Igre 
Izbori u Bugarskoj mogli bi na scenu vratiti Bojka Borisova: Temu korupcije zamenila tema inflacije
Komentari01/10/2022
-19:26
U Bugarskoj će danas biti održani parlamentarni izbori i to četvrti put u dve godine. Poslednja istraživanja pokazuju da će se nakon perioda u kome su najveću podršku birača dobijale novoformirane stranke na scenu ponovo vratiti GERB čiji je osnivač Bojko Borisov. U zemlji od aprila prošle godine vlada politička nestabilnost nakon što je na izborima okončana decenijska vladavina nekadašnjeg premijera Borisova i njegove stranke desnog centra GERB posle masovnih protesta protiv korupcije.
Poslednja istraživanja pokazuju da je opalo poverenje glasača u "zvezde" poslednja dva izborna procesa - "Nastavljamo promene" Kirila Petkova koji je na prethodnim izborima dobio većinu nepuna dva meseca nakon formiranja stranke čija je vlada oborena u junu i "Ima takvih ljudi" Slavija Trifonova koji je držao ključ formiranja vlade nakon izbora u julu 2021. da bi potom vratio mandat, a nakon ponovljenih izbora povukao podršku čime je vlada Petkova izgubili većinsku podršku.
Istraživanje Market Linksa koje je u utorak preneo Euronews Bugarska pokazuje da koalicija GERB-SDS vodi sa 23,7 odsto podrške. Slede „Nastavljamo promene“ sa 16,9 odsto i DPS sa 12,3 odsto podrške. Mala je razlika između – BSP koja je na 9,9 odsto podrške anketiranih i Oporavka koji je – na 8,7 odsto, dok Demokratska Bugarska ima 7,8 odsto podrške anketiranih.
Iznenađenje je rezultat koji bi, prema ovoj projekciji, dobila partija "Ima takvih ljudi" koju je osnovao TV voditelj i zabavljač Slavi Trifonov - koja bi ostala ispod cenzusa od četiri odsto sa 3,9 odsto, kao i "Bugarski uspon" sa 2,5 odsto podrške.
Drugo istraživanje Strateškog instituta za nacionalne politilke i ideje predviđa sličan odnos snaga s tom razlikom što bi prema njemu u parlament ušlo osam stranaka odnosno cenzus bi prešli i "Ima takvih ljudi" i "Bugarski uspon".
U Srbiji glasanje na četiri mesta
Bugarski državljani u Srbiji mogu da glasaju na 4 biračka mesta - u Ambasadi Republike Bugarske u Beogradu, u Generalnom konzulatu Republike Bugarske u Nišu, u KIC-u Caribrod u Dimitrovgradu i u KIC-u Bosilegrad u Bosilegradu. Bugarski državljani moćiće da glasaju sa bugarskom ličnom kartom, pasošem ili vojnom knjižicom, javio je portal Far koji donosi vesti na bugarskom i srpskom jeziku.
Na osnovu istraživanja, stanke koje su činile koalicionu vlast do juna nemaju veliku šansu da formiraju novu koaliciju nakon izbora, a raste podrška nacionalističkim i proruskim strankama. A upravo takva orijentacija GERB-a mogla bi sprečiti ostale stranke da podrže vladu koju bi ova do pre dve godine vladajuća stranka eventualno formirala.
Povezane vesti
Na izborima u julu 2021. glasovi su bili podeljeni - GERB je osvojio 63 mesta u parlamentu, a "Ima takvih ljudi" Slavija Trifonova 65, od ukupnih 240. Budući da su ostale partije odbile da sarađuju s njima pokušaji da se formira vlada bili su neuspešni.
Vlada Kirila Petkova, koja je na vlast došla na izborima u novembru 2021. obećanjima o borbi protiv korupcije, pala je u junu samo šest meseci nakon preuzimanja vlasti. Predsednik Rumen Radev je tada imenovao bivšeg ministra rada Galaba Doneva za vršioca dužnosti premijera do formiranja novog kabineta.
Analitičari ipak očekuju da će formiranje stabilne vlade nakon izbora biti moguće, ali da će za to biti neophodna široka koalicija.
Da li je moguća stabilna vlada
Sociolog Andrej Rajčev ocenio je za Euronews Bugarska da su šanse za formiranje sledećeg kabineta 70 odsto i predvideo formiranje široke koalicije.
"Nijedna stranka neće dobiti prednost u sledećem parlamentu. Formiranje vlade nije nemoguće, već će to biti samo sebi cilj, jer je u ovom slučaju najvažnija stabilna većina u parlamentu, koja će ovu vladu podržati na srednji i dugi rok“, smatra i predavač političkih komunikacija Rosen Stojanov.
Bugarska se bori s rastom inflacije, problemima u nabavci plina i drugim posledicama rata u Ukrajini, a to su - za razliku od prethodnih izbora kada je fokus bio na korupciji - i glavne teme kampanje.
Ključno pitanje koje zabrinjava većinu birača tokom aktuelne izborne kampanje je inflacija, tvrde za Euronews Bugarska sociolozi Evelina Slavkova iz "Trenda" i Dobromir Živkov iz "Market linksa”.
Povezane vesti
"Naglasak kampanje 2021. godine i glavni slogan koji se čuo odnosio se na borbu protiv korupcije. Sada ova tema donosi samo 43 odsto. Zamenile su je brige građana nad time šta im sledi u jesen i zimu, kako će se izboriti sa rastućom inflacijom, koja pogađa svakog od nas kao potrošača", primetila je Slavkova.
Ona je navela da birači koncentrišu pažnju na nastojanje da se izbore s narastajućim troškovima, dok je Živkov sumirao kampanju na tri stuba.
"Deo političkih snaga želi da se izbori sa posledicama inflatorne krize, da povrati stabilnost, da povrati državu iz haosa. Drugi se bore da promene model upravljanja koji smo imali u poslednjih 10 i više godina. A treći pokušavaju da igraju na geopolitičkoj osovini i suprotnostima između evroatlantizma i proruske orijentacije", rekao je Živkov.
Povezane vesti
On je ocenio da se ovi stavovi prepliću i da je tema geopolitike latentna pozadina na kojoj se mogu razvijati druga pitanja kao što su vrednosna orijentacija, ekonomska zavisnost i diverzifikacija snabdevanja energentima...
Režim stalnih izbora
Kriza u Bugarskoj traje već dve godine, a poslednji put je kulminirala kada je iz vladajuće koalicije istupila partija ITN Slavija Trifonova, koji je sada već bivšeg premijera Kirila Petkova optužio da vodi zemlju u bankrot i da se sa zapadnim diplomatama tajno dogovorio da Bugarska skine veto sa početka pregovora Severne Makedonije i Evropske unije.
Petkov je, inače, bio velika nada uoči parlamentarnih izbora 14. novembra prošle godine. On je uspeo da za samo dva meseca oformi partiju koja je na prošlim parlamentarnim izborima odnela pobedu nad GERB-om i njenim liderom Bojkom Borisovim, koji se politikom bavi od 2004. godine.
Među problemima koji su poslednjih meseci podelili bugarsko društvo su brojna pitanja i podele. Tako je deo društva bivšem premijeru Petkovu zamerio i proterivanje 70 zaposlenih u ruskim diplomatskim misijama, ali i odbijanje da plati gas u rubljama zbog čega je energetski zavisna zemlja došla u nezavidnu situaciju.
S druge strane nakon talasa protesta nekadašnji premijer i prvi čovek GERB-a Bojko Borisov bio je nakratko priveden, ali je izostala bilo kakva optužnica.
I ovog puta na izborima izostala je debata lidera glavnih partija - Bojka Borisova (GERB) i Kirila Petkova („Nastavljamo promene”). Petkovljevo insisitranje na debati dovelo je do razmene oštrih reči, pa čak i uvrede, ali stav nije promenjen.
Borisov nije učestvovao u predizbornim debatama od 2009. godine, kada se poslednji put suočio sa liderom BSP Sergejem Staniševim.
Komentari (0)