Igre 
Osetljiva misija u ratnoj zoni: Međunarodni stručnjaci u Zaporožju u jeku međusobnih optužbi Kijeva i Moskve
Komentari31/08/2022
-14:07
Nuklearna elektrana Zaporožje jedno je od žarišta koje je privuklo najveću pažnju javnosti tokom rata u Ukrajini. Moskva i Kijev se mesecima međusobno optužuju za granatiranje ovog postrojenja koje je trenutno pod ruskom kontrolom, a zbog nedoslednih informacija i straha od potencijalne nuklearne katastrofe, tim Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) stigao je u Zaporožje, gde će radi inspekcije, posetiti istoimenu najveću nuklearnu elektranu u Evropi.
Misiju IAEA predvodi direktor Rafael Grosi, koji je rekao da je u pitanju "važan zadatak, čiji je cilj da se situacija stabilizuje". Tim je prvo sleteo u Kijev odakle su krenuli ka Zaporožju, a na polasku je Grosi novinarima rekao da "posle šest meseci velikih napora konačno kreću", kao i da bi na toj lokaciji trebalo da "ostanu nekoliko dana". Rojters piše da bi zbog procedura posao trebalo da počne u četvrtak, ali na društvenim mrežama su se pojavili snimci na kojima se vide vozila UN koja stižu u Zaporožje.
"Imamo veoma važan zadatak da procenimo realno stanje i pomognemo u stabilizaciji situacije koliko god je moguće. Idemo u ratnu zonu, na okupiranu teritoriju i za to su potrebne jasne garancije, ne samo Rusije, već i Ukrajine. To smo uspeli da obezbedimo", rekao je Grosi, dodajući da planira da uspostavi stalnu misiju IAEA u ovom postrojenju.
U timu IAEA nalaze se predstavnici iz deset zemalja, a nisu uključeni oni koji dolaze iz Rusije i Ukrajine kako bi se obezbedila nepristrasnost, rekao je izvo iz UN za rusku novinsku agenciju Tas, dodajući da će u pitanju biti "isključivo proučavanje nuklearne bezbednosti u elektrani, a ne politička i vojna pitanja".
Tanjug/AP Photo/Efrem Lukatsky
Cilj misije koji je javnosti predstavio Grosi je stabilizovanje situacije u Zaporožju, mogao bi da se pokaže izuzetno teškim. Nad nuklearnom elektranom kontrolu ima ruska vojska, ali u njoj i dalje rade ukrajinski tehničari.
Povezane vesti
Dve strane se, pored toga, međusobno optužuju za ugrožavanje bezbednosti kako samog postrojenja, što bi izazvalo katastrofu, tako i zaposlenih u njemu - pre samo nekoliko dana, gust dim se proširio i na krug postrojenja, izazvan borbama u blizini, a na krovu jednog objekta u kompleksu je krov probila zalutala granata.
Dva problema
Ova elektrana izgrađena je za vreme SSSR-a, i ima deset vodenih reaktora od kojih bar dva trenutno funkcionišu. Važna je zbog toga što ovi reaktori mogu napraviti dovoljno struje za četiri miliona domova ukrajinskih građana. Elektrana se nalazi na jugu zemlje, na obali reke Dnjepar, i pored svoje energetske važnosti, predstavlja i važnu stratešku tačku kako za rusku, tako i za ukrajinsku vojsku.
U martu 2022. godine, ruske snage su zauzele Zaporožje, a od tada su se smenjivali izveštaji o tome pod čijom je kontrolom postrojenje - postojali su navodi i da su elektranu zauzeli Čečeni, koji su na ruskoj strani u ratu protiv Ukrajine.
Zbog prisustva reaktora, ruske snage koje se trenutno nalaze unutar kompleksa elektrane koriste to područje kao "zaštićenu bazu", jer smatraju da odatle mogu da gađaju ukrajinske položaje, dok ukrajinska vojska neće uzvratiti vatrom zbog rizika od potencijalne nuklearne katastrofe. Nešto slično smatra i američki državni sekretar Entoni Blinken, koji je izjavio da "Rusi koriste elektranu kao nuklearni štit".
"Naravno da Ukrajinci ne mogu da uzvrate vatru usred nuklearne elektrane", rekao je Blinken.
Trenutno postoje dva problema koja se odnose na situaciju u elektrani. Prvi je to što su, iako je pod ruskom kontrolom, zaposleni u elektrani i dalje Ukrajinci. Međunarodni zvaničnici za nuklearnu bezbednost smatraju da nema dovoljno rezervnih delova u slučaju kvarova, kao i da nema pristupa za redovno održavanje svih delova postrojenja. Takođe, zabrinuti su i zbog toga što nema stalne komunikacije sa osobljem.
AP Photo
Drugi problem je, naravno, već pomenuto granatiranje, jer je ukrajinski regulator Energoatom pre nekoliko nedelja saopštio kako su projektili bili blizu rezervoara sa gorivom. Takođe, pre nekoliko dana je Energoatom objavio je da je zbog požara koji je oštetio tri dalekovoda, elektrana prvi put nakon 40 godina ostala bez struje i prestala sa radom. Iako je najpre objavljeno da je rad obnovljen, ipak je ukrajinska strana objavila da šest reaktora ne radi.
Povezane vesti
U porastu straha od potencijalne katastrofe, iz EU su odlučili da pošalju više od pet miliona tableta protiv radijacije Ukrajini. Ljudi koji žive u najužem krugu - do 30 kilometara od Zaporožja, već dobijaju tablete sa kalijumom i jodom, prenosi BBC. Iz evropskog bloka su saopštili kako dele tablete kao "preventivnu bezbednosnu meru", kako bi se povećala zaštita u području oko same nuklearne elektrane. Navodi se, međutim, da bi tablete trebalo piti isključivo ako do nekakve katastrofe zaista i dođe, a ne preventivno.
Koliki je zaista rizik?
Stručnjaci za ovu oblast, međutim, ističu da situacija u Zaporožju nije toliko alarmatna da bi je trebalo posmatrati kao potencijalnu pretnju po čitavu Evropu.
Rizici su ograničeni zbog toga što reaktore štiti beton debeo deset metara, smatra Leon Cizelj, predsednik Evropskog nuklearnog društva, koji procenjuje da bi jedino baražna vatra kojom se iz vazduha ciljaju ovi zidovi mogla da bude problem, prenosi Politiko. Napad na rezervoare sa gorivom, dodao je, takođe ne bi izazvao katastrofu, jer bi bilo koji radioaktivni materijal mogao da "putuje" najviše 20 kilometara.
Povezane vesti
Da bombardovanje nije rizik, već da bi sistemi za hlađenje mogli da budu veći problem, ukazuje jedan od direktora programa za nuklearnu politiku iz Karnegija, Džejms Akton.
"Prava analogija ovde bila bi Fukušima, a ne Černobilj. Nuklearne elektrane su izgrađene tako da imaju mnogo međusobno povezanih bezbednosnih sistema, uključujući i veliki broj mrežnih povezanosti i rezervnih generatora. Zaporožje koristi još neke sisteme za hlađenje, a jedan od njih je i to da se topla voda iz elektrane izbacuje u vis kako bi se sistemi ohladili", naglasio je Akton.
Pošto ovakvi sistemi moraju da budu u kontaktu sa "spoljnim svetom", oni su relativno ranjivi na napade, dodaje.
Oba stručnjaka ukazala su na najgori mogući scenario - ako se sistemi za hlađenje pokvare i reaktor istopi, to bi moglo da nanese ozbiljnu štetu samo na lokalnom nivou, odnosno u ograničenom krugu od oko 30 kilometara. U Evropi se ne bi osetile apsolutno nikakve posledice.
Međusobne optužbe
Pre samo dva dana, usledile su nove međusobne optužbe za granatiranje postrojenja. Iz Kijeva su saopštili da je Rusija granatirala grad Energodar u kojem se nalazi nuklearna elektrana, kao i da su mete "automobili i stambeni objekti". Andrij Jermak, šef kabineta ukrajinskog predsednika Volodimir Zelenski ponovio je ove tvrdnje na svom Telegram kanalu, sa snimkom vatrogasaca koji gase zapaljene automobile.
Tanjug/AP
Iz Rusije, međutim, negiraju ovakve tvrdnje, i uzvraćaju optužbe. Tako su upravo proruske vlasti u Energodaru navele da je Ukrajina granatirala prostor oko postrojenja, kao i da su dve granate eksplodirale u blizini zgrade za skladištenje istrošenog goriva u fabrici. Kako se navodi u saopštenju, korišćena je artiljerija visokog kalibra.
Predlozi za razrešenje sukoba na ovoj teritoriji dolazili su sa nekoliko strana, pa su tako iz Bele kuće saopštili kako bi najbolje bilo da se organizuje demilitarizovana zona. Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi rekao je novinarima da bi najbezbednija opcija bila kontrolisano gašenje tog postrojenja.
S obzirom na to da je većinu informacija u vezi sa granatiranjem nemoguće proveriti, nisu poznati svi detalji u vezi sa oštećenjima i pravoj situaciji u okviru elektrane - upravo utvrđivanje svega toga biće jedan od glavnih ciljeva misije IAEA. U svakom slučaju, javnost će mnogo bolje biti upoznata sa stanjem stvari kroz nekoliko dana, kada se misija završi, pa će zvaničnici u skladu sa tim moći i da donesu odluke.
Komentari (0)