Igre 
Najznačajniji uspesi Kijeva još od marta: Kontraofanziva u dobro izabranom trenutku, poremećeni planovi Rusije
Komentari13/09/2022
-14:05
Ukrajinska vojska je krajem avgusta krenula u kontraofanzivu kako bi povratila izgubljene teritorije u ratu sa Rusijom, a u gotovo svakodnevnim obraćanjima predsednik Volodimir Zelenski obaveštava javnost o novim oslobođenim teritorijama. Stručnjaci ističu da tempo napredovanja ukrajinske vojske nije iznenađujući s obzirom da je akcija dobro isplanirana i da se u nju krenulo u dobro izabranom momentu.
Prema navodima zvaničnika iz Kijeva, ukrajinske snage i juče su napredovale severno od grada Harkova, na istoku zemlje i nalaze se na 50 kilometara od granice sa Rusijom, a takođe, one deluju ofanzivno i na jugu i istoku ovog regiona. Ukrajinski Generalštab saopštio je na Fejsbuku da je ukrajinska vojska uspela da protera neprijatelja iz više od 20 naselja u prethodna 24 sata.
S druge strane, MInistarstvo odbrane Rusije je još pre dva dana objavilo premeštanje trupa. Portparol Ministarstva Igor Konašenkov je rekao da se taj potez preduzima "kako bi se postigli navedeni ciljevi specijalne vojne operacije za oslobađanje Donbasa".
Istoričar Aleksandar Životić za Euronews Srbija kaže da se trenutno rat u Ukrajini nalazi u novoj fazi bitke za Donbas koja je započela sa prostora Harkovske oblasti.
"Ukrajinske snage su preuzele jedan kontraudar sa relativno skromnim snagama. Procena je da je to negde od četiri do šest brigada koje su izvršile jedan dubok prodor u prvom momentu prema Kupjansku. To je veoma važan saobraćajni čvor na toj liniji koja ide ka Izjumu. To je ključna kopnena linija komunikacije sa Belgorodskom oblašću, dakle linija kojom ide snabdevanje ruskih trupa koje operišu na tom pravcu. U drugom momentu je napad usmeren na sever ka Volčansku, koji je reokupiran od strane ukrajinskih snaga tokom jučerašnjeg dana, dok je drugim krilom taj napad išao ka Izjumu, gradu koji ima ne samo operativan, nego i strategijski značaj za dalje vođenje operacije", navodi on.
Podseća da su borbe za Izjum trajale oko dva meseca, a da su sad Ukrajinici uspeli da ga vrate za svega nekoliko dana. Takođe, dodaje da su istovremeno i sa juga započete ukrajinske operacije prema Lisičansku i Severodonjecku, koje su ruske trupe zauzele posle višemesečnih borbi.
Koliko svoje teritorije je Ukrajina uspela da oslobodi?
Podaci o tome koliko teritorije su ukrajinske trupe uspele da oslobode stižu iz dana u dan. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je kasno sinoć da su ukrajinske snage od početka meseca ponovo zauzele 6.000 kvadratnih kilometara teritorije koja je bila pod kontrolom Rusije.
Povezane vesti
"Od početka septembra do danas naši borci su oslobodili više od 6.000 kvadratnih kilometara teritorije Ukrajine na jugu i istoku", rekao je Zelenski u noćnom video obraćanju, preneo je Rojters.
Natalija Gumenjuk, portparolka ukrajinske vojske na jugu juče je rekla da je Ukrajina "oslobodila oko 500 km2". uključujući lokalitete Visokopilja, Bilogrka, Suhi Stavok i Miroljubivka.
Životić procenjuje da je rezultat ove operacije da su Ukrajinci do juče povratili oko 3.500 km2 teritorije.
Institut za proučavanje rata u najnovijoj oceni, kako prenosi Euronews, navodi da je Ukrajina osvojila preko 3.000 kvadratnih kilometara teritorije u proteklih pet dana od 6. septembra i da ruske snage "ne sprovode kontrolisano povlačenje i žurno beže iz jugoistočne Harkovske oblasti da bi izbegle da budu opkoljene oko Izjuma".
Prema navodima britanskog Ministarstva odbrane, brzi ukrajinski uspesi imaju značajne implikacije na ukupni operativni plan Rusije.
Životić ističe da je važno naglasiti da su aktivnosti sa ukrajinske strane započete u jednom trenutku koji je veoma dobro izabran jer su iskoristili trenutak kada je jasno nastala kriza na ruskoj strani.
"Ona je postala vidljiva kada su napori vezani, pre svega, za usmerena i precizna dejstva ka komandnim mestima, centrima veze, saobraćajanim čvorovima dala rezultate. Još je jedan bitan momenat - tokom ovih sedmomesečnih borbi gde su ruske trupe praktično bile primorane da vode ogorčene borbeza svako naseljeno mesto izgubile su najveći deo svog ofanzivnog potencijala".
Povezane vesti
On kaže da ne treba biti iznenađen što ukrajinska vojska brzo napreduje s obzirom na samu pripremu operacije i način izvođenja.
"Jasno se išlo ka iznurivanju protivnika, ka gubljenju njegovog ofanzivnog potencijala, zatim sa omekšavanjem njegove buduće odbrane tako što će se udariti po dubini po određenim bitnim mestima poput komandnih mesta, centara veze, komunikacionim čvorovima. Tek kad su se stekli ti uslovi prešlo se u ofanzivna dejstva. Jasno je da je akciju osmislio neko od vrlo talentovanih ukrajinskih generala sa svojim operativnim timom, možda i uz eventualnu savetodavnu pomoć od strane SAD i Britanije, to ćemo saznati jednog dana, ali sam tempo napredovanja ne iznenađuje s obzirom na samu pripremu operacije i način izvođenja", objašnjava on.
Šta se može očekivati u nastavku rata
Prem rečima Životića, iako je Ukrajina u ovaj rat ušla kao inferiorna strana, ruska vojska je već u prvim danima pokazala izuzetno velike slabosti.
Povezane vesti
"Videlo se da jedna veoma široko najavljivana modernizacija nije dala rezultate pre svega u tehničkom smislu. Dakle, najveći deo one ultrasavremene tehnike koju smo gledali na paradama u Moskvi nije ušla u serijsku proizvodnju i da su jedinice u ratu opremljene uglavnom nasleđenim naoružanjem i vojnom opremom iz postsovjetskog perioda, videlo se da je komandovanje dosta loše organizovano, da je obaveštajno-pripremna operacija podbacila, da je protivnik izuzetno podcenjen, da su s tim u vezi postavljeni vrlo ambiciozni ciljevi 'Specijalne operacije' i da su oni doživeli slom u prvim danima rata kada nije došlo do brzog zauzimanja na prepad, pre svega Kijeva, kao ukrajinske prestonice, koje bi omogućilo promenu vlsasti kako se planiralo što je zatim uticalo na dalji tok rata", rakao je on.
Životić ističe da je u ovom trenutku otvoreno pitanje kuda će i kako ukrajinska operacija ići u narednom periodu.
"Da li će ona na prostoru Donbasa se zaustaviti u jednom momentu na nekoj od prirodnih barijera pogodnih za odbranu s obzirom da klimatske prilike i geografske karakteristike terena koje neće još dugo dozvoljavati vođenje aktivnih dejstava jer već početkom oktobra će doći do velikih jesenjih kiša. To je prostor černozema i prostor postaje neprohodan za tešku tehniku, ali na jugu je već druga situacija. U Hersonu je klima sasvim drugačija i tu operacije mogu da se vode do duboko u jesen", objašnjava sagovornik Euronews Srbija.
Dodaje da je pitanje i da li će sada Rusija nastaviti sa procesom izvlačenja snaga na pogodnije položaje za odbranu na Hersonu, kao što se desilo u Donbasu.
"Ono što je Rusiji problem, da bi obnovila ofanzivnu moć svojih trupa na terenu, potrebne su ne nedelje već meseci. A to svakako u Donbasu ne može da se desi tokom jeseni. Sem toga Rusija u ovim uslovima može da odgovori udarima sa distance pre svega raketama međutim i tu Rusija zbog sankcija ulazi u problem vezan za proizvodnju visokosofisticiranog naoružanja zato što elektronske komponente koje su neophodne se ne mogu nabaviti van Rusije zbog sankcija. Da li će se usmeriti na udare iz vazdušnog prostora, međutim ni tu nisu uspeli da uspostave vazdušnu prevlast tokom perioda rata", kaže on.
Institut za proučavanje rata predviđa da zauzimanje Izjuma predstavlja najznačajniju ukrajinsku pobedu od pobede u bici za Kijev u martu. Ruska najava o "pregrupisavanju" trupa u okviru "kontrolisanog povlačenja", kako prenosi Euronews, odbačena je kao lažno preoblikovanje situacije. Britansko ministarstvo odbrane kaže da će situacija u Donbasu verovatno narušiti ograničeno poverenje koje ruski vojnici imaju u svoje više vojno rukovodstvo.
Kakav će biti odgovor Rusije?
Na uspešno zauzimanje Harkovske oblasti u kontraudaru ukrajinske vojske Rusija je odgovorila granatiranjem u kojem su pogođeni delovi zemlje, ostavljajući oblasti bez struje i bez snabdevanja vodom.
Ukrajinski predsednik na Tviteru je kasno u nedelju napisao da je cilj Rusije da se ljudima oduzme svetlost i toplota.
Ambasadorka SAD u Ukrajini, Bridžit Brink, takođe je osudila udare na Tviteru: "Očigledni odgovor Rusije na oslobađanje Ukrajine gradova i sela na istoku: slanje projektila u pokušaju da unište kritičnu civilnu infrastrukturu". Moskva poriče da njene snage namerno gađaju civile.
Životić za Euronews Srbija napominje da su se raketni udari po infrastrukturi, prvenstveno po termoelektranama i elektroenergetskim postrojenjima, desili na prostoru čitavog istočnog dela Ukrajine.
"Mi nažalost imamo to iskustvo. NATO je nama to radio, tako da možemo da razumemo šta to znači", navodi on.
Poslednjih dana i mogućnost uspostavljanja mirovnih pregovora ponovo dolazi u žižu. Iako se više puta do sada pominjala neophodnost uspostavljanja mira, nakon sastanaka u Istanbulu u martu na samom početku rata do ozbiljnijih razgovora nije još došlo. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, međutim, nedavno je rekao Rusija ne odbacuje pregovore s Ukrajinom.
On je u intervjuu za TV Rusija-1 objasnio da je ruski predsednik Vladimir Putin preneo tu poziciju Moskve na sastanku sa šefovima poslaničkih grupa u Državnoj dumi. "Predsednik je rekao učesnicima sastanka da ne odbacujemo pregovore, ali da oni koji ih odbacuju, trebalo bi da razumeju da, što se duže taj proces odlaže, teže će im biti da pregovaraju s nama", rekao je Lavrov, kako prenosi TASS.
Juče je i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao da će predložiti Putinu da održi sastanak sa ukrajinskim liderom Volodimirom Zelenskim.
Kako je preneo turski "Hurijet" Erdogan će ruskom kolegi na sastanku u uzbekistanskom Samarkandu preneti poruku da će Turska nastaviti da ulaže sve napore da okonča rat i postigne održiv prekid vatre kroz inicijative posredovanja.
Istoričar Životić ističe da je ruska strana i ranije govorila o tome da nisu odustali od pregovora, ali da su međutim insistirali na pregovorima po njihovim uslovima.
"U prevodu insistirali su na kapitulaciji od strane Kijeva. Kijev nije prihvatio takve uslove ni kada se nalazio u mnogo goroj vojnoj situaciji. Sada kada je situacija na trenu mnogo povoljnija po sam Kijev, kada su dobili mnogo na psihološkom planu, kada imaju ogromnu ne samo političku, propagandnu i ekonomsku pomoć zapada, već i izuzetno veliku vojnu pomoć očekivati da Kijev prihvati pregovore po ruskim uslovima je zaista iluzorno", zaključuje on.
Komentari (1)
savamala
13.09.2022 16:11
Rusi, marš napolje iz Ukrajine!!!