Šta je prethodilo Džonsonovom "Asta la vista, bejbi": Niz afera koje su dovele do ostavke britanskog premijera

Činilo se da skandali koji bi potopili druge političare nisu uticali na njega, jer njegovi gafovi i greške postali su deo njegovog brenda. U doba dosadnih političara, na njega su britanska i svetska javnost gledali kao na nekog ko je neposredan, ima čvrst stav o određenim pitanjima i često u javnost izlazi umršene kose - tako će ostati upamćen Boris Džonson dok je bio na mestu premijera Velike Britanije.

Upravo njegov imidž koji ga definiše kao nekog ko voli zabavu i poprilično je optimističan, a sve to je "upakovano" sa njegovim veštinama vođenja kampanje, omogućili su mu da dopre do delova biračkog tela do kojeg konvencijalni Konzervativci nikada nisu mogli da dođu. Upravo takav, neposredan, osvojio je dva mandata kao gradonačelnik Londona, i pomogao je u nečemu što niko nije pre njega uspeo - doprineo u ubeđivanju Britanaca da podrže Bregzit na referendumu o EU 2016. godine, piše BBC.

Premijer je postao u julu 2019. godine i to bez izbora, a početkom 2020. godine činilo se da će na britanskoj političkoj sceni ostvariti poptpunu dominaciju, međutim onda se dogodila pandemija koronavirusa. Upravo je globalna pandemija tesitrala Džonosna na najjačoj funkciji u Britaniji i pokazalo se da se po ovom pitanju nije snašao baš najbolje. U to vreme, Velika Britanija beležila je jednu od najvećih stopa smrtnosti u poređenju sa ostatkom sveta. Na kraju, njegovo postupanje sa koronom doprinelo je i njegovom padu. Kako svetski medij pišu, njegov netipičan karakter doveo ga je do pozicije prvog čoveka Velike Britanije, ali on je doprineo i da sa nje ode.

Tanjug/Dan Kitwood/Pool Photo via AP

Uprkos brojnim ostavkama posle niza skandala, Džonson je pokušao da zadrži vlast nasuprot energičnim pokušajima pobunjenika među konzervativcima da ga svrgnu i pritiska grupe članova kabineta da podnese ostavku. Donedavno je govorio o nameri da ostane na čelu vlade do sledeće decenije, ali je, ističe Volstrit džurnal, sa slabljenjem njegovog autoriteta i sve jačom pretnjom da će Konzervativna stranka promeniti interna pravila kako bi ponovo glasala o njegovoj smeni, pristao da se povuče.

Koje greške je napravio Džonosn tokom svog mandata?

I pored toga što je vodio konzervativce i imao veliku podršku javnosti, premijer Džonosn ovog meseca je izgubio podršku poslanika svoje stranke i zbog toga je u bio primoran da podnese ostavku na mesto lidera Konzervativaca ali i premijera Velike Britanije. Kako BBC piše, pet je razloga zbog čega je Džonson izgubio dosadašnju vlast.

1. Slučaj Krisa Pinčera

Krajem juna, poslanik Kris Pinčer, tada zamenik šefa poslaničkog kluba Konzervativne partije, otišao je na zabavu u privatni klub u Londonu, gde je, kako je sam rekao, "popio previše", i "osramotio se". On je nakon toga optužen da je napastvovao dva muškarca, a to je pokrenulo lavinu sličnih tvrdnji, od kojih su neke godinama stare. Jedan skandal, naime, pokrenuo je lanac događaja koji se završava padom premijera sa vlasti.

Najpre je Dauning strit saopštio da Džonson nije znao za "navedene optužbe" kada je postavio Pinčera za zamenika šefa poslaničkog kluba konzervativaca u februaru, piše Gardijan. 

Ministri su ponavljali te tvrdnje, iako su se kasnije ispostavile kao netačne. BBC je 4. jula objavio da je Džonson znao za formalne optužbe. Narednog dana, nekadašnji državni službenik lord Mekdonald rekao je da je premijer bio i lično obavešten o pritužbama. Džonson je onda priznao da mu je sve rečeno još 2019. godine i izvinio se zbog imenovanja Pinčera za zamenika šefa poslaničkog kluba.

2. Optužbe za nedostatak usmerenja i ideja

Džonson došao je do ubedljive pobede i premijerske fotelje, promovišući jasnu politiku koju je bilo jednostavno pratiti - "Završiti Bregzit". Od tada je, tvrde kritičari, izgubio usmerenje i ideje. Dominik Kamings, njegov nekadašnji savetnik, koji je kasnije postao i glavni kritičar, nekoliko puta ga je optužio da se ponaša kao "kolica bez kontrole, koja lutaju od rafa do rafa".

Drugi su dovodili u pitanje filozofiju premijera. Džeremi Hant, poslanik konzervativaca i nekadašnji ministar, optužio je Džonsona za nedostatak "integriteta, kompetencije i vizije". Hant je to rekao pre glasanja o poverenju Džonsonu koje je premijer uspešno prebrodio, ali su kritike bile sve glasnije. Na izborima u međuvremenu nizali su se porazi. Nakon poslednjeg, Džonson je rekao da ne želi da prolazi "psihološku transformaciju".

To je sada postalo pitanje za poslanike konzervativaca. Oni su progovorili i premijer - odlazi.

3. Kriza zbog rasta troškova života i povećanje poreza

U 2022. godini, inflacija je naglo porasla do aktuelnog nivoa od 9,1 odsto. Mnogi uzroci bili su izvan Džonsonove kontrole. Ruska invazija u Ukrajini, na primer, dovela je do rasta cena nafte i hrane. I dok je vlada donela neke mere - na primer, smanjenje akciza na gorivo - uporedo je podigla poreze u aprilu. Vlada je odluku obrazložila time da će novac biti iskorišćen za zdravstvenu i socijalnu negu, a nova pravila uvedena ove nedelje malo su ublažila situaciju, ali svako ko zarađuje više od 34.000 funti godišnje i dalje će izdvajati više.

"Usred najveće krize zbog porasta troškova života poslednjih decenija, vlada se odlučuje da podigne poreze za zaposlene", rekao je lider Laburista Kir Starmer u aprilu.

4. Sukob oko Ovena Patersona

U oktobru prošle godine, parlamentarni odbor preporučio je jednomesečnu suspenziju tadašnjeg poslanika konzervativaca Ovena Patersona. Odbor je tada konstatovao da je prekršio pravila lobiranja da bi ostvario korist onima koji ga plaćaju. Ipak, konzervativci, koje je predvodio premijer, glasali su da se suspenzija privremeno zaustavi i uspostavi novi odbor koji će istražiti kako je sproveden prethodni proces. Nakon žalbi javnosti, Paterson je podneo ostavku, a Džonson je kasnije priznao da se dosta "istrošio" baveći se ovim slučajem.

5. Afera "Partigejt"

U aprilu ove godine, premijer ja kažnjen jer je kršio propise tokom potpunog zatvaranja zbog pandemije koronavirusa jer je bio na okupljanju povodom njegovog rođendana u junu 2020. godine. On se takođe izvinio zbog odlaska na žurku pod motom "ponesite svoje piće" u bašti Dauning strita tokom prvog zatvaranja. Londonska policija napisala je 126 kazni za 83 ljudi za kršenje mera protiv korona virusa u Dauning stritu i Vajtholu. Izveštaj više državne službenice Sju Grej opisuje seriju društvenih događaja kojim su političari kršili pravila.

"Najviše rukovodstvo, političko i zvanično, mora snositi odgovornost za ovu kulturu ponašanja", napisala je ona.

Decembra prošle godine, Džonson je parlamentarnom odboru rekao da su "sva pravila u potpunosti poštovana u Dauning stritu 10". Odbor sada istražuje da li je svesno obmanuo parlamentarce.

Džonson nakon obraćanja parlamentu: "Asta la vista, bejbi"

Džonson je u četvrtak, 7. jula, rekao da će se povući s funkcije premijera posle pobune u njegovoj Konzervativnoj partiji, čime je okončan zapanjujući pad u nemilost političara koji je donedavno izgledao kao da će godinama dominirati politikom Velike Britanije, ukazuje Volstrit džurnal.

Time je, kako navodi američki list, završeno 36 sati u britanskoj politici tokom kojih je više od 50 ministara i vladinih funkcionera podnelo ostavke, ostavljajući britansku vladu u stanju paralize.
Džonson je, bez izvinjenja i osvrtanja na skandale koji su doveli do njegovog kraja, rekao da će imenovati nove članove vlade koju će on da predvodi dok se ne pronađe naslednik, što bi moglo traje nekoliko meseci. Posle ove Džonsonove najave funta je ojačala, premda je i dalje blizu najnižeg nivoa poslednjih godina, dok se britanska privreda i dalje muči s rastom inflacije, energetskom krizom i prekidima u lancu snabdevanja usled Bregzita.

Da njegov odlazak neće ostati neupamćen i da je netipičan svedoči  njegovo obraćanje parlamentu 20. jula kada je dobio aplauz od članova Konzervativne partije nakon što je završio obraćanje parlamentu rečima "asta la vista, bejbi", aludirajući na reči iz filma "Terminator".

"Pomogli smo, pomogao sam i ja, da proguramo ovu zemlju kroz pandemiju i da pomognemo da se spasi druga zemlja od varvarstva. Iskreno, to je uglavnom ono što se dešava. Misija je u dobroj meri ispunjena. Želim da se svima zahvalim ovde, asta la vista, bejbi", rekao je Džonson tokom poslednjeg odgovaranja na poslanička pitanja u poziciji premijera, preneo je Rojters.

Šta je poručio nasledniku?

Tokom svog govora u kojem se oprostio od poslanika u svom neponovljivom stilu, sa "Asta la vista, bejbi", zamolio je i britanske parlementarce da sada ne pridaju previše pažnje tviteru, a lidera opozicione Laburističke partije opisao je kao "besmislen ljudski stub". U svom obraćanju takođe je poručio da tokom svog mandata "nadgledao veliku reorganizaciju u politici Ujedinjenog Kraljevstva" i to pre svega u smislu Begzita, ali i u borbi sa pandemijom koronavirusa rekaviši da je "misija u velikoj meri za sada ostavrena".

Izvesno je da će Džonsona naslediti Raši Sunak ili Liz Tras, koji će biti izabrani od strane članove Konzervativne stranke 5. septembra rekavši im da im želi da upravo njima uputi poslenje zvančne reči kao, još uvek, aktuelni premijer.

Tanjug AP/Bernat Armangue

On je svom nasledniku poručio da "ostane blizu Amerikanaca" i to je prvi savet koji im je uputio. CNBC navodi da se do sada stekao utisak da su Džonosn i predsednik SAD bili dosta opušteni kada su bili u istom društvu. Takođe, poručio je i da Britanija nastavi da brine o situaciji u Ukrajni. Džonosn je inače bio jedan od prvih zapadnih lidera koji je posetio Kijev tokom sukoba kako bi se pomoglo protiv invazije koju ruska vojska vodi nad Ukrajinom od 24. feburara.

Džononov treći argument bio je za smanjenje poreza. Nije tajna, piše CNBC, a postoji napetost između Dauning strita 10 i Trezora, jer Džonosn je uvek zagovarao niže poreze i veća zaduženja, dok je jedan od kandidata za novog premijera, Sunak, nedavno podigao poreze i tvrdio da se zaduživanje mora obuzdati.

Njegov poslednji savet ticao se Tivetera. Rekao je da ne obraćaju pažnju na komentare na društvenm mrežama, za koje je rekao da su destruktivni.

"Zapamtite pre svega, nije Tviter ono što se računa. Ljudi su ti koji su nas ovde doveli", poručio je na kraju.

Od novinara do premijera, a sebe je doživljavao kao budućeg "kralja sveta" - ko je bio Boris Džonosn?

Aleksandar Boris de Fefel Džonson bio je ambiciozno dete, slavno izjavljujući da želi da bude "kralj sveta", piše ABC njuz. Roditelji su mu bili Englezi, diplomata i umetnik, rođen je u Njuorjku 1964. godine i bio bio je jedan od šestoro braće i sestara. U jednom trenutku se sa porodicom seli u Brisel, gde je njegov otac, Stenli Džonson, dobio posao u Evropskoj komisiji. Nakon što se brak njegovih roditelja raspao 1973. godine, otišao je u internat u Englesku, a kasnije je dobio stipendiju za najprestižniju privatnu školu u zemlji, Iton. Direktor Itona, ser Erik Anderson, opisao je tada mladog Džonsona kao "neverovatnog, zabavnog, ali i nepodnošljivog".

Iz Itona, Džonson se uputio na Univerzitet Oksford da studira klasične nauke. Tamo je postao predsednik sindikata - prestižnog debatnog društva koje datira iz 1823. godine - i takođe član zloglasnog Bulingdon kluba za piće. Tamo je i diplomirao i započeo karijeru u novinarstvu, postavši novinar pripravnik u novinama Tajms. Posao je izgubio jer je falsifikovao jedan citat, ali je nakon toga prešao u Dejli telegraf i to kao dopisnik iz Brisela.

Džonson je 1999. godine postao urednik desnog časopisa Spektejtor, a dve godine kasnije ušao je u politiku, gde u jednom trenutku prelama da napusti novinarstvo. Pridružio se kabinetu u senci tadašnjeg lidera konzervativaca Majkla Hauarda. Prilika za napredovanje na političkoj lestvici došla je 2007. godine kada se Džonson izjasnio da bude kandidat konzervativaca za gradonačelnika Londona. Na iznenađenje mnogih, odjurio je do pobede, osvojivši ogroman lični mandat sa više od milion glasova, i ponovo je izabran četiri godine kasnije, sa smanjenom, ali još značajnom većinom.

profimedia

Kao gradonačelnik, Džonson je implementirao šemu iznajmljivanja bicikala i nadgledao aranžmane za Olimpijske igre 2012. godine. Jedna od najozloglašenijih slika političke karijere prikazuje ga kako visi na zip žici i razigrano maše parom zastava, piše BBC.

Na naslovne strane vratio se kada je najavio da će voditi referendumsku kampanju za izlazak Velike Britanije iz EU. Nakon toga, tadašnja premijerka Tereza Mej imenovala je Džonsona za ministra spoljnih poslova. Nju je upravo i nasledio na mesto premijera kada je ona bila primorana da podnese ostavku.