Upoznajte Ukrajince koji beže iz najveće nuklearne elektrane u Evropi: "Uzeo sam odmor sa kojeg se neću vraćati"

Segej se nalazi u Centru za evakuaciju u Ukrajini, a njegova ramena izgledaju opasno preplanula. Upravo je sa porodicom pobegao iz grada Enerhodara koji su okupirale ruske snage, a u kojem se nalazi Nuklearna elektrana "Zaporožje", inače najveća u Evropi, gde je i zaposlen.

Sergej je dva dana proveo u konvoju od hiljadu automobila koje zadržavaju ruske trupe na kontrolnom punktu Vasilivka, samo 56 kilometara udaljenom od Centra za evakuaciju u Zaporožju. Koža mu je tamnocrvena od sunca.

Uprkos očiglednom umoru, ono što je Sergej - čije je ime promenjeno iz bezbednosnih razloga, doživeo od početka rata, čini da mu usne zadrhte od besa.

"Nije ih briga gde pucaju", rekao je frustrirano.

Hiljade zarobljenih u kolonama čekaju da pobegnu

Otkako su Rusi u martu preuzeli kontrolu nad elektranom, pojačane brobe u blizini dovele su do granatiranja stanice i eskalacije tenzija zbog mogućeg nuklearnog napada.

Tokom nedavnog granatiranja jedan radnik je povređen, a oštećena su tri senzora zračenja. Mnogi od 10.000 ljudi koji čine osoblje ukrajinsko osoblje elektrane bili su primorani da prestanu sa radom, dok se na nedavnim snimcima iz unutrašnjosti hale sa turbinama vide ruska vojna vozila u blizini reaktora.

Dok ruske i ukrajinske snage krive jedna drugu za napade, prošle nedelje ukrajinska vojna obaveštajna služba saopštila je da su okupacione vlasti Kremlja navodno naredile svom osoblju nuklearne elektrane da ne dolazi na posao u petak - što je izjava koju su ukrajinske vlasti protumačile signalom za napad ruskih snaga.

Upravo zbog tako neizvesne situacije, svakog dana više od hiljadu automobila stiže u prihvatilište postavljeno na parkingu tržnog centra "Epicentar" u Zaporožju.

AP Photo/Francisco Seco

Mnoge izbeglice iz Hersona, Berdjanska, Tokmaka i drugih južnih gradova koje su Rusi zauzeli u prvim danima rata ovde se prvi put zaustavljaju na teritoriji pod kontrolom Ukrajine, a scene zagrljaja i suza zbog ponovnog susreta sa porodicama, čak i nakon šest meseci razdvojenosti, mogu se videti iz sata u sat.

Ovde se svaki evakuisani pregleda i registruje od strane vlasti pre dobijanja broja socijalne zaštite i odlaska na svoje privremeno odredište.

Međutim, malo automobila stiže iz Enerhoara, grada od 50.000 stanovnika. Oni koji su uspeli da odu nakon što su bivali pritvoreni na kontrolnom punktu Vasilivka nekad i do nedelju dana, opisuju situaciju kao intenzivnu mešavinu haosa i straha.

"Jedna žena je tamo čak i umrla sinoć", rekao je Sergej u razgovoru za Euronews - "Ljudi su zvali hitnu pomoć, ali njih (ruske trupe) nije briga".

On procenjuje da se 2.300 automobila nalazi u koloni koja čeka da pređe na ukrajinsku teritoriju.

"Ljudi je*eno čekaju tamo, plaču i priželjkuju da naši dođu i prebiju ih", kaže on besno.

"Igranje opasne igre"

Prošlog meseca, predsednik Energoatoma, Petro Kotin osudio je otmicu oko 100 radnika elektrane nakon što su Rusi preuzeli kontrolu nad njom, rekavši da su neki od onih koji su pušteni primorani da tvrde kako podržavaju rusku okupaciju.

"Rusi teraju naše šefove da uzmu rusko državljanstvo", kaže Sergej dok pokazuje radnu legitimaciju.

"Vrhunski radnici uzimaju državljanstvo. Mnogi odlaze i na odmor ili barem pokušavaju da odu"

Dok je i sam bio na odmoru, Sergej je morao da napusti posao i sada ne planira da se vrati kada se on završi.

Irina, pedesetogodišnja ekonomistkinja čiji puni identitet nije otkriven iz bezbednosnih razloga, morala je da ostavi svoj život i dva stana u Enerhodaru. Uspela je da pređe na teritoriju pod ukrajinskim snagama tek posle šest dana čekanja u koloni.

"Čovek s mog posla je ranjen u nogu na svojoj vikendici od strane artiljerijske granate koja je udarila auto u garaži, a onda je u obližnjoj ulici poginuo čovek sa psom", kaže ona.

"Granatiranje je postalo sve učestalije - vikendom, ujutru i noću. Bilo je nemoguće spavati. A pošto u našoj porodici imamo dete koje ide u školu, svi smo odlučili da odemo"

Irina je morala da iznajmi kuću u selu blizu autoputa dok je čekala da ruske trupe puste nju i njenu porodicu pod kriterijumima koji nikome nisu jasni. Bila je u 40. vozilu koje je tog dana prešlo - od ukupno 150.

"Nikome nije jasno koji su kriterijumi za puštanje ljudi. Nekada te puste posle dva sta, nekad posle pola sata. Danas im je trebalo pola dana", rekla je ona u razgovoru za Euronews.

"Puštaju ljude kako se osećaju. Ako hoće, mogu da te puste, ako neće - neće", potvrđuje Sergej.

AP Photo

Irina koja je odlučila da ostane u Ukrajini, smatra da ruske trupe možda nisu svesne opasnosti od borbi u blizini nuklearne elektrane.

"U blizini elektrane igraju veoma opasnu igru. Možda ne razumeju, ali mora im se objasniti da ovo nije šala. Veoma je opasno za mnoge ljude, pa čak i za njihovu zemlju. Strašno je što se oni uopšte ne plaše nuklearne eksplozije ili kontaminacije", kaže ona.

Putovanje iz Enerhodara je visoko rizično jer košta oko 8.000 grivni (200 evra) po osobi, rekla je za Euronews druga žena koja je tražila da ostane anonimna.

Putovala je sa dve ćerke, sestrom i dve sestričine, ali sada strahuje za bezbednost svog supruga, zaposlenog u elektrani na poziciji odgovornog za likvidaciju u slučaju nuklearne eksplozije, koji je morao da ostane u Endehodaru.

"Veoma je teško, ide na posao dok bombe padaju oko njega. Ako dođe do nesreće, to će biti veliki greh", smatra.