Evropska komisija odobrila 47 strateških projekata: Tek se očekuju projekti iz zemalja koje nisu u EU

Evropska komisija je usvojila prvih 47 projekata za jačanje kapaciteta strateških kritičnih sirovina iz zemalja Evropske unije, a odnose se na 14 kritičkih sirovina kao što su litijum, aluminijum, magnezijum, kobalt, bor, nikl. Odabrani projekti iz zemalja van EU biće objavljeni naknadno.

Mapa projekata obuhvata 13 zemalja, koje su članice Evropske unije, a u neposrednoj blizini projekti se tiču samo susedne Rumunije i Grčke. Druge zemlje obuhvaćene planom uključuju Belgiju, Francusku, Italiju, Nemačku, Španiju, Estoniju, Češku, Švedsku, Finsku, Portugal i Poljsku. 

Usvajanjem ovih projekata počinje primena Zakona o kritičnim sirovinama, kojim je predviđeno da se do 2030. godine evropska proizvodnja zadovolji evropsku potražnju sa 10 odsto ekstrakcije, 40 odsto prerade i 25 odsto reciklaže strateških sirovina.

Litijum najvažnija strateška sirovina

Novi projekti uključeni na spisak strateških donose novu realnost evropskoj zelenoj i digitalnoj transformaciji privrede, ali podižu i stepen odbrambene i vazduhoplovne industrije, što je posebno istaknuto u saopštenju Evropske komisije.

Takođe, važno je naglasiti i to da projekti obuhvataju 14 od 17 strateških sirovina koje su zakonom definisane, a najviše projekata, čak 22 se tiču litijuma, koji postaje najvažnija sirovina za Evropsku uniju i evropski kontinent, kada su u pitanju strateške sirovine.

Osim litijuma, fokus je i na niklu, koji je predmet 12 projekata, kobaltu koji će biti iskopavan na 10 projekata, kao i grafit na 11 i mangan na 7 projekata koji se tiču najvažnijih sirovina za razvoj privrede.

Ono što je takođe najvedeno je da su baš ovi projekti na teritoriji EU odabrani jer garantuju sigurnost snabdevanja strateškim sirovinama u EU, ali i ispunjavaju ekološke, društvene, i upravljačke kriterijume, te tehničku izvodljivost. Posebna pažnja je okrenuta i ka činjenici da svaki od projekata ima prekogranične koristi za EU.

"Na samom početku naših najvažnijih strateških lanaca snabdevanja su sirovine. One su, takođe, neophodne za dekarbonizaciju našeg kontinenta. Međutim, Evropa trenutno zavisi od trećih zemalja na mnoge kritične sirovine koje su joj najpotrebnije. Moramo da povećamo sopstvenu proizvodnju, diverzifikujemo naše spoljno snabdevanje i da napravimo zalihe. Danas smo identifikovali 47 novih strateških projekata, koji će nam prvi put pomoći da obezbedimo sopstveno domaće snabdevanje kritičnih sirovina. Ovo je prekretnica za evropski suverenitet kao industrijske moći", rekao je izvršni potpredsednik EK za prosperitet i industrijsku strategiju Stefan Sežurne o ovim projektima.

Podrška strateškim projektima od 22,5 milijardi evra

Svih 47 projekata koji su uvršteni u ovom krugu na spisak strateških koštaće 22,5 milijardi evra kapitalnih investicija, a biće koordinisani od strane EK, država članica i finansijskih institucija Unije, sa posebnim osvrtom na oblast pristupa finansijama i povezivanju dobavljača sa ključnim kupcima ovih proizvoda.

Kroz snažnu podršku EK predviđa se lakši i kvalitetniji kontakt uz pojednostavljene procese izdavanja dozvola, ali i očuvanje ekoloških i društvenih standarda na najvišem nivou.

Trenutno, izdavanje dozvola može trajati od 5 do 10 godina, a predviđeno je da za projekte ekstrakcije, proces dobijanja dozvola neće trajati duže od 27 meseci, a za projekte prerade, reciklaže i substitucije, da ne traje duže od 15 meseci.

Inače, Sežurne je takođe najavio i drugi poziv za nove kandidature, što je prilika za projekte koji nisu odabrani ovog puta.

"Kao što znate, među 170 primljenih kandidatura, 49 je stiglo iz zemalja van Evropske unije. Predstaviću odabrane projekte u narednim nedeljama, tako da neće nestati sa mape. Ipak, jedan od naših ciljeva ostaje proizvodnja u Evropi i mogućnost diverzifikacije naših lanaca snabdevanja kako bismo smanjili stopostotnu zavisnost od određenih sirovina ispod 65 odsto, što zahteva naša evropska regulativa. Već sada vam mogu najaviti da će ove godine biti objavljen drugi poziv za kandidature za nove projekte. On će biti neka vrsta dodatne prilike za projekte koji ovog puta nisu bili odabrani, ali koji su se jasno mogli uklopiti u našu strategiju", rekao je on.

Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA)

Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA) stupio je na snagu 23. maja 2024. godine, a odmah je EK pozvala da se prijave projekti koji žele da steknu status Strateškog, sa krajnjim rokom do 22. avgusta 2024. godine.

Komisija je uz podršku eksperata procenjivala pristigle prijave kako bi utvrdila da li ispunjavaju kriterijume CRMA-a, a 20. februara 2025. i 12. marta 2025. godine, Komisija je zajedno sa Odborom za kritične sirovine (koji uključuje predstavnike država članica i Evropski parlament) odobrila listu 47 strateških projekata.

Takođe, Komisija je dobila prijave za projekte koji se nalaze u trećim zemljama, a odluka o njihovom uključivanju biće doneta kasnije, dok je nova runda prijava za Strateške projekte zakazana za otvaranje krajem leta 2025. godine.