosti, Emanuel Makron je najavio da će Francuska sazvati sastanak evropskih vojnih šefova u Parizu sledeće nedelje kako bi razgovarali o mogućem raspoređivanju mirovnih snaga u Ukrajini nakon završetka rata, komentarišući da "budućnost Evrope ne treba da se odlučuje u Vašingtonu ili Moskvi".

U međuvremenu, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov poručio je da su Makronove izjave "pretnja po Rusiju".

Raste broj pristalica nuklearnog naoružanja

Tanjug/AP/Markus Schreiber

Nova geopolitička situacija, međutim, ne stavlja u stanje pripravnosti samo francuskog predsednika Emanuela Makrona, već i Nemačku. Zapravo, francuski predsednik je postavio svoj predlog za proširenje nuklearnog odvraćanja kao na "istorijski poziv budućem nemačkom kancelaru", aludirajući na Fridriha Merca, desno-centrističkog političara koji je favorit za poziciju nemačkog kancelara.

Treba napomenuti da je Merc prošlog meseca izjavio da bi nemačke vlasti trebalo da razgovaraju sa svojim francuskim i britanskim kolegama o proširenju njihovih "nuklearnih kišobrana".

"Mi imamo štit. Oni ga nemaju", primetio je Emanuel Makron o evropskim saveznicima Francuske u intervjuu za "Le Parisien" prošle nedelje. "I više ne mogu da zavise od američkog nuklearnog odvraćanja. Potreban nam je strateški dijalog sa onima koji ga nemaju, a to bi učinilo Francusku jačom", dodao je francuski predsednik.

Velika Britanija razmatra isto pitanje

Istovremeno, činjenica da su izjave francuskog predsednika došle nekoliko sati pre početka diskusije o evropskoj odbrani nije slučajan razvoj događaja, u trenutku kada se mogućnost proširenja "nuklearnog kišobrana" razmatra i u Velikoj Britaniji. 

Prema Emanuelu Makronu, Francuska bi mogla da sarađuje sa drugim zemljama na zajedničkim vežbama odvraćanja, mada za sada nije opisan tačan okvir niti oblik saradnje.

Tanjug AP/Thomas Padilla

Međutim, proširenje francuskog "nuklearnog kišobrana" na saveznike unutar EU nailazi na otpor Makronovih političkih protivnika, pri čemu Marin Le Pen izjavljuje da Makron "podriva francuski model odvraćanja", dok Loran Vokije, poslanik konzervativne stranke Republikanci, komentariše da se "nuklearno dugme ne deli ni sa kim".

Sa svoje strane, francuski predsednik je razjasnio da će Francuska čvrsto zadržati kontrolu nad svojim nuklearnim oružjem i svim odlukama o njegovoj upotrebi, jer je "nuklearno odvraćanje francusko i ostaće tako", kako je poručio Sebastijan Lekorni, ministar odbrane Francuske, prošle nedelje. Ipak, "mora se odgovoriti na pitanja naših evropskih partnera o tome šta je francusko odvraćajuće delovanje, šta ono može značiti za njih i šta će ostati", zaključio je on.