Pola veka od masakra u Minhenu: Kako su teroristi potresli ceo svet napadom na Olimpijskim igrama

U noći između 4. i 5. septembra 1972. godine, izraelska olimpijska delegacija vratila se u svoj smeštaj na severu Minhena. Nekoliko sati kasnije, grupa od osam palestinskih militanata, obučena u trenerke i sa oružjem u torbama, približila se ogradi olimpijskog sela. Popeli su se preko ograde, i stigli do dva stan u kojima su živeli Izraelci.

Ova grupa terorista kasnije je identifikovana kao frakcija "Crnog septembra" Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO). Militanti su se u početku borili protiv dva člana izraelske delegacije, ali su ih savladali i naterali povređenog trenera rvanja Mošea Vajnberga da im pokaže gde su ostali.

Vajnberg je odveo maskirane napadače do stana u kome su bili izraelski rvači, dizači tegova i drugi. Nakon borbe protiv militanata, Vajnberg i dizač tegova Josef Romano su ubijeni.

Devet preostalih talaca je pretučeno i vezano u jednoj prostoriji; rvački sudija Josef Gutfrojnd, trener streljaštva Kehat Šor, trener atletike Amicur Šapira, trener mačevanja Andre Špicer, sudija u dizanju tegova Jakov Špringer, rvači Elizer Halfin i Mark Slavin, kao i dizači tegova David Berger i Zev Fridman, piše Euronews.

Osmorica drugih Izraelaca u stambenom kompleksu sakrili su se ili pobegli, a sportisti iz Urugvaja i Hong Konga, koji su bili smešteni u istom kompleksu, pušteni su na slobodu.

Cilj napadača je bio da se izvrši pritisak na javnost, kako bi izraelski zvaničnici oslobodili više od 230 palestinskih zatvorenika, kao i da se oslobode dvojica levičarskih ekstremista u zapadnonemačkim zatvorima. Izrael je odbio da pregovara. Nemačka je militantima ponudila "neograničen" novac ili neke druge taoce, ali su oba predloga odbijena.

Skoro 3.000 policajaca bilo je stacionirano u olimpijskom selu i oko njega, dok su snajperisti opkolili zgradu. Kako je situacija odmicala, nemački obaveštajci su poslati u Olimpijsko selo kako bi potencijalno pokrenuli operaciju za oslobađanje talaca. Povukli su se nakon što su napadači zapretili da će ubiti Izraelce.

Neuspeli pokušaj spasavanja

Nemačke vlasti su na kraju pristale da helikopterom prevezu napadače i njihove taoce u Kairo. Namera je bila da se grupa odvede u obližnju NATO vazduhoplovnu bazu, kako bi se prekinuo napad.

Ne znajući za pravi broj napadača i loše pripremljeni za napad, tamošnje vlasti su pokušale da eliminišu militante. Posle pucnjave, veruje se da su napadači iz Crnog septembra upucali svoje taoce i detonirali granate u helikopterima.

Svih devet talaca i jedan zapadnonemački policajac poginuli su tokom pokušaja spasavanja koji je krenuo po zlu. Pet napadača je takođe poginulo, dok su ostala trojica zarobljena. Svedoke i preživele i dalje proganja masakr, dok Izrael krivi Nemačku za ono što se desilo.

Tanjug AP/AP Photo

Rođaci sportista optužuju Minhen da, uprkos novcu uloženom u Igre, nije obezbedio Olimpijsko selo. Nemačka je takođe optužena da je ignorisala upozorenja o mogućem napadu i odbila pomoć Izraela u rešavanju talačke situacije.

U zvaničnim dokumentima koje je Izrael objavio 2012. godine, bivši šef obaveštajne službe Zvi Zamir rekao je da nemačka policija "nije učinila ni najmanji napor da spase ljudske živote".

Odluka Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) da se Olimpijske igre nastave samo jedan dan nakon masakra takođe je naišla na široku osudu, a žrtve napada na Olimpijskim igrama 1972. konačno su zvanično pomenute na ceremoniji otvaranja u Tokiju prošle godine.

Sporazum koji 'otvara vrata'

Sada, 50 godina nakon masakra, porodice žrtava su postigle sporazum o odšteti. Nemačka vlada je potvrdila da će porodice 11 ubijenih izraelskih sportista dobiti ukupno 28 miliona evra. Rođaci žrtava planirali su da bojkotuju memorijalne ceremonije povodom 50. godišnjice napada bez dogovora.

Porodice sportista dugo su optuživale Nemačku za greške pre, tokom i posle događaja od 5. septembra 1972. godin, ali okončanje dugo osporavanog zahteva za odštetu samo leči neke od rana. Rođaci i dalje postavljaju pitanja, i ističu da nemačke vlasti "ne znaju kroz šta su prošli u poslednjih 50 godina".

Zajedno sa novim sporazumom, Nemačka je priznala i propuste koje su tadašnje vlasti napravile tokom napada i dozvolila da istoričari pregledaju arhivsku građu. Ugovor o kompenzaciji od 28 miliona evra uključuje isplate koje je Berlin već izvršio i predstavlja značajno povećanje u odnosu na početnu ponudu od 10 miliona evra za porodice.

Tanjug AP/Kurt Strumpf

Prema novinskoj agenciji DPA, savezna vlada će snositi 22,5 miliona evra, država Bavarska pet miliona evra, a grad Minhen 500.000 evra.

Neposredno nakon napada, njemačko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je isplatilo rođacima žrtava u iznosu od 4,19 miliona maraka (oko dva miliona evra). Preživeli rođaci su 2002. godine takođe dobili dodatnih tri miliona evra.

Portparol nemačkog kancelara Olafa Šolca rekao je da mu je "veoma drago" što je sporazum postignut.

"Nemačka ističe svoju odgovornost za greške koje su tamo napravljene 1972. godine, ali i u decenijama koje su usledile Sporazum ne može da zaleči sve rane, ali otvara vrata jednih aka drugima. Ovim sporazumom nemačka država priznaje svoju odgovornost i priznaje strašne patnje ubijenih i njihovih rođaka", navodi se u zajedničkoj izjavi nemačkog i izraelskog predsednika.

Samo nekoliko nedelja pre 50. godišnjice masakra, palestinski predsednik je izazvao kontroverzu govoreći na konferenciji za novinare u Berlinu zajedno sa Šolcom, kada je optužio Izrael da je počinio "50 holokausta" od 1947. godine. Iako nije osporio prvobitne primedbe, Šolc je kasnije rekao da mu se "gade takve nečuvene izjave".

Tanjug AP/Matthias Schrader

Berlin je dugo tvrdio da izraz "holokaust" treba da se koristi samo za opisivanje masovnog ubijanja šest miliona Jevreja od strane nacista pre i tokom Drugog svetskog rata. Berlinska policija potvrdila je da je primila zvaničnu krivičnu prijavu za "podsticanje mržnje" i da je pokrenula preliminarnu istragu.

Portparol nemačke vlade je od tada izjavio da bi Nemačka pozdravila izvinjenje za masakr iz 1972. od sadašnjeg palestinskog rukovodstva.