Igre 
Pitanje od koga strahuje planeta: Šta bi Putin mogao da uradi ukoliko Ukrajnici oslobode Herson
Komentari06/10/2022
-21:31
Nakon što je Rusija zvanično akektirala četiri ukrajinske oblasti, jedino što je izvesno je dalja eskalacaija sukoba, smatraju stručnjaci. "Ulje na vatru" moglo bi da dolije to što Moskva sada smatra te regione svojim teritorijama, a nema potpunu kontrolu nad njima. Istovremeno ukrajinska kontraofanziva napreduje, naročito kod Hersona, pa se postavlja pitanje kako bi Vladimir Putin reagovao ukoliko bi ruske snage bile nadomak gubitka tako važnog grada, koji sada on smatra delom Rusije – a opcije koje se pominju su upotreba taktičkog nuklearnog oružja i dalja mobilizacija.
Analitičari strahuju da bi nakon najnovijeg poteza Vladimira Putina, koji je juče potpisao da samoproglašene Donjecka i Luganska narodna republika (DNR i LNR), ali i Zaporoška i Hersonska oblast, ulaze u sastav Rusije, linije fronta u Ukrajini mogle da izgledaju potpuno drugačije. Niko ne zna kako bi tačno mogla da izgleda situacija na bojnom polju u bliskoj budućnosti, naročito kada se radi o tim teritorijama.
Rusija nema potpunu kontrolu ni nad jednom od četiri oblasti iz dokmenata koje je Putin potpisao, a ukrajinska kontraofanziva u tim delovima zemlje se nastavlja.
Ipak, najviše pažnje izazivaju borbe u oblasti Hersona gde je Ukrajina uspela da povrati nove delove teritorije. Predsednik Volodimir Zelenski je u jutrošnjem obraćanju naveo da je vojska te zemlje oslobodila još tri naselja koja se nalaze severoistočno od grada Hersona. Institut za studije rata sa sedištem u Vašingtonu navodi u svom izveštaju da su ukrajinske snage verovatno već konsolidovale pozicije u severnoj Hersonskoj oblasti i pregrupisale, se dok su ruske trupe pokušavale da se oporave od nedavnih ukrajinskih napredovanja.
I ruski izvori tvrde da se ukrajinske trupe spremaju za ofanzivne operacije severozapadno od tog strateški važnog grada. Nekoliko ruskih blogera je izvestilo da ukrajinske trupe planiraju grupisanje oko 25 kilometara severozapadno od samog Hersona, zatim kod Aleksandrovke, oko 35 kilometara zapadno od Hersona) na još jednom mestu, oko 25 kilometara severozapadno od Hersona.
Tanjug AP/Ukrainian Emergency Service via AP Photo
Ruski vojni blogeri su očigledno fokusirani na ukrajinske aktivnosti u toj oblasti zbog zabrinutosti da bi ukrajinska vojska mogla da stigne direktno do grada. Gubitak sela Snihurivke bio bi značajan za razvoj događaja, s obzirom na položaj tog mesta na obali reke i severno od Hersona.
Dilema pred Putinom - šta ako ruske snage budu nadomak gubitka grada Hersona?
S obzirom na ovakav razvoj aktivnosti, i očigledne izveštaje da ruska vojska ne stoji baš najbolje, ruski predsednik Vladimir Putin mogao bi pred sobom da ima veliku dilemu- vojska se može povući i dozvoliti Ukrajini pobedu u Hersonu i oko njega, dok sa druge strane može i ugroziti dobar deo svojih jedinica u toj oblasti prilikom odbrane koja je malo verovatna.
Povezane vesti
"Putin je izgubio svoje najbolje jedinice u prvoj fazi rata. Sada rizikuje da izbriše celu vojnu infrastrukturu. Herson je važan, ali ne toliko da bi se zbog njega sve izgubilo", navodi za taj sajt Džon Spenser, autor knjige "Razumevanje urbanog ratovanja".
Ipak, stručnjaci koji su govorili za Euronews Srbija, saglasni su samo u jednom – dokumenti koje je Putin potpisao znače dalju esklaaciju rata. Vojni analitičar Vlade Radulović ističe da se pominje čak i potencijalna dalja mobilizacija, mada ne smatra da bi ona bila "totalna", čak i ako do nje dođe.
"Činjenica je da Rusija ne sme da dozvoli sebi da izgubi rat koji je pokrenula jer bi to imalo katastrofalne posledice po nju, pa će se svim mogućim sedstvima truditi da zadrži trenutne pozicije. Verovatno se može očekivati dalja mobilizacija. Teško je predvideti neke dalje poteze, zato što se bojim da, koliko god pokušavali da vidimo u kom to smeru može ići, na kraju dolazimo do korišćenja taktičkog nuklearnog naoružanja, a ne volim čak ni da razmišljam o tome", istakao je Radulović.
On napominje da je budućnost rata zapravo najveće pitanje i u stručnoj javnosti širom sveta i da se stiče utisak da ne postoji jasan konsenzus.
Stevan Gajić, sa Instituta za Evropske studije napominje da će Ukrajina koristiti trenutak da udari još žešće i da će gledati da zauzme što više teritorije pre nego što dođu stotine hiljada ruskih mobilisanih vojnika, koji moraju da prođu ubrzanu obuku. Kaže i da je brojnost ruske vojske trenutno nesrazmerno mala u odnosu na ukrajinsku, i dodaje da i Ukrajnci trpe velike gubitke, ali da su "spremni na pogibiju".
"Za očekivati je da Ukrajina iskoristi pauzu do dodatnog pristizanja ruske vojske kao šansu za 'udar na sve ili ništa', nadajući se padu morala kako u ruskoj vojsci, tako i u društvu. Očekuje se i još veća eskalacija u zaporoškom pravcu", ističe Gajić.
EPA-EFE/ARKADY BUDNITSKY
Drugačija prizma iz perspektive Moskve - sada posmatraju to kao "odbranu teritorije"
Na terenu, Ruse već nekoliko nedelja tuku ukrajinske snage koje se brzo pomeraju. Organizujući napade sa sa severoistoka i severozapada, Ukrajina primorava Ruse da se povuku iz izolovanih sela i "džepova", istovremeno sprečavajući rusku dezorijentisanu vojsku da konsoliduje linije
Povezane vesti
Filips O'Brajen, profesor strateških studija na Univerzitetu Sent Endruz, smatra kako rusku vojsku i u bliskoj budućnosti očekuju neuspesi u Hersonskoj oblasti, napominjući za AP da je "teško stabilizovati liniju fronta kada je vaša logistika rastegnuta, vaše trupe iscrpljene, a protivnik mnogo, mnogo pametniji".
"Prvo, to je potvrda onog kursa sa početka ruske agresije, i propagande koja joj je prethodila, o tome da su to teritorije koje istorijski pripadaju Ruskoj Federaciji. Usmereno je i na dobijanje podrške unutar lokalnog stanovništva i da se na neki način zamaskiraju gubici usled ukrajinske kontraofanzive", navodi on.
Sada kada se gleda iz perspektive Moskve, više se ne gleda kao na sukob na teritoriji Ukrajine, već kao o odbrani svoje teritorije - drugačija je prizma iz koje će se domaćoj javnosti predstaviti sve to što Rusija radi, dodaje.
Povezane vesti
"Na kraju je još jedna prizma koja se tiče taktičkog pložaja - naročito Zaporožje i Herson su izuzetno bitni zbog kopnenog koridora koji od Donbasa ide ka Krimu, dakle u pitanju su vodosnabdevanje i zaštita svega na Krimu, kao i pogodna pozicija za dalje napredovanje, recimo, ka Odesi i izlasku na moldavsku granicu", navodi Radulović.
Rodžer Murhaus, britanski istoričar specijalizovan za istoriju Nemačke i Centralne Evrope, naveo je za časopis "Tajms" da Rusija sada pokušava da "zamrzne linije fronta". On smatra kako bi ovo moglo da omogući Rusiji da "ukopa" položaje pred zimu, i pripremi vojsku za prolećni deo rata.
Međutim, dodaje, možda najznačajniji razlog zbog kojeg Putin sada anektira ukrajinsku teritoriju jeste pokušaj da potkopa podršku Zapada Ukrajini. Iako SAD, Velika Britanija i drugi ostaju odlučni u svojoj političkoj, finansijskoj i, ono što je ključno, vojnoj podršci Kijevu, druge zapadne zemlje, poput Nemačke i Francuske, oprezne su kada je u pitanju bilo kakva potencijalna eskalacija, a posebno ona koja bi navela Putina da postupi u skladu sa svojim nuklearnim pretnjama.
Čak i ako Zapad ne priznaje legitimitet jednostrane aneksije Moskve, činjenica da Kremlj sada ove teritorije smatra delom Rusije mogla bi biti dovoljna da neke vlade dvaput razmisle pre nego što podrže bilo kakvu vojnu akciju koju su nameravale da pruže ukrajinksoj vojsci u tim oblastima, navodi "Tajms".
"Ovo podiže ulog i Putin to zna. U pitanju je pokušaj zastrašivanja Zapada, odnosno testiranje hrabrosti zapadnih zemalja", zaključio je Murhaus.
Komentari (0)