Otvoren gasni interkonektor između Bugarske i Grčke, Fon der Lajen poručila: "Danas je početak nove ere"

U Bugarskoj se danas pušta u rad gasni interkonektor koji će gas iz Azerbejdžana sprovoditi i do Grčke. Na ovaj način region će dobiti alternativu ruskom gasu, a otvaranju prisustvuju svi visoki zvaničnici iz regiona, kao i predsednici Grčke, Bugarske, Rumunije i Azerbejdžana. Ceremoniji je prisustvoao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je održao govor.

Govor povodom otvaranja gasnog interkonektora prethodno je održala i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen koja je institirala na tome da Evropa mora da se drži zajedno i očuva slobodu tržšta.

"Rekla bih da danas za Bugarsku i jugoistočnu Evropu počinje nova era. Bugarska je pre dobijala 80 odsto gasa iz Rusije, pre nego što je ona započela rat protiv Ukrajine i onaj energetski protiv Evrope. Gasovod će promeniti igru za Bugarsku, ali i evropsku i energetsku bezbednost, slobodu od zavisnosti od ruskog gasa. Interkonektor može da pokrije sve potrebe Bugarske, i to su divne vesti. Danas kada ljudi osećaju posledice rata, zahvaljujući ovom projektu Evropa će imati dovoljno gasa za zimu", rekla je Fon der Lajen.

Ona je istakla da EU radi na zalihama i masovno investira u obnovljivu energiju.

"Kao što znate, ovo je energija koja potiče iz same zemlje, koja stvara radna mesta i čini nas nezavisnim od drugih. Drugim rečima, Evropa ima sve što je potrebno da razbije tu zavisnost od Rusije, to je samo stvar političke volje", rekla je ona.

EPA-EFE/VASSIL DONEV

Kaže da je sada "ključni trenutak skretanja" i da je potrebno preduzeti bitne korake kako bi se smanjila ekonomska kriza.

"Mnogo mora da se uradi, ali kada to uradimo, poruka je sledeća: omramo zaštiti potrebe naše privrede i naše tržište jer odatle potiče bogatstvo EU. Bez zajednčkog evropskog rešenja, rizikujemo fragmentaciju. To je ono o čemu ću diskutovati sa evropskim vođama narednih dana. Držimo se zajedno", poručila je Fon der Lajen.

EPA-EFE/VASSIL DONEV

Predsednik tehničke vlade u Bugarskoj Galeb Donev izjavio je danas da je interkonektor veoma važan projekat za dve zemlje i ceo region, ali i Evropu, koji u ovoj situaciji diverzifikuje izvore snabdevanja gasom. S druge strane, predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski rekao je da pokretanje gasnog interkonektora između Bugarske i Grčke dolazi u ključnom trenutku kada su region i ceo evropski kontinent suočeni sa teškom zimom i izazovima.

Jović: Šansa za Srbiju i region da se povežu na nova izvorišta gasa

Ambasador Srbije u Bugarskoj  Željko Jović je za Euronews Srbija rekao da je ključni doprinos novog interkonektora, povezivanje sa azerbejdžanskim nalazištima gasa, ali i mogućnost da, i Bugarska i ostale zemlje regiona mogu da se snabdevaju i tečnim prirodnim gasom iz neke od zemalja koje njima raspolažu

"Ne samo za Bugarsku, već i za sve zemlje regiona, važna je mogućnost povezivanja na azerbejdžanska izvorišta gasa - Šar Deniz 1 i Šar Deniz 2.  Pored azerbejdžanskog gasa, koji gasovodom prolazi putem Južnog gasnog koridora, odnosno putem tri ključna gasovoda Južno-kavkaski, TANAP i TAP, postoje i drugi izvori, koji nisu ništa manje bitni. To su izvori iz Katara, Saudijske Arabije, SAD, ali se ovog puta radi o tečnom prirodnom gasu za koji je potreban transport brodovima sa jedne strane i sa druge strane, terminali za njegov istovar i za regasifikaciju", rekao je Jović.

Ambasador je istakao da će i Srbija vrlo brzo, koristeći Bugarsku gasnu infrastrukturu odnosno završetkom interkonektora Srbija-Bugarska praktično moći da koristi isto ovo što danas Bugari posredstvom grčke infrastrukture mogu da rade, da dobijamo gas iz azerbejdžankskih izvorišta, kao i mogućnost koriščćenja TNG. On je dodao da se očekuje da će naš interkonektor biti završen sredinom sledeće godine.

Tanjug

Izgradnja terminala za LNG u grčkoj luci Aleksandropolis, koja je počela u maju, ima za cilj smanjenje zavisnosti ovog dela Evrope od ruskog gasa, a veza sa Srbijom bi trebalo da bude gasna interkonekcija Niš-Dimitrovgrad čija je izgradnja između Srbije i Bugarske počela u februaru. Srbija je trenutno, kao i većina evropskih zemalja, zavisna od jednog dobavljača gasa iz Ruske Federacije, iako imamo dva pravca snabdevanja preko Mađarske i Bugarske. Ovaj projekat trebalo bi da omogući Srbiji diverzifikaciju, odnosno mogućnost korišćenja gasa iz drugih izvora.

Gasovod će u našoj zemlji biti dug 109 kilometara, a ukupna dužina dvosmernog gasovoda kroz Srbiju i Bugarsku je 170 kilometara. Vlada Srbije je ranije saopštila da je projektovan za kapacitet od 1,8 milijardi kubnih metara gasa godišnje, kao i da je rok za završetak radova oktobar 2023. godine. 

Vrednost projekta je 85,5 miliona evra, od čega je 25 miliona kredit Evropske investicione banke, 49,6 miliona evra su bespovratna sredstva iz IPA fonda EU, a preostalih oko 11 miliona evra biće obezbeđeno iz budžeta Srbije i sredstava Srbijagasa. Pored Srbije, i Bugarska je za izgradnju gasovoda na svojoj teritoriji od Evropske komisije dobila grant od 27,6 miliona evra.

Balkanski tok, kojim se ruskim gasom snabdeva i Srbija, prolazi kroz Bugarsku, iako ova zemlja ne kupuje više taj gas, jer je uvela sankcije Rusiji, ali Jović kaže da gas i dalje prolazi i napominje da smo mi kao država potpisali konkretne ugovore i sa Rusijom kao dostavljačem i sa Bugarskom kao tranzitnom državom.

"Da li će gas proticati ili neće ne može biti predmet nekih obećanja i usmenih dogovora, već je on striktno regulisan važećim i vrlo jakim međunardno-pravnim ugovorima. Sa Republikom Bugarskom imamo izuzetnu saradnju kada je u pitanju enregtika, pa i realizacija određenih konkretnih infrastrukturnih projekata i ne očekujem da dođe do bilo kakvog problema kada je u pitanju protok gasa od Rusije, preko Balkanskog toka ka Republici Srbiji", poručio je ambasador Jović za Euronews Srbija.

Kapacitet do tri milijarde kubika godišnje

Radovi na izgradnji novog gasovoda između Bugarske i Grčke završeni su polovinom jula, a on će do Bugarske dopremati gas iz Azerbejdžana, dok u subotu treba da počnu prve komercijalne isporuke. Gasovod dužine 182 kilometara, od čega 151 kilometar prolazi kroz Bugarsku i 31 kilometar kroz Grčku, proteže se od severoistocnog grčkog grada Komotinija do Stare Zagore u središnjoj Bugarskoj. Gasovod, kako je ranije najavljeno, počinje da radi sa kapacitetom od tri milijarde kubika gasa godišnje i izgledima za povećanje na pet milijardi.

Rusija je krajem aprila obustavila isporuku gasa Bugarskoj, pošto nije htela da ga plaća u rubljama. Inače, Grčka planira da postane energetski hab u regionu uz korišćenje fosilnih goriva iz Kaspijskog mora i jugoistočnog Sredozemlja i obnovljivu energiju iz Egipta, a gradi i terminal za tečni prirodni gas (LNG) u severoistočnoj luci Aleksandropolis. Gasovod između Bugarske i Grčke prenosiće gas iz Azerbejdžana preko Trans-jadranskog gasovoda (TAP) i iz drugih izvora preko planiranog terminala za tečni prirodni gas u Aleksandrupolisu.

Memorandum o razumevanju za projekat gasnog interkonektora potpisan je 2009, a zajednička kompanija ICGB registrovana 2011. godine. Na početku realizacije projekta bilo je najavljeno da će gasovod biti pušten u rad krajem 2014. godine. Južni gasni koridor je jedan od najveći gasnih projekata, čiji je deo TAP, kojim bi gas sa nalazišta u Kaspijskom jezeru pred obalom Azerbajdžana preko Gruzije, Turske, Grčke i Albanije, trebalo preko Jadranskog mora da stiže do juga Italije.