Tinjaju nesuglasice unutar EU pred sastanak o uvođenju viza Rusima - neizvestan novi paket sankcija

Ministri spoljnih poslova Evropske unije sastaju se u Pragu, gde će, između ostalog, odlučivati o apelu Ukrajine da se ruskim turistima u potpunosti zabrani poseta zemljama članicama bloka. Među zvaničnicima koji podržavaju zabranu viza za Ruse ima najviše onih koji dolaze iz baltičkih zemalja i sa istoka EU, ali neke od najvećih članica se protive takvom aktu.

Šta god da bude odlučeno na praškom sastanku, ova situacija još jednom je u prvi plan izbacila ono što je, u manjoj ili većoj meri, vidljivo još od početka rata u Ukrajini - retke su situacije u kojima je moguće pronaći jednoglasni konsenzus bez ikakvih kritika, a podele koje tinjaju unutar samog bloka i dalje su na snazi.

Sa istočnog krila Evropske unije, odakle inače često mogu da se čuju glasovi kako su potrebne sve jače sankcije protiv Rusije, stigao je predlog da se ruskim turistima u potpunosti zabrani ulazak u evropske zemlje, što bi trebalo da rusku elitu "odseče" od popularnih turističkih destinacija, ali bi uticalo i na mnogo širu rusku populaciju.

Premijerka Estonije Kaja Kalas predstavila je predlog za zabranu viza Rusima kao "nešto što bi povredilo Moskvu, ali ne i evropsku stranu", i dodala da se "Rusija zapravo plaši ovakvog potencijalnog poteza, koji bi uticao na njenu elitu". Kalas je, u nedavnom intervjuu, istakla da "čak i u autokratskim režimima građani i dalje mogu biti odgovorni za ono što čini njihova država, a nemoguće je proveravati svakoga ko ulazi u zemlje EU".

AP/Pascal Bastien

Litvanski ministar Gabrijelijus Landbergis rekao je da Rusi u zemlje EU uglavnom dolaze putem kopnenih granica sa Estonijom Letonijom, Litvanijom, Poljskom i Finskom, i da, ukoliko se ne donese odluka o zabrani na nivou celog bloka, ove zemlje mogu i "samostalno da deluju".

Pored zemalja Baltika, i nordijske zemlje članice EU insistiraju na zabrani viza za ruske turiste, pa je tako danski ministar spoljnih poslova prošle nedelje rekao da je "provokacija kada Rusi mogu da uživaju na plažama u Evropi, dok ukrajinski muškarci između 18 i 60 godina ne mogu da napuste zemlju, već moraju da se bore za slobodu".

Među država članicama EU koje se protive potpunoj zabrani ulaska za ruske turiste su i dve koje se smatraju de fakto liderima bloka - Francuska i Nemačka, koje su pre za to da se uspori proces dobijanja viza za Ruse, i da se učini skupljim, preneo je portal Politiko.

"Od ključnog značaja za Evropsku uniju je da se ograniče kontakti predstavnicima ruskog režima, ali moramo da se strateški borimo za 'srca i umove' ruskog naroda - bar onih delova tog naroda koji još uvek nisu u potpunosti otuđeni od Zapada. Želimo da zadržimo pravni okvir pomoću kog bi posebno studenti, umetnici, akademici i profesionalci, nezavisno od toga da li rizikuju sankcije zasnovane na politici, mogli da dođu u zemlje EU", piše u memorandumu koji su ove dve zemlje potpisale, prenosi Politiko pozivajući se na uvid u dokument.

U memorandumu se dodaje i da bi "dalekosežna ograničenja vizne politike, u cilju sprečavanja širenja ruskog narativa, mogla nenamerno da podstaknu proteste u znak podrške Rusiji, i/ili otuđenje budućih generacija", navodi briselski portal.

Energenti najveći "kamen spoticanja"

Ovo nije prvi put da zemlje Evropske unije imaju različite stavove kada je u pitanju donošenje sankcija Rusiji. Neke nesuglasice su rešive lakše, a neke teže, ali i dalje je nad Evropom nadvijen oblak neizvesnosti u vezi sa predstojećom zimom, jer su se zemlje načelno dogovorile da smanje energetsku zavisnost od Rusije, što je stvorilo čitav niz novih problema.

Na hitnom sastanku EU o energetici 9. septembra razmatraće se predlozi kao što su ograničavanje cene gasa koji se koristi za proizvodnju električne energije ili intervencije kako bi se sprečio kolaps tržišta, a češki ministar industrije Jozef Sikela rekao je da je "Evropa bila naivna oko Rusije po pitanju energenata", aludirajući na uvođenje sankcija Moskvi i predstojeći prelazak sa ruskih energenata na druge dobavljače. 

Uprkos tome što se čini kao da je EU uvela sve velike sankcije kojih je mogla da se seti protiv Rusije zbog njenog napada na Ukrajinu, neke zemlje članice bloka zahtevaju još rigoroznije mere. Pored predloga za ukidanje viza, tu je i predlog o uvođenju novih sankcija na isporuke ruskih energenata za zemlje EU, čiji je predvodnik Estonija.

Međutim, upravo energenti su bili najteža tačka za postizanje dogovora kada su u pitanju sankcije Rusiji u okviru EU, a čini se da ta priča i dalje nije završena. Najveći protivnici energetskih sankcija bile su one zemlje koje u velikoj meri zavise od Rusije u energetskoj sferi, poput Mađarske. Prošle nedelje, mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto rekao je, zato, da je vlada u Talinu već pokazala želju za osmi paket sankcija, ali da Budimpešta neće podržati taj predlog koji bi trebalo da uključuje potpuni embargo na isporuku energenata.

profimedia, Unsplash

Postojeće sankcije EU nalažu svim državama članicama evropskog bloka da okončaju postojeće ugovore sa ruskom kompanijom do 10. oktobra, ali ni sa tim nisu saglasni svi koji bi sankcije trebalo da isprate. 

Tako je, na primer, holandski grad Hag zatražio da bude privremeno izuzet iz sankcija Rusiji, jer ne mogu da nađu novog dobavljača gasa u tako kratkom vremenskom periodu, a austrijski kancelar Karl Nehamer je krajem jula kritikovao Evropsku komisiju što je "spora u vezi sa zajedničkom nabavkom gasa". Pritom, Nehamer je istakao da je "zajednička energetska platforma bloka važnija nego ikada, kako zemlje Eu ne bi međusobno bile konkurencija".

"Kad god smo se ujedinili, izenadili smo i sebe i Rusiju"

Na sumnje u jedinstvo bloka su i ranije ukazivali pojedini političari. Nemački ministar ekonomije Robert Habek je, krajem maja, uoči samita lidera EU na kojima se raspravljalo o embragu na naftu iz Rusije, rekao kako se "plaši da je jedinstvo EU počelo da se raspada". 

Njegova bojazan se pokazala kao bespotrebna, jer je samo nekoliko dana kasnije usvojen šesti paket sankcija, doduše uz nekoliko ograničenih izuzetaka.

S obzirom na trenutnu finansijsku krizu u Evropi, kao i na neizvesnost u vezi sa energentima, zvaničnici u nekim evropskim prestonicama verovatno će biti manje orni za dalje uvođenje sankcija Rusiji i povlačenje krupnih spoljnopolitičkih poteza, prenosi Politiko, ali nisu svi evropski lideri saglasni sa ovakvim stavom.

Uprkos tome što postoje oštre nesuglasice čak i u vezi sa najnovijim predlogom o ukidanju viza ruskim turistima, jedan evropski diplomata rekao je za briselski portal da je "EU jasno pokazala kako je ujedinjena i odlučna da reši probleme".

"Nastavićemo da radimo kako bismo zatvorili one rupe u zakonu koje Rusija koristi, i kako bismo bili sigurni da će se sankcije primenjivati u punom obimu. Već smo mnogo toga stavili pod sankcije, i to ne bi trebalo da se potkopava ni na koji način", rekao je diplomata pod uslovom da ostane anoniman.

Slično tome smatra i estonska premijerka, koja je istakla da je pomalo zabrinuta zbog toga što bi lideri EU mogli da budu "umorni od rata", ali i da ne smatra kako će rasprava o vizama posejati novo seme razdora među zemljama članicama.

"Pre donošenja svakog paketa sankcija, čuju se glasovi kako 'Evropska unija više nije ujedinjena'. Svaki put kada smo bili ujedinjeni, sami smo sebe iznenadili, ali smo istovremeno i negativno iznenadili Rusiju", istakla je Kaja Kalas.