Igre 
Ruska invazija se pretvorila u taktiku iscrpljivanja: "Putin će pokušati da grize komadić po komadić teritorije"
Komentari31/08/2022
-10:55
Kada je ruski predsednik Vladimir Putin 24. februara naredio invaziju na Ukrajinu, mnogi su očekivali brzu pobedu. Međutim, šest meseci kasnije, najveći vojni sukob u Evropi od Drugog svetskog rata pretvorio se u žestoki rat iscrpljivanja.
Ruska ofanziva je uveliko zapela jer ukrajinske snage sve više gađaju ključne objekte daleko iza linija fronta, uključujući Krim koji je Rusija okupirala ranije, prenosi Euronews.
Kada je Putin proglasio početak takozvane "specijalne vojne operacije", pozvao je ukrajinsku vojsku da se okrene protiv vlade u Kijevu, odražavajući uverenje Kremlja da će stanovništvo uglavnom pozdraviti osvajače. Neki od ruskih vojnika koji su dolazili iz moskovskog saveznika Belorusije, samo 200 kilometara severno od prestonice, navodno su poneli svoje paradne uniforme sa sobom u pripremi za brzi trijumf.
Te nade su brzo razbijene žestokim ukrajinskim otporom, podržanim sistemima naoružanja koje je Zapad isporučio vladi predsednika Volodimira Zelenskog.
Vazdušno-desantne trupe poslate da zauzmu aerodrome oko Kijeva pretrpele su velike gubitke, a oklopni konvoji koji su se protezali duž glavnog auto-puta koji vodi ka prestonici bili su pod udarom od strane ukrajinske artiljerije i izviđača.
Uprkos brojnim napadima na ukrajinske vazdušne baze i sredstva protivvazdušne odbrane, rusko vazduhoplovstvo nije uspelo da osvoji potpunu kontrolu nad nebom i pretrpelo je velike gubitke, ograničavajući svoju sposobnost da podrži kopnene snage. Mesec dana nakon početka rata, Moskva je povukla svoje trupe iz oblasti u blizini Kijeva, Harkova, Černihiv i drugih velikih gradova u prećutnom priznanju neuspeha iznenadnog napada.
Ruske trupe trenutno drže pod kontrolom oko jedne petine Ukrajine
Kremlj je zatim prebacio fokus na Donbas, istočno industrijsko srce Ukrajine, gde su se separatisti koje podržava Moskva borili protiv vladinih trupa od 2014. nakon ruske aneksije poluostrva Krim.
Povezane vesti
Oslanjajući se na svoju ogromnu artiljeriju, ruske snage su napredovale u žestokim bitkama koje su opustošile region. Strateška luka Mariupolj na Azovskom moru koja je postala simbol ukrajinskog otpora, "pala" je u maju nakon skoro tromesečne opsade koja je grad pretvorila u ruševine.
Više od 2.400 branilaca Marijupolja koji su se skrivali u džinovskoj čeličani Azovstal kasnije se predalo i zarobljeno je. Najmanje 53 njih poginulo je prošlog meseca u eksploziji u zatvoru na istoku Ukrajine za koju su Moskva i Kijev okrivili jedni druge.
Rusi su preuzeli kontrolu nad celom Luganskom regijom, jednom od dve pokrajine koje čine Donbas, a takođe su zauzeli nešto više od polovine druge, Donjecke. Rusija trenutno zauzima oko 20 odsto teritorije Ukrajine.
"Putin će pokušati da zagrize komadić ukrajinske teritorije jedan za drugim, kako bi ojačao svoj pregovarački stav“, rekao je Nikola Sunhurovski, vojni analitičar iz Kijevskog istraživačkog centra Razumkov. Njegova poruka Ukrajini je: "Ako sada ne sednete da razgovarate, stvari će se pogoršati i mi ćemo zauzeti još više vaše teritorije i ubiti još više vašeg naroda". On pokušava da podigne ne samo spoljni već i unutrašnji pritisak na ukrajinsku vladu, piše Euronews.
Ofanziva na Donbas je usporila jer je Moskva bila prinuđena da premesti deo svojih trupa u oblasti na jugu koje je okupirala Rusija kako bi se odbranila od potencijalne ukrajinske kontraofanzive.
Ruske trupe zauzele su oblast Herson, severno od Krima, i deo susednog regiona Zaporožja na početku sukoba. Tamo je postavila promoskovske administracije, uvela svoju valutu, podelila ruske pasoše i započela pripreme za referendume kako bi utrla put za njihovu aneksiju.
AP/Natacha Pisarenko
Ali ukrajinske snage su nedavno povratile deo terena, udarajući po mostovima i gađajući skladišta municije. U međuvremenu, obe strane su razmenile optužbe za granatiranje nuklearne elektrane Zaporožje, najveće evropske nuklearke, koju je okupirala Rusija, što izaziva strah od atomske katastrofe.
Povezane vesti
"Ukrajina je primorala Rusiju da izvrši masovno preraspoređivanje snaga i raširi ih duž cele linije fronta, od Harkova do Hersona“, rekao je ukrajinski vojni ekspert Oleh Ždanov. "Veoma ih je teško rastegnuti na tako velikoj udaljenosti."
Iako Kijev nema dovoljno oružja da pokrene veliku kontraofanzivu, "vreme igra u korist Ukrajine", rekao je on. "Što duže traje pauza, više će oružja Ukrajina dobiti od svojih saveznika."
Ukrajinski uspesi
Zapadno oružje, uključujući američke višecevne raketne bacače HIMARS, povećalo je kapacitete ukrajinske vojske, omogućavajući joj da precizno i nekažnjeno gađa ruska skladišta municije, mostove i druge ključne objekte.
Povezane vesti
U velikoj simboličnoj pobedi u aprilu, vodeći brod ruske Crnomorske flote, raketna krstarica Moskva, eksplodirala je i potonula dok je patrolirala nakon što je navodno pogođen ukrajinskim projektilom. To je zadalo težak udarac ponosu Rusije i primoralo je da ograniči pomorske operacije.
Tanjug AP/Alexei Alexandrov
Još jedna velika pobeda za Ukrajinu došla je kada su se ruske trupe povukle sa strateškog Zmijskog ostrva, koje se nalazi na brodskim putevima u blizini Odese, nakon nemilosrdnih ukrajinskih napada. Povlačenje je smanjilo pretnju ruskog napada na Odesu sa morske strane, pomažući da se otvori put za dogovor o obnavljanju ukrajinskog izvoza žitarica.
Rusija je ovog meseca pretrpela novi udarac kada je usledila serija eksplozija u vazdušnoj bazi i skladištu municije na Krimu. Iako je Kijev na kratko odbio da preuzme zasluge za eksplozije, nije bilo sumnje u ukrajinsku umešanost. Rusi su priznali da je iza jedne eksplozije bila sabotaža, a da je navodno nebezbedno rukovanje municijom izazvalo drugu - objašnjenje koje je ismevala Ukrajina.
Eksplozije, koje su praćene napadima dronovima, naglasile su ranjivost Krima, koji ima simboličnu vrednost za Rusiju i ključan je za održavanje njenih operacija na jugu. Oni su demonstrirali da su ukrajinske snage sposobne da udare daleko iza linije fronta, a ukrajinski zvaničnici upozoravaju da bi 19-kilometarski Krimski most, najduži u Evropi, mogao biti sledeća meta.
Procene broja žrtava različite
I Rusija i Ukrajina se uglavnom fokusiraju na žrtve koje nanose jedna drugoj, izbegavajući pominjanje sopstvenih gubitaka. Međutim, šef ukrajinske vojske, general Valerij Zalužnji, rekao je u ponedeljak da je skoro 9.000 ukrajinskih vojnika ubijeno u akciji.
Rusko Ministarstvo odbrane je poslednji put prijavilo svoje žrtve 25. marta, mesec dana nakon rata, kada je saopštilo da je 1.351 vojnik ubijen, a 3.825 ranjeno.
Tanjug/AP/Rodrigo Abd
Zapadne procene poginulih pripadnika ruskih snaga su se kretale od više od 15.000 do preko 20.000 – više nego što je Sovjetski Savez izgubio tokom svog desetogodišnjeg rata u Avganistanu.
Pentagon je prošle nedelje saopštio da je između 70.000 i 80.000 ruskih vojnika ubijeno ili ranjeno u akciji - to su gubici koji su umanjili sposobnost Moskve da vodi velike ofanzive.
Visoki komesar UN za ljudska prava je zabeležio preko 5.500 smrtnih slučajeva civila u ratu, ali je primetio da bi stvarne brojke mogle biti znatno veće.
Invazija je stvorila najveću posleratnu izbegličku krizu u Evropi. Agencija UN za izbeglice kaže da je trećina Ukrajinaca pobegla iz svojih domova, pri čemu je više od 6,6 miliona raseljeno unutar zemlje i preko 6,6 miliona širom kontinenta.
Ishod rata zavisi od toga koja će strana pribaviti više resursa
Ishod rata zavisiće od sposobnosti Rusije i Ukrajine da prikupe dodatne resurse. Dok je Ukrajina sprovela mobilizaciju i proglasila cilj da formira vojsku od milion članova, Rusija je nastavila da se oslanja na ograničeni kontingent dobrovoljaca, pristup koji odražava strahove Kremlja da bi masovna mobilizacija mogla da podstakne nezadovoljstvo i destabilizuje zemlju.
Moskva se odlučila za privremene korake, pokušavajući da ohrabri ljude da potpišu ugovore sa vojskom, sve više angažujući privatne izvođače kao što je Vagner grupa, pa čak i okupljajući neke zatvorenike radi služenja — polumere koje ne mogu da zadovolje potrebe za bilo kakve velike ofanzive.
profimedia
"Osim ako Rusija ne mobiliše svoje stanovništvo i industriju, ona ne može da podnese težinu ljudstva i industrije kako bi stvorila mnogo veću, efikasniju silu, i stoga će morati da razmotri kako se drži onoga što je već zauzela“, rekao je penzionisani britanski general Ričard Barons.
Ukrajini takođe nedostaju resursi za bilo kakvo brzo vraćanje svoje teritorije, a Barons procenjuje da bi moglo potrajati i do sledeće godine da se sakupe snage sposobne da isteraju Ruse.
"To može samo ako Zapad obezbedi političku volju, novac od oko 5 do 6 milijardi dolara mesečno, oružje poput artiljerije velikog dometa, municiju koja podržava tu artiljeriju, a zatim omogući logističku i medicinsku podršku koja omogućava Ukrajini da izgradi milionsku vojsku“, rekao je Barons, kopredsedavajući konsultantske grupe Universal Defence & Securiti Solutions.
On je rekao da Zapad treba da bude spreman da nastavi da podržava Ukrajinu dugo vremena, uprkos rastućim cenama energije i drugim ekonomskim izazovima koji proističu iz sankcija uvedenih Rusiji.
Napuštanje Ukrajine, rekao je on, poslalo bi poruku "Rusiji i Kini i svima ostalima da Zapad nema stomak da se založi za svoje prijatelje ili čak svoje interese“.
Komentari (0)