Igre 
"Povratak Borisova mogao bi da bude gorka pilula za pojedine stranke": Dva ključna pitanja nakon izbora u Bugarskoj
Komentari03/10/2022
-21:57
U Bugarskoj su juče održani četvrti izbori u poslednjih 18 meseci, a na njima je najviše glasova, prema poslednjim podacima Centralne izborne komisije, dobila stranka premijera Bojka Borisova GERB. U zemlji u kojoj su glasači već umorni od učestale šetnje do glasačkih kutija, i koja je finansijski iscrpljena zbog loše situaicije izazvane inflacijom, na koju je između otalog uticao i rat u Ukrajini, od sinoć u Bugarskoj, u vazduhu vise dva pitanja - hoće li Borisov sada uspeti da formira novu vladu i koliko bi taj kabinet mogao da bude stabilan?
Analatičiri su saglasni u tome da sam Borisov i njegov povatak u politički ring predstavlja "gorku pilulu" za pojedine stranke, ali napominju i to da je jedno od glavnih pitanja upućeno ostalim politčkim akaterima vezano za to da li će oni zaista biti spremni da progutaju tu pilulu ukoliko žele da svojoj zemlji obezbede možda konačnu i dugotrajnu vladu i da na taj način poštede svoje građane od nekin novih, mogućih izbora.
Ono što potkrepljuje ovo njihovo gledište pre svega se tiče Kirila Petkova, lidera "Nastavljamo promene" koji je nakon privih izbornih rezultata rekao da oni neće ulaziti u koaliciju sa GERB-om jer su, kako je naveo, to obećali biračima. Po njemu, koalicija GERB-SDS kao prva politička snaga mora da preuzme odgovornost i formira vladajuću koaliciju, prenosi Bugarski radio.
Sa druge strane, Borisov je rešen da zavrne rukave i prihvati se izazova. On je u nedelju rekao da je otvoren za razgovore sa svima o formiranju nove vlade i to upravo zbog stabilnosti usred rata u Ukrajini i straha ljudi od rasta inflacije, prenosi BBC na bugarskom.
"Za nas je važno da prevlada razum", rekao je on.
Međutim, analitičar Novog bugarskog univerziteta Antoni Todorov bio je skeptičan u pogledu šansi da GERB bude u poziciji da formira stabilnu i dugotrajnu koaliciju. "Ne verujem da bi GERB, koji je veoma izolovan, mogao da se vrati na vlast", rekao je Todorov za bugarski BBC.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
"Stranke treba da sednu i da razmotre kompromis"
Da je pred Borisovim svakako veliki izazov, pre svega u proceni sa kim će i kako da razogovara potvrđue i politkolog Vanja Nuševa iz "Transparentnosti bez granica" koja je rekla za bugarski Euronews da GERB mora da uloži značajne napore nakon izbora, jer kako kaže bugarsko društvo želi promene. Navodi da, ti napori podrazumevaju reformu pravosuđa, modernizaciju insitucija, ali i uključivanje napora u borbi protiv korupcije. Prema Nuševoj, očigledno je da se čim izborni rezultat bude i konačan, stranke bi trebalo da sednu i pristanu na određen kompromis.
Povezane vesti
"Željenu koaliciju je veoma teško ostvariti. U ovoj fazi političari su ti koji moraju da pokažu fleksibilnost i spremnost na kompromise kako bi Bugarska imala stabilnu vladu", smatra ona.
Kako kaže, predivđa formiranje novog kabineta ali nakon izjava koje stižu iz "Nastavljamo promene" na kraju izbornog dana, o tome da neće u koaliciju sa GERB-om ili DPS-om, zapravo potkopavaju tu mogućnost pa ne isključuje nikakva iznenađenja.
I Ruža Smilova sa Fakulteta političkih nauka na Univerzitetu u Sofiji kaže da će u predstojećim danima odluke političara biti teške, pre svega jer bi trebalo da uzmu u obzir činjenicu da su glasači umorni od izbora.
"Pravljenje kompromisa i prevazilaženje partijskih linija biće gorka pilula za gutanje, ali pitisak birača da se formira koaliciona vlada raste", kaže ruža Smilova.
Ruslan Stefanov programski direktor Centra za proučvanje demokratije kaže za Politko da se dosta toga u Bugarskoj promenilo od novembarskih izbora.
"Promenio se prioritet ljud i na to su uticale prilike u zemlji ali i okruženju", kazao je Stefanov.
Uticaj Rusije na Bugarsku - hoće li Borisov da menja dosadašnju retoriku po ovom pitanju?
U svakom slujčaju analitičari ukazuju na to da je mala verovatnoća da će Borisov sada uspeti da izvuče zemlju iz, u ovom trenutku, velike političke nestabilnosti koja se, kako ocenjuju, gotovo ukorenila u Bugarskoj. Oni problem vide i u tome da je ova balkanska zemlja poznata po tome da unutar sebe ima popriličan rascep između ruskog i proevropskog tabora, piše DW.
Povezane vesti
Izvesno je da će tako izgledati i sam parlament, odnosno da će u njemu biti stranke koje su naklonjenije Rusiji, što na neki način i ne čudi. Zapravo, Bugarska je među zemljama EU koja je poznata po tome da je najprijateljskije nastrojena ka Rusiji. Iako je većina Bugara i dalje naklonjena EU i osuđuje rat protiv Ukrajine, podele u društvu su itekako vidljive.
Ovo za DW potvrđuje i međunarodno poznati bugarski politikolog Ivan Krastev koji kaže da su ovakve podele u Bugarskoj zapravo uvek postojale.
"U Bugarskoj su tradicionalno uvek postojala jaka proruska osećanja. Mnogi ljudi u Bugarskoj danas Rusiju vide kao alternativu onome što im se ne sviđa u zapadnom svetu", navodi on.
Rastuće cene energenata i neizvesnost oko snabdevanja Bugarske gasom, od strane Gasproma, takođe su igrale ključnu ulogu uoči izbora. Naime, Gasprom je u aprilu ove godine obustavio isporuke Bugarskoj, ali lobi Kremlja u zemlji, Kostadinovljev "Preporod" i mnogi Bugari, zahtevaju da se Sofija pomiri sa Moskvom i potrudi oko novih isporuka ruskog gasa. Preporod je na marginama bugarskog političkog života, piše RSE ali mnogi njihovi proruski stavovi nisu.
Najpoznatiju naklonjenost Rusiji imao je Borisov koji je inače poznat kao neko ko je oduvek imao prisne odnose sa Kremljom i ruskim energetskim kompanijama. Međutim, kako Politiko piše, retorika bivšeg telohranitelja i ranijeg premijera se menjala. On pokušavao je da se u ovoj, poslednjoj, izbornoj kampanji predstavi kao neko ko je sada zapravo proevropski atlantista. Borisov se birači predstavio kao "političar sa najviše iskustva", a stalno je isticao važnost članstva u EU i NATO.
S obzirom na rat u Ukrajni koji je počeo 24. febrara napadom Rusije i kome se još uvek kraj ne nazire, Borisov sada insitira na tome da je voljan da oštro razgovara sa Putnom, tačnije sa čovekom kojem je, kako novodi Politiko, svojevremeno poklonio štete ovčarskog psa i dosledno se trudio da zadovolji šemama po pitanju uvoza gasa iz ruske gasne kompanije Gasprom.
Borisov sada mora da vaga jer i sam oseća pritisak oko toga da pronađe neku vrstu kompromisa, ako se uzme u obzir činjenica da je upravo rat u Ukrajini dodatno podstakao inflaciju u Bugarskoj, što znači da će zima u većem delu Evrope pa i u ovoj članici EU biti teška, dok Borisva sa druge strane sada očekuje i kompleksna politička aritmetika.
Kakav je odnos snaga nakon izbora?
Nakon redovnih izbora u aprilu 2021.godine, ovo su bili treći prevremeni izbori, ali i nakon njih nejasno je da li će oni dovesti do okončanja političke krize. Oni su bili neophodni nakon rušenja liberalne reformske vlade na čelu sa premijerom Kirilom Petkovim, u junu 2022. godine. Tu vladu je tek krajem 2021. formirala veoma heterogena koalicija, koju su činile dve liberalne stranke, uključujući Petkovu "Nastavljamo promene" (PP), "Socijalistička partija" bivših komunista i populistička "Postoji takav narod" (ITN). Početkom leta, populisti su se povukli iz koalicije, da bi 8. juna 2022. godine Petkovoj vladi bilo izglasano nepoverenje.
Nakon toga usledili su novi izbori - četvrti u poseldnjih 18 meseci. Dok je na prethodnim izborima u novembru 2021. većina stranaka kao prioritet navodila borbu protiv korupcije, ove godine su politički suparnici bili usredsređeni na ekonomske probleme stanovništva. Bugarska, inače najsiromašnija država Evropske unije, bori se se godišnjom stopom inflacije od skoro 20 odsto.
Međtuim, izbore u nedelju obeležio je i manjak političkog entuzijazma, a do 16 sati glasalo je samo 25 odsto birača.
Poslednji podaci Centralne izborne komisije, i to na osnovu obrađenih blizu 99 odsto glasova, kažu da je GERB na čelu sa Borisovim osvojio 25,4 odsto glasova. Na drugom mestu sa 20,2 odsto glasova je reformistička partija Nastavljamo promene (PP) Kirila Petkova.
U parlament je na četvrtim izborima u Bugarskoj za manje od dve godine ušlo još pet stranaka - Pokret za prava i slobodu (DPS) sa 13,56 odsto osvojenih glasova, Preporod koji je dobio podršku 10,17 odsto glasača, Bugarska socijalistička partija (BSP), koja je prema pisanju Balkan insajda poprilično povezana sa Moskvom i koja je dobila 9,33 odsto podrške. I Demokratska Bugarska, takođe povezana sa Moskvom, osvojila je 7,45 odsto glasača, dok je Bugarski uspon dobio 4,65 odsto podrške.
To znači da sa Bugarskom socijaisitčkom partijom, Bugarskim uspnom i Preprodom u novom parlamentu će ovog puta biti zastupljene tri stranke koje su jasno povezane sa Rusijom.
(Priredila: Jovana Stanković)
Komentari (0)