Igre 
Sudar strategija na ukrajinskom frontu: Uspešna kontraofanziva Kijeva i dve opcije pred Moskvom
Komentari16/09/2022
-14:38
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je izjavio da su snage te zemlje oslobodile više od 6.000 kvadratnih kilometara teritorije u kontraofanzivi na istoku i na jugu zemlje. Kontraofanziva se, po svemu sudeći, nastavlja, a na jednoj od povraćenih teritorija, odnosno u gradu Izjumu, Ukrajinci tvrde da su našli masovne grobnice sa više od 440 tela.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da su, iako je ukrajinski kontranapad na ruske trupe bio veoma efikasan, potrebni "dugoročni napori", pošto to "ne označava početak kraja rata", i zbog toga je savetovao oprez.
"Ovo je bio jedan klasični vojnički, odnosno strategijski trik. Ukrajinci su strategijom korozije, odnosno štrpkanja i partizanskog napadanja uspeli. Sve je govorilo da oni brane Herson, i Rusi su snage pregrupisali na jug, da bi ih ovi napali u Harkovu, na potpuno drugom kraju. Front je skoro 2.000 kilometara, otprilike kao od Beograda do Madrida - ljudi nemaju predstavu koliki je to prostor, a još je u pitanju i ravnica", rekao je za Euronews Srbija vojni analitičar Petar Bošković.
Mada ruski zvaničnici ovo nazivaju "pregrupisavanjem", Bošković ističe da je u pitanju to što su ostavili bok na Harkovu nezaštićen, i da su pre svega za to "odgovorni" loši obaveštajni podaci ruske vojske.
"Ukrajinski, odnosno američki podaci, bili su dobri. Ovo je klasičan sukob dve doktrine - NATO i ruske. Iznenađen sam jer je Rusija bila u Partnerstvu za mir i zna kako se vode NATO operacije, kao i da Ukrajince spremaju Amerikanci. Ne može se komandovati iz Moskve, a ne spustiti komandu na komandante koji znaju situaciju na terenu", rekao je Bošković.
On naglašava da su pred Rusijom sada dve solucije: da se povuče i stane na ovome, ili da organizuje još jače napade. Upravo za drugu opciju će, smatra, Rusija i da se odluči, što će značiti produžetak rata i još žrtava. Međutim, za kontranapad ruskoj vojsci potrebni su i veliki kapaciteti, i oružje i trupe.
Ukrajini, sve u svemu, neće biti lako da sačuva teritoriju povraćenu kontraofanzivom jer su to ogromna prostranstva, smatra Bošković, ističući sa druge strane da je ta zemlja imala 900.000 regruta koji su završili obuku pred početak rata, a da Rusija na to nije računala već je, kako kaže, "mislila da će se ušetati kao u Gruziju". Bošković dodaje da Rusija je napravila veliku grešku i da smo "dobili nešto što smo imali prilike da vidimo i kod nas u bivšoj Jugoslaviji".
Povezane vesti
Šta su uopšte sada ciljevi Moskve?
Uprkos izveštajima sa terena, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je u ponedeljak rekao da će Rusija "nastaviti svoju vojnu intervenciju dok se ciljevi ne ostvare". Međutim, pošto se mnogo toga promenilo od februara, postavlja se pitanje da li je uopšte i jasno šta su ciljevi Moskve.
"Prava stvar nije samo ono što se dešava na bojnom polju. Oni se sada nose sa komuniciranjem sa javnošću. Drugim rečima, ako žele da pošalju još vojnika, s obzirom na to da su glavninu snaga pozicionirali na jugu, to znači da će morati da manevrišu preko Rusije, dok Ukrajinci mogu da manevrišu daleko brže. Stoga, teško da bi Rusi mogli da eskaliraju stvari na bojnom polju", istakao je za Euronews profesor Mark Galeoti, sa Londonske škole za istočnoevropske studije.
"Ako oni nameravaju da nešto urade, a videli smo da su posegli za lansiranjem raketa dugog dometa prema ukrajinskoj infrastrukturi, sistemima energetskog snabdevanja, oni će oni pokušati da redefinišu prirodu rata u celosti. Postoji izvesna bojazan da bi mogli da upotrebe taktičko nuklearno oružje, a ja bih rekao da je to i dalje veoma, veoma malo verovatno", dodaje Galeoti.
"Ne možemo reći da je postojao jedan jasan cilj od samog početka. Kada je sve počelo, očigledno je da je Putin iskreno mislio da će se Ukrajina urušiti i da će unutar dve nedelje sve biti pod ruskim proksi režimom. Jasno je da se to nije dogodilo, i sada vidimo stalnu borbu da redefinišu šta je to što Rusija želi", ističe Galeoti.
Nema sumnje da Putin želi pobedu, ali on ima opciju da odluči šta bi to bilo, a sada izgleda da Rusi smanjuju aktivnost na nivo da samo kontrolišu zauzete teritorije u Donbasu i kopneni koridor prema Krimu, dodaje Galeoti.
"Ali, sada kad su izgubili Harkovsku oblast u celosti, moguće je da će morati da redefinišu cilj na drugi način. U tom smislu reči Peskova mogu različito da se tumače. On nije rekao jasno šta su ciljevi već je samo rekao - mi ćemo nastaviti dok se cilj ne ostvari. On time ostavlja otvorena vrata za redefinisanje pobede u budućnosti", smatra Galeoti.
Određeni kritički istupi mogli su se primetiti i na ruskoj televiziji, što ukazuje da do određene mere ipak postoji svest o problemu unutar ruske armije, i državnog aparata, ali i među stanovništvom.
Povezane vesti
"Za većinu Rusa je ovaj rat i dalje veoma daleko, oni nisu zainteresovani i ne prate zbivanja i izloženi su snažnoj medijskoj propagandi koja im govori da sve ide po planu. Naravno, to se može promeniti kako se sve više bude osećao uticaj ekonomskih sankcija, a septembar je prvi mesec u kojem će one zaista pogoditi ljude", kaže Galeoti.
Kada je reč o elitama, dodaje to su ljudi koji imaju puno bolju spoznaju onoga što se događa, i vidimo različite znake uznemirenja.
"Iako nema nikoga ko bi tim povodom mogao nešto da učini sada, Putin je i dalje čvrsto ukorenjen politički, ali se pokazuje da je ovo zapravo Putinov rat. Ima znakova čak i u vojsci da postoje ljudi koji su nezadovoljni, delom što je invazija uopšte pokrenuta, ili, čak ako su to i prihvatali, kako je ona vođena od prvog dana. I tu je pravi problem za Putina jer i liberali i nacionalisti imaju puno razloga za nezadovoljstvo", smatra sagovornik Euronews.
Povezane vesti
Galeoti: "Putinov poraz bio bi kao poraz Rusije 1917. godine"
Ukoliko se sve ovo završi porazom, naglašava Galeoti, onda će to biti "apsolutno štetno za Putina".
"Ali moramo biti i mi svesni da smo daleko od situacije kada bi Rusi bili potpuno proterani iz Ukrajine, možda čak i Krima. Dakle, ovo još ne izgleda kao poraz spolja gledano. Međutim, ono što u najmanju ruku možemo reći je da je jasno da Rusija ne pobeđuje, što je alarmantno za elitu oko Putina, a nema sumnje i za samog Putina. On je sasvim svestan u kojoj meri je vezao svoju političku karijeru, ali i svoje istorijsko nasleđe na ovoj jednoj veoma loše planiranoj operaciji", kaže Galeoti.
Ukoliko Putin izgubi u ovom ratu, smatra on, "onda bismo mogli da povlačimo istorijske paralele", a ona koju smatra najprikladnijom je ona iz februara 1917. kada su Rusi bili katastrofalno poraženi u Prvom svetskom ratu.
"Car se vratio u prestonicu i njegova vladavina je zaustavljena kada je delegacija generala i političara u suštini rekla da je za dobrobit otadžbine da on odstupi, da će se oni starati o njemu, ali da mora da prepusti vlast", kaže Galeoti.
"Kako bi se to sada dogodilo ostaje da se vidi, ali mislim da smo došli do tačke kada je sve više ljudi koji su nekada podržavali Putina, sada njegovo sklanjanje vide kao patriotsku dužnost", zaključuje.
Komentari (0)