"Alarm" zbog situacije u Zaporožju: Naučnici predviđaju koje zemlje bi bile zahvaćene radijacijom u slučaju katastrofe

Komentari

Autor: Euronews Srbija

07/09/2022

09:00

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Nuklearna elektrana u Zaporožju i dalje je u svetskom fokusu kada je u pitanju rat u Ukrajini, najviše zbog međunarodnog prisustva, odnosno inspektora Međunarodne agencije za atomsku energiju UN (IAEA). Bez obzira na njihovo prisustvo i na to što su im obe strane garantovale bezbednost, čini se da sukobi u blizini nuklearke ne prestaju, dok su stručnjaci zabrinuti zbog mogućih posledica koje bi mogle da budu izazavane oštećenjima na elektrani.

Da je situacija ozbiljna, pokazuje jučerašnji izveštaj IAEA u kojem agencija upozorava da postoji "hitna potreba za privremenim merama za sprečavanje nuklearne nesreće" u nuklearnoj elektrani, dodajući da je "ozbiljno zabrinuta" zbog situacije u postrojenju. U izveštaju stoji da je "situacija u Zaporožju bez presedana".

Agencija navodi da je ovo prvi put da je došlo do vojnog sukoba usred objekta koji se koristi za veliki program nuklearne energije i da nuklearna nesreća može imati velike posledice unutar zemlje i van njenih granica. Pozvano je da se sprovedu hitne mere za sprečavanje nuklearne nesreće koja može da nastane kao posledica fizičkog oštećenja izazvanog vojnim sredstvima. "To se može postići trenutnim uspostavljanjem nuklearne bezbednosno-zaštitne zone", dodaje IAEA.

U međuvremenu, ne prestaju međusobne optužbe Moskve i Kijeva. Ukrajinski energetski operator Energoatom saopštio je u ponedeljak, 5. septembra, kako je nuklearna elektrana Zaporožje isključena sa električne mreže usled požara posle ruskog granatiranja. Slično je rekao i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je naglasio da je "zbog ruskog napada nuklearka ponovo bila na korak od nuklearne katastrofe".

Upravo je ta nukelarna katastrofa nešto čega se cela Evropa plaši, delom i zbog toga što niko nije siguran šta bi se zapravo desilo, odnosno koliku bi posledicu zaista ostavio potencijalni veliki napad na elektranu. Stručnjaci su uglavnom saglasni sa ocenama da to ne bi baš bile katastrofe sa razmerama Černobilja, a Ukrajinski hidrometeorološki centar napravio je detaljnu analizu, simulirajući katastrofu i predviđajući kuda bi zračenje sve moglo otići.

Prema istraživanju ovog centra, u slučaju velike nuklearne katastrofe, radijacija bi pre svega zahvatila jug Ukrajine (uključujući Krim), a zatim Tursku, Grčku, Bugarsku, Moldaviju i Rumuniju.

"Zaključci iz simulacije veštačke emisije zračenja koja bi trajala 15 sati pokazuju da bi se, kroz vazduh, radijacija iz NE Zaporožje prebacila prvo do Hersonske i Zaporoške oblasti, kao i iznad cele teoritorije trenutno okupiranog Krima. Nakon što pređe Crno more, vazdušna masa bi krenula na zapad, do teritorija Turske, Grčke, Bugarske, Moldavije i Rumunije", stoji u izveštaju.

Ova simulacija, naglašavaju istraživači, pravljena je na osnovu vremenske prognoze kakva je bila 4. septembra, a napravljeni su i slični modeli za katastrofe koje bi se mogle desiti u Južnoukrajinskoj nuklearnoj elektrani, NE Rivno, kao i u Hmeljničkoj nuklearnoj elektrani. Istraživači su, istovremeno, dodali i da je radijacija u NE Zaporožje izmerena od 4. avgusta do 5. septembra ostala "u stabilnoj zoni".

Izveštaj IAEA tek prvi korak

Šestoro nuklearnih inspektora iz IAEA već su završili svoj deo misije i napustili kompleks nuklearne elektrane Zaporožje, a još nekoliko ih je ostalo tamo. Međutim, izveštaj IAEA koji je objavljen je tek prvi korak - nuklearni inspektori obećali su da će obezbediti kontinuirano prisustvo na lokaciji posle inicijalne inspekcije. Njihov dolazak u region je bio odlagan zbog granatiranja rute prilaska, a Zelenski je izrazio razočaranje što tim UN nije još pozvao na demilitarizaciju zone.

"Ovo je veoma važna misija koju IAEA sprovodi jer je ovo jedini način za međunarodnu zajednicu da utvrdi činjenice o tome u kakvom je zaista stanju centrala, u kojoj meri je oštećena granatiranjem, da li im nedostaju esencijalni rezervni delovi i da li su procedure za vanredne situacije ispravne", rekao je za Euronews bivši inspektor IAEA i zamenik direktora agencije, a sada saradnik Stimson centra Oli Hainonen.

"Proveriće se i da li imaju sve što im je potrebno da reaktor radi bezbedno, ali i u kakvom je stanju osoblje jer oni rade u ekstremnim uslovima mesecima unazad. I oni imaju nešto da kažu", dodao je.

Euronews Srbija

Hainonen ističe da je, na osnovu dosadašnjih izjava direktora IAEA Rafaela Grosija, moguće zaključiti da je šteta načinjena u kugu elektrane veća nego što se prvobitno mislilo.

"Vide se granate, videli smo i snimke s lica mesta, imali smo i satelitske snimke, ali su inspektori utvrdili veću štetu na terenu. A tu se onda nameće pitanje - objekat je izolovan i nalazi se usred ratne zone i ne znamo da li su imali dovoljno resursa za normalno funkcionisanje reaktora poslednjih meseci i važno je da se to utvrdi", kaže Hainonen.

Što se tiče odluke IAEA da ostavi svoje stručnjake u okviru nuklarne elektrane i kada se prvobitna misija završi, sagovornik Euronews smatra da postoje dva glavna razloga za takvo nešto.

"Pre svega bolje će se sagledati sva oštećenja. Tehničari imaju vremena da temeljnije pregledaju i eventualno repariraju neophodne stvari. To je jedna stvar. Druga stvar je to što kad su tamo, u slučaju da se nešto dogodi, mogu odmah da komuniciraju sa spoljnim svetom u cilju traženja pomoći, to je drugi dobar razlog. I postoji treći razlog, kada imate IAEA inspektore i prisustvo službenika UN, možda će zaraćene strane oklevati da gađaju to mesto. To bi svakako izazvalo bes u međunarodnoj zajednici", naglasio je.

Demilitarizacija - ključno pitanje

Kao jedno od potencijalnih rešenja za stabilizovanje situacije u vezi sa nuklearnom elektranom Zaporožje, zvaničnici sve češće pominu demilitarizovanu zonu koja bi bila uspostavljena u krugu od nekoliko desetina kilometara oko samog kompleksa elektrane.

Ukrajinski ministar energetike Herman Haluščenko najavio je pre nedelju dana da je Misija IAEA na korak od toga da demilitarizuje lokaciju, kao i da je ključno da se Grosiju dopusti razgovor sa zaposlenim osobljem. Sam Grosi je, po stizanju u Kijev pre nego što se zaputio u Zaporožje, rekao da demilitarizacija jeste cilj, ali da je za to neophodna pre svega "politička volja".

Tim IAEA i dalje nije pozvao zvanično na demilitarizaciju zone, a Hainonen smatra da je taj korak "morao biti preduzet odmah".

"O tome se ne može diskutovati. Iznenađem sam da su Rusi koristili objekat kao štit od ukrajinske vojske, a pritom još i gađaju artiljerijski odatle, od mina do raketa. Mislim da se sa time mora prestati i da se formira ekskluzivna zona od 50 kilometara. To se mora uraditi. Čuli smo i da postoje neeksplodirane naprave u okolini elektrane, a i samo njihovo kretanje okolo je opasnost. To je veliki problem za čitavu tu zonu", kaže Hainonen.

Bez obzira na dobru volju tima IAEA, međutim, ništa se ne može učiniti bez pristanka i dogovora obeju strana - poseta ove asocijacije iako je važna, samo je informativnog karaktera.

"Pravno gledano oni su samo gosti. Ne mogu da nametnu bilo šta. Jedino što zaista mogu je da izveste o činjenicama koje vide na licu mesta. To je suština misije. Trebalo bi da njihovo izveštavanje dovede međunarodnu zajednicu puno bliže spoznaji šta se upravo događa i ako se nešto neočekivano dogodi, da može da reaguje brže", zaključuje Hainonen.

Dr Udovičić: "Nestranak struje opasniji od granatiranja reaktora"

Vladimir Udovičić sa Instituta za fiziku u razgovoru za Euronews Srbija kaže da izveštaj IAEA prikazuje realnu situaciju na terenu, ali da ostaje pitanje koliko se on može sprovesti u praksi.

"U tom izveštaju je definisano nekih sedam tačaka koje se prate i moraju da se ispune da bi nukleara elektrana bila bezbedna za funkciju koja joj je namenjena. Logična preporuka je da se zona oko NE demilitarizuje", kaže on i nastavlja:

"Nijedan od šest reaktora nije direktno pogođen. Te granate su do sada padale na neke objekte i okolna postrojenja, koja su takođe jako važna sa stanovišta ispravnog rada nuklearne elektrane. Od šest reaktora, dva su operativna, ali sa manje-više prekida u samom radu. Ostali su isključeni sa mreže i ne daju električnu energiju. Sam taj scenario u kojem oni bivaju pogođeni ne bi možda izazvao neka oštećenja koja mogu dovesti do curenja radioaktivnosti"

Kako kaže, mnogo značajnije i važnije jeste da veću nuklearnu opasnost izaziva nedostatak redovnog napajanja.

"Napajanje obezbeuje da imamo permanentno hlađenje reaktora u njegovoj aktivnoj vazi. Recimo, oštećenja na tom sistemu napajanja eksternog, naročito ako bi još došlo i do oštećenja rezervnih sistema kao što su dizel agregati, značajno bi poremetilo sistem i moglo bi doći do neželjenih scenarija koji se pominju i u ovom IAEA izveštaju"

Dr Udovičić kaže da bi to najverovatnije izgledalo kao akcident u Černobilju, ali da je sada jako teško predivdeti razmere potencijalne katastrofe.

"Svakako bi došlo do oslobođanja radioaktivnih materija u atmoferu, širenja tog pojasa na samu nuklearnu elektranu, ta kotaminacija bi potom mogla zahvatiti neke delove Evrope, ali je trenutno nepredvidivo gde bi se taj radioaktivni oblak širio čak i u Evropi", zaključuje on u razgovoru za Euronews Srbija.