Igre 
Izlazna anketa u Bugarskoj: Stranka Borisova pobedila, Petkov priznao poraz
Komentari02/10/2022
-10:59
Partija desnog centra Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB) bivšeg premijera Bojka Borisova pobednik je današnjih vanrednih parlamentarnih izbora u Bugarskoj sa osvojenih 23,5 odsto glasova, odnosno 63 mandata, rezultat je izborne ankete agencije Galup internešenel Balkan na osnovu 100 odsto prebrojanih glasova.
Na drugom mestu sa 19,5 odsto glasova i 53 mandata je reformistička partija Nastavljamo promene (PP) Kirila Petkova, čija je reformska vlada srušena u junu posle samo šest meseci na vlasti.
''Izgubili smo izbore, doduše sa malom razlikom, a sada GERB ima odgovornost da formira koaliciju i upravlja državom“, rekao je on, prenosi AP.
Lider stranke Preporod (Vazrajdane) Konstantin Kostadinov rekao je za Bugarski radio da je odaziv birača teška kazna za bugarsku demokratiju jer dve trećine ljudi nije zainteresovano za budućnost svoje zemlje. Kako kaže, veliki deo Bugara, kaže, bojkotovao je izobre.
Stefan Janev lider Bugarskog uspona rekao je da je još uvek rano komentaristati bilo kakve rezultate.
"Glavni zadatk je da sada uspemo da napravimo većinu koja će našu zemlju da izvede iz krize. Crvene linije su nacionalni interesi i oni ostaju povezani sa reforomom EU", rekao je Janev.
Tomislav Dončev iz GERB-a rekao je komentarisao je takođe rezultate izbora rekavši da njegove kolege treba prvo da razmisle pre nego što se oglase.
Povezane vesti
"Bićemo kratki jer smo dovoljno pričali tokom protekle kampanje. Hvala svima na podršci. Savetujemo kolegama da razmisle pre nego što progovore", rekao je Dončev, a preosi Euronews Bugarska.
U parlament je na četvrtim izborima u Bugarskoj za manje od dve godine ušlo još pet stranaka - Pokret za prava i slobodu (DPS) sa 15 odsto osvojenih glasova i 41 mandatom, Preporod koji je dobio podršku 10 odstoglasača i 27 mandata, Bugarska socijalistička partija (BSP) sa 8,9 odsto podrške i 24 mandata, Demokratska Bugarska sa 7 odsto glasova i 19 mandata i Bugarski uspon sa 4,7 odsto podrške i 13 mandata.
Izlaznost na izborima bila je 39,5 odsto, a za opciju "ne podržavam nikoga" glasalo je 3,4 odsto birača, prenose "Novinite". Za ukupno 240 mandata u bugarskom parlamentu nadmetale su se 22 partije i šest kolaicija.
Sociolog Violeta Ilieva koja radi za ovu agecnciju kaže za Euronews da jedan od faktora koji utiču na nisku izlaznost ovog puta je "iznorni zamor".
"Postoji i velika tenzija među ljudima. Da bi glasali, oni moraju najpre da poklone poverenje nekome. Međutim, mislim da su oni jako zbunjeni", rekla je ona.
Od 19 časova, na dan izbora, zabeleženo je 135 prijava kršenja izbornog zakonodavstva i političkih prava građana, saopšteno je iz MUP-a, a prenosi Radio Bugarska.
Kako reporter Euronews javlja i bugarska zajednica koja živi na Floridi izašla je takođe danas na glasanje. On navodi da sve protiče regularno. Kako podseća, prošle godine je u ovoj državi glasalo oko 4.000 Bugara, ali sada se pretpostavlja da će oluja "Ijan" najverovatnije negativno uticati na današnju izlaznost.
Povezane vesti
Očekuje se da će izbori dovesti do rascepkanog parlamenta sa najviše osam političkih partija, pokazuju istraživanja javnog mnjenja koja su sproveli Alfa riserč, Trend i Galup internešenel. Nijedna partija neće imati većinu, što će značiti da će se voditi teški pregovori o formiranju vladajuće koalicije, navodi se u anketama.
Čije su šanse najveće?
GERB, stranka bivšeg dugogodišnjeg premijera Bojka Borisova, čija je vladavina okončana u aprilu 2021. zbog nezadovoljstva javnosti zbog, kako navodi Rojters, ukorenjene korupcije, ima podršku između 25 procenata i 26 procenata, što je porast u odnosu na 22,7 odsto koliko je dobila na poslednjim izborima u novembru.
Podrška PP partiji, koju predvodi Kiril Petkov, čija je reformska vlada srušena u junu posle samo šest meseci, pala je na oko 16,5 odsto sa 25,7 procenata, kada je pobedila na poslednjim vanrednim izborima.
Petkov je zauzeo čvrst stav protiv Rusije zbog njenog napada na Ukrajinu.
Galup internešenal i Alfa riserč predviđaju da će etnička turska partija Pokret za prava i slobodu (MRF) zauzeti treće mesto sa 12 do 13 procenata, ispred ultranacionalističke i proruske partije Preporod, kojoj se predviđa 11 do 13 odsto.
Budući saveznici Petkova - levičarska Bugarska socijalistička stranka i desničarska Demokratska Bugarska, imaju podršku od oko 9,0 procenata do 10 procenata i 7,6 odsto do 8,4 odsto, pokazuju istraživanja javnog mnjenja uoči izbora.
Još dve partije - konzervativna stranka Bugarski uspon i populistička partija Ima takav narod (ITN) - verovatno će preći prag od četiri odsto osvojenih glasova za ulazak u parlament, jer se očekuje niska izlaznost, pokazuju istraživanja.
Poruke lidera
Tradicionalne poruke stabilnosti, prosperiteta i blagostanja poslala je većina političkih lidera koji su do podneva iskoristili svoje pravo glasa. Uz to se, međutim, čula i jedna pesimistična prognoza - Ahmeda Dogana iz DPS, koji je rekao da "budućnost neće biti ružičasta".
S druge strane, lider GERB Bojko Borisov poželeo je da zemlja ostane na svom evroatlantskom putu i da „razum prevlada“.
Kiril Petkov, kopredsedavajući "Nastavljamo promenu", bio je sažetiji. "Danas je jasno - koalicija koju ćemo formirati je koalicija sa bugarskim narodom. Verujem da će svi Bugari napraviti izbor da idu ka prosperitetnoj, sposobnoj Bugarskoj", rekao je Petkov.
Tanjug AP/Visar Kryeziu
Kornelija Ninova, predsednica BSP, rekla je da je "glasala za stabilnu vladu koja bi napravila moćan štit protiv krize, kao i za red i pravila u kojima su zakon isti za sve".
Hristo Ivanov, kopredsedavajući "Demokratske Bugarske", rekao je da je "zemlji potrebna vlada, ali ne bilo kakva, već prava, hrabra, reformska vlada". On je naglasio da je to "sasvim moguće, ma koliko situacija izgledala komplikovano".
Predsednik DPS Mustafa Karadaji izjasnio se za obnovu demokratije i dijaloga, kojih "više od decenije nije bilo", dok lider "Preporoda" Kostadin Kostadinov očekuje iznenađenja u rezultatima izbora. Takođe, moto Stefana Janeva posle glasanja je bio "sve u ime nacionalnog interesa".
Kako se došlo do ove tačke?
Bugarska, koja se pridružila Evropskoj uniji zajedno sa susedom Rumunijom pre 15 godina, uživala je relativnu političku stabilnost do pre dve godine. Međutim, veliki antivladini protesti potresli su zemlju u leto 2020. Demonstranti su optužili vladu Bojka Borisova, prvi put izabranu 2009, za korupciju i demokratsko nazadovanje.
Ipak, njegova stranka Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB) pobedila je na izborima u aprilu 2021. Međutim, sa 20 mesta u parlamentu manje, Borisov nije uspeo da formira vladu. Nijedna stranka nije bila u stanju da stvori dovoljno veliku koaliciju kako bi imala stbailnu vlast. Tri meseca kasnije održani su vanredni izbori, na kojima je partija Postoji takav narod (ITN), koju je osnovao bugarski TV voditelj i muzičar Slavi Trifonov, za dlaku osvojila najviše mesta.
Ali tri meseca kasnije, u novembru, Bugari su se ponovo vratili na birališta nakon što ITN nije uspeo da formira koalicionu vladu. Tada je nova stranka, Nastavljamo promene (PP), odnela pobedu i formirala koaliciju sa nekoliko drugih partija, uključujući ITN.
Prinstcreen YouTube/Slavi Trifonov & Ku-Ku Band / Слави и Ку-Ку Бенд
Ali nešto više od šest meseci nakon formiranja vlade, ITN se povukao navodeći neslaganja sa koalicionim partnerima oko budžeta i frustracije napretkom u borbi protiv korupcije. Lider stranke ITN Slavi Trifonov takođe je optužio PP da pokušava da ukine veto na početak pregovora o pristupanju EU sa Severnom Makedonijom, ne obazirući se na nacionalne interese Bugarske.
Koalicija se raspala jer je to bio skup partija koje je ujedinila samo njihova opozicija Borisovljevoj partiji GERB, rekao je za Euronews Parvan Simeonov iz "Gallup International Balkans" istraživačke agencije.
Koja su glavna pitanja za birače?
Najnovija istraživanja pokazuju da su glavna zabrinutost Bugara vezana za inflaciju, povećanje cena i preteću energetsku krizu.
Godišnja stopa inflacije u zemlji u avgustu je dostigla 15 odsto, podstaknuta povećanom cenom energenata nakon što je Gasprom zaustavio isporuke prirodnog gasa u aprilu, jer je Sofija odbila da plati u rubljama.
U Bugarskoj, najsiromašnijoj među 27 članica Evropske unije, rastući troškovi energenata primoravaju porodice da smanje potrošnju uoči zimskih meseci, kako bi bili sigurni da će biti dovoljno dovoljno novca za kupovinu hrane i lekova.
Stručnjaci smatraju da je to dovelo i do promena u motivaciji ljudi za glasanje. Na prošlogodišnjim izborima, biračko telo je bilo podeljeno između partija koje predstavljaju status kvo i onih koje obećavaju promene. Međutim, rat u Ukrajini je sve promenio.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
"Rat u Ukrajini izazvao je novi raskol u bugarskoj politici. Sada se bira između onih koji imaju proevropski, odnosno proatlantski stav, i onih koji imaju mekši stav prema akcijama Rusije. Neke od političkih partija iskorišćavaju tradicionalnu blagonaklonost Bugara prema Rusiji kako bi prikupili nove birače", kaže za Euronews Dimitar Ganev, sociolog iz organizacije za istraživanje javnog mnjenja "Trend Research Center".
Zašto bi ostatak Evrope trebalo da brine o bugarskim izborima?
Podele koje obeležavaju bugarsku politiku dodatno jačaju opoziciju, a podelom glasova između više partija sve je teže predvideti konačan ishod izbora, smatra politikolog Teodora Jovčeva. To bi, dodaje ona, trebalo da bude upozorenje za ostatak Evrope.
"Bugarska je stupila u silaznu spiralu izbora i ovo je fenomen za koji postoji velika verovatnoća da će se proširiti na druge delove Evrope", rekla je Jovčeva za Euronews Bulgaria.
"Razlog za to je fragmentacija sistema političkih partija. Izrael i Španija već imaju sličnu sudbinu. U bugarskom slučaju, međutim, intenzitet je mnogo jači. Stoga, evropska politička elita ima priliku da uči iz bugarskog iskustva i ceni vrednost predvidljive i stabilne interakcije između stranaka", dodala je Jovčeva.
Komentari (0)