Igre 
"Putin ima gas, ali mi imamo snagu": Optužbe sa Zapada da Moskva koristi energente kao političko oružje pred zimu
Komentari27/07/2022
-21:45
Evropski i svetski zvaničnici nisu ravnodušni na vesti o tome da Moskva nastavlja sa smanjivanjem svojih isporuka energenata EU. Ova odluka izazvala je nemir sa obe strane Atlantika, jer se u svetu već oseća nestašica gasa koja bi mogla tek da eskalira i to upravo pred sam početak grejne sezone koja iz dana u dan postaje sve neizvesnija. BBC piše da je zbog toga ruska vlada optužena da koristi gas kao političko oružje.
Naime, ruska državna gasna kompanija "Gasprom" saopštila je u ponedeljak da će prepoloviti protok gasovoda Severni tok 1 na svega 20 odsto svog kapaciteta i to sve do Nemačke. Zbog obustave rada još jedne turbine, protok gasa kroz Severni tok 1 će od 27. jula biti prepolovljen na 33 miliona kubnih metara dnevno sa doskorašnjih 67 miliona kubnih metara, navela je ruska agencija Tass.
Nakon ove ruske odluke, prva reakcija je stigla iz Amerike. Jedan od zvaničnika SAD osudio je ovaj potez i ocenio da je sve to zapravo reakcija Rusije na sankcije sa zapada i naveo da se sada svet nalazi na "nepoznatoj teritoriji" u vezi pitanja o tome da li će Evropa zaista imati dovoljno gasa da "preživi zimu", piše CNN.
Kao odgovor na ova previranja, Bela kuća je u utorak poslala predsedničkog koordinatora za globalnu energiju Amosa Hohštajna u Evropu, a plan je da on ode u Brisel i Pariz kao bi sa evropskim zvaničnicima razgovarao o planiranju vanredne situacije po pitanju gasa. Zbog svega toga, još u martu, dodaje CNN, osnovana je energetska radna grupa kako bi Evropa zapravo na neki način bila spremna na odgovore iz Rusije po pitanju sankcija koje joj se već neko vreme uvode zbog invazije koju je pokrenula na Ukrajinu 24. februara.
CNN piše da bi ruski uticaj na Evropu kao bumerang mogao da se da se odrazi i na SAD. To bi zapravo značilo povećanje cene prirodnog gasa i struje u gotovo celom svetu. Ovaj američki portal navodi, pozvajući se na zvaničnike iz svoje zemlje, da bi poslednja ruska odluka bila veliki test jedinstva protiv Rusije, jer Kremlj i dalje ne pokazuje znake povlačenja iz Ukrajine.
SAD i Brisel od članica EU očekuju da sada štede gas i da ga skladište za zimu, a danas su se ministri energetike saglasili da smanje uporebu gasa za 15 odsto u periodu od avgusta do marta. Takođe, plan je da se u narednim danima razgovara o tome da se poveća nuklearna energija kako bi se nadoknadila nestašica gasa.
Inače, Nemačka se nadala da će upotrebu nuklearnih energija potpuno da ukine do kraja 2022. godine, ali se sada američki zvaničnici nadaju da će je odgovoriti od te namere kao i da će Berlin da produži životni vek za tri preostale nuklearne elektrane zbog izvesne energetske krize.
"Da, Putin ima gas, ali mi imamo snagu": Nemci se nadaju isporuci preko Slovačke
Međutim, Iako je "Gasprom" smanjio isporuku gasa kroz gasovod Severni tok 1 i američki zvaničnici žele da utiču na Nemce oko rešavanja ovog pitanja. Eksperti u Nemačkoj sa druge strane nisu zabrinuti po ovom pitanju, jer se nadaju poštovanju najave većih isporuka preko Slovačke. Ministarstvo privrede saopštilo je danas da detaljno prati situaciju sa Saveznom agencijom za mreže i kriznim timom.
Povezane vesti
"Prema našim informacijama ne postoji tehnički razlog za novo smanjenje isporuke", poručuju iz ministarstva.
Ministar privrede Nemačke Robert Habek poručio je Nemcima da svi moraju shvatiti da je situacija sa gasom ozbiljna, ali je naveo da ova ruska odluka ne treba da ih uplaši.
"Vreme je da to sada svi razumeju. Nemačka mora smanjiti potrošnju gasa i na tome radimo. Da, Putin ima gas, ali mi imamo snagu", kazao je za javni servis ARD.
Sa druge strane, analiza vodećih nemačkih privrednih instituta, koju je objavio dnevnik "Handelsblat", pokazuje da je Nemačka pripremljena i za novo smanjenje isporuka ruskog gasa. Ekonomski instituti su analizirali šta se dešava ako Rusija ostane na aktuelnoj isporuci od svega 20 odsto dogovorenih količina.
"Najverovatnije neće doći do nestašice gasa na zimu. Ako se obistine naše pretpostavke onda će gasa biti dovoljno za ovu, i iduću zimu", rekao je ekonomista iz instituta IWG Kristof Šulte.
Popunjenost gasnih skladišta u Nemačkoj je trenutno na iznad 66 odsto. Prema pisanju "Špigla", dok Gasprom smanjuje isporuke preko Severnog toka 1 pojačao je isporuke u Slovačku. Preko slovačkog gasovoda prijavljeno je za danas dodatnih 32 miliona kubnih metara.
"Ako stvarno bude tako Gasprom u principu isporučuje istu količinu koja nedostaje preko Severnog toka 1", rekao je Andreas Šreder, strateg londonske kuće "ICIS".
Povezane vesti
Kada bi mogla da stigne remontovana turbina za gasovod?
I iz Rusije stižu reakcije oko evropskog snabedanja ruskim gasom. Turbina za gasovod Severni tok 1, koja je ključna u njegovom radu, još uvek nije stigla u Rusiju i to posle remonta u Kanadi, ali se Moskva nada da će što pre biti instalirana, saopštio je juče portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
On je takođe rekao da sankcije uvedene Rusiji otežavaju rad Severnog toka 1, preneo je Rojters.
Podsetimo, Simens enerdži poslao je 24. jula Gaspromu izvoznu licencu Kanade, koja omogućava transport remontovane turbine za gasovod Severni tok, piše moskovski Komersant.
List, pozivajući se na svoje izvore, navodi da zbog kašnjenja papira, turbina nije 23. jula krenula iz Nemačke za Finsku. Turbina je tada trebalo da krene iz Libeka u Nemačkoj do Finske, a odatle za Rusiju, ali to nije bilo moguće, jer "Gasprom" nije imao potrebnu dokumentaciju. Komersant tvrdi da turbina koja se nalazi u Nemačkoj može da bude poslata u Rusiju tek polovinom nedelje, ali pod uslovom da Gasprom pošalje dokumenta neophodna za carinsku kontrolu.
Povezane vesti
Gasprom je od 16. juna smanjio isporuke gasa preko Severnog toka, navodeći kao razlog probleme sa održavanjem turbina. Kompanija je tada saopštila da Simens zbog sankcija koje je Kanada uvela ne može da vrati sa popravke gasne turbine. Kanada je kasnije odlučila da izuzme opremu "Gasproma" od sankcija do kraja 2024. godine, ali to je onda izazvalo negodovanje Ukrajine koja je ovo ocenila kao "zaobilaženje sankcija".
Šta Evropa sada može da uradi?
Još od izbijanja rata u Ukrajini, Nemačka pokušava da dobije aleternativne isporuke gasa iz Norveške i Holandije. Takođe, radi na tome i da kupi pet plutajućih terminala za postavljanje u svoje luke, kako bi mogla da uvozi tečni prirodni gas iz Katra i SAD
Međutim, Kerol Nakhle izrvšni direktor i analitičarka Kristo Energi kaže za BBC da je to težak i teško izvodljiv posao, jer, kako smatra, velika zavisnot od ruskog gasa se ne može promeniti preko noći .
"Ne možete da izgradite zavisnost od ruskog gasa, kao što je to učinila Nemčaka, i da brzinom svetlosti promenite svoje izvore snabdevanja", smatra ona. Sa druge strane, Italija i Španija pokušavaju da uvoze što više gasa iz Alžira.
Prema rečima Masima Di Odorada, potpresednika Globalnog istraživanja gasa u enertetskoj kompaniji Vud Makenzi, kominacija dodatnih zaliha i smanjenje potražnje moglo bi da pomogne Evropi da do početka zime skladišti do 80 odsto kapaciteta. Prema podacima ove kompanije, potražnja gasa širom Evrope smanjena je za petinu u poređenju sa istim periodom prošle godine, piše Tajm.
Analiza ovog instituta pokazala je da pored uštede u domaćinstvima i privreda ta koja će morati da smanji potrošnju u Nemačkoj. Industrija, prema pisanju Tajma, čini oko trećinu upotrebe gasa u zemlji. Iz kompanije smatraju da je slična slika i u drugim evropskim zemljama.
Što se dugoročnih prognoza tiče, ponašanje Rusije kroz manipulaciju cenama i snabdevanjem gasom dodatno će ubrzati udaljavanje Evrope od ruske energije. Pored planova EU da smanji uvoz ruskog gasa za dve trećine u roku od godinu dana, blok je objavio i strategiju za zaustavaljanje uvoza ruske nafte preko mora do kraja 2022. godine.
Ovo će, saglasni su analitičari, pokrenuti konkretna razmišljanja o tome da obnovljivi izvori energije postanju evropski fokus. To bi značajno, smatraju oni, uticalo na dalju budućnost ruskog gasa ali i samog Severnog toka.
Šta je Severni tok 1?
Gasovod Severni tok 1 proteže se 1.200 kilometara ispod Baltičkog mora od ruske obale u blizini Snakt Peterburga pa sve do severoistočne Nemačke. Otvoren je već 10 godina i iz Rusije u Nemačku isporučuje maksimalno 170 milona kubnih metara gasa dnevno. Njime upravlja Nord Strim AG, čiji je većinski vlasnik upravo "Gasrpom".
Nemačka inače uvozi 55 odsto ruskog gasa i najviše dolazi upravo iz Severnog toka 1, dok ostatak dolazi iz kopnenih gasovoda. Nemačka je takođe pristala na izgradnju paralelnog gasovoda, Severni tok 2, ali on nikada nije postao operativan zbog početka ruske invazije na Ukrajinu.
U maju je "Gasprom" zatvorio gasovod Jamal, koji prolazi Poljsku i Belorusiju i isporučuje gas Nemačkoj i drugim evropskim zemljama. Zatim je u junu smanjio isporuke gasa Severnim tokom 1 za tri četvrtine, sa 170 miliona kubnih metara gasa dnevno na otprilike 40 miliona kubnih metara. Početkom jula, zatvoren je Severni tok 1 i to na 10 dana, navodeći da se radi na održavanju. Sada, ubrzo nakon ponovnog otvaranja, "Gasprom" je najavio da će smanjiti kapacitet za 20 odsto.
Komentari (1)
Marija
27.07.2022 23:24
Чини се да Путина и Русију баш нешто Европа више не тангира