Trka za naslednika Borisa Džonsona: Ime novog britanskog premijera biće poznato 5. septembra, nekoliko favorita
Komentari13/07/2022
-20:47
Posle ostavke britanskog premijera Borisa Džonsona, u Velikoj Britaniji počinje trka za izbor budućeg lidera Konzervativne stranke i predsednika vlade. Za nadmetanje za Džonsonovog naslednika prijavilo se osam kandidata, a ime novog lidera biće poznato 5. septembra.
Kako prenose britanski mediji, mešavina azijskog i afričkog porekla - od kontroverznih Džonsonovih ministara do nepoznatih poslanika iz poslednjih skupštinskih klupa. Tako zapravo izgleda lista kandidata onih koji bi mogli da zamene Džonsona. Na listi su Kemi Badenok, Suela Brejverman, Džeremi Hant, Peni Mordant, Riši Sunak, Tom Tugendat, Liz Tras i Nadhim Zahavi. Poslanici Sadžid Džavid i Rehman Kristi su nameravali da se kandiduju, ali su se povukli pre nego što je saopštena finalna lista, preneo je Rojters.
I iako je prva runda počela danas, a procedura ima nekoliko faza, stručnjaci navode da bi trenutna situacija u stranci, čije članstvo naginje udesno, moglo da pomogno jednoj kandidatkinji - Liz Tras.
Inače, britanski premijer Boris Džonson izjavio je danas da će uskoro napustiti funkciju uzdignuta čela.
"Ponosan sam na svoje dosadašnje liderstvo i uskoro ću napustiti premijersku funkciju uzdignuta čela", kazao je Džonson u parlamentu, preneo je Rojters.
Kako konzervativnci biraju lidera?
Kandidatima je za ulazak na listu bila potrebna podrška najmanje 20 konzervativaca. Da bi ostali u trci, odnosno da bi ušli u drugi krug, potrebna im je potom podrška najmanje 30 poslanika.
Preostali broj kandidata će se u svakom narednom krugu umanjivati za onog ko je dobio najmanje glasova. Šef "Komiteta 1922" koji ima odlučujuću ulogu u proceduri kaže da bi do 21. jula trebalo broj kandidata svesti na dva. Konačnu odluku donosi 100.000 članova Konzervativne partije.
"Trudili smo se da pronađemo ravnotežu i postaramo se da parlamentarne faze budu završene u razumnom roku, pre letnje pauze. Ali verujemo da možemo da vodimo pravu diskusiju unutar stranke. Očigledno, svoje poslaničke kandidate već poznajemo. Moramo pre 5. septembra da imamo dovoljno vremena kako bi članovi partije ispitali buduće kandidate", rekao je Grejem Brejdi, šef "Komiteta 1922", zaduženog za izbore novog lidera partije.
Inače, poznavaoci procedura tvrde da generlano članstvo stranke naginje udesno, što bi trebalo da pomogne Liz Tras, aktuelnoj ministarki spoljnih poslova.
Pošto je bila poslanik od 2010. godine, Tras se stalno pela na ministarskoj lestvici i trenutno je član kabineta sa najdužim stažom. Tras je imala širok spektar uloga u kabinetu, uključujući sekretare za životnu sredinu i pravosuđe i postala je uporni branilac Bregzita. Ona je takođe jedan od favorita na rang listi rukovodstva koju je sačinio "Conservative Home", popularni sajt stranke. Međutim, uverenje je da bi ona mogla da se dopadne samo uskom delu opšte populacije.
Takođe, članovi partije uzimaju u obzir i i iskustvo i mogućnost kandidata da bude uopšte izabran, zato se pominje i Riši Sunak, koji takođe ima podršku izbornog tela, a i sam je bio na visokoj funkciji u državi.
Britanski ministar finansija podneo je ostavku isto kao i Sadžid Džavid, čime su pokrenute masovne ostavke ministara u vladi koje su prethodile ostavci Borisa Džonsona. Sunak se dugo smatrao vodećom figurom u Konzervativnoj stranci, a verovatno i sledećim premijerom. Međutim, njegov položaj je otežan kada je otkriveno da njegova žena Indijka ima poreski status u matičnoj zemlji, što znači da nije plaćala britanski porez na većinu svojih prihoda.
Džonson neće nikoga da podrži
Inače, britanski premijer Boris Džonson potvrdio je da neće podržati ni jednog od kandidata u trci za prvog čoveka stranke i premijerski položaj, rekavši da nikome ne bi želeo da naruši izglede za pobedu.
"Ne bih želeo da oštetim bilo čije šanse nudeći svoju podršku", rekao je Džonson u svom prvom pojavljivanju u medijima otkako je prošle nedelje izjavio da će se povući, prenosi BBC.
Džonson je rekao da je "odlučan" da završi mandat na koji je izabran 2019. godine i tvrdi da je britanska javnost srećnija kada se "u Vestminsteru manje razgovara o politici".
Podsetimo, pritisci na Džonsona da podnese ostavku traju već nekoliko dana otkako je nekoliko ministara podnelo ostavke, što je Džonsonovu vladu stavilo na najveći test do sada. Dvojica ključnih ministara su prošlog utorka podneli ostavke, a to je u sredu uradio još jedan visoki funkcioner, što je nekim britanskim medijima bilo dovoljno za naslove da je Džonson stigao do "kraja igre".
Prvo je ministar zdravlja Sadžid Džavid obrazložio na Tviteru svoju ostavku, a samo nekoliko minuta kasnije usledio je isti potez ministra finansija Rišija Sunaka. Kako su naveli, ostavke su podneli zbog nagomilanih izazova i gubitka poverenja u premijera.
Dan kasnije i ministar za brigu o deci i porodici Vil Kvins podneo je ostavku i u pismu naveo da "sa velikom tugom i žaljenjem oseća da nema izbora".
U pozadini svega se zapravo krije skandal jednog britanskog poslanika Krisa Pinčera, optuženog za nedolično seksualno ponašanje, a ostavke su usledile nakon što se Džonson izvinio, kako je reako, za grešku jer nije shvatio da je Pinčer nepodoban za posao u vladi.
Kris Pinčer, čija je uloga bila da održava disciplinu među torijevskim članovima parlamenta, podneo je ostavku u pismu koje je krajem juna uputio Borisu Džonsonu, a zatim ga je Konzervativna partija suspendovala zbog incidenta koji je izazvao u pijanom stanju, u kojem je navodno pipao dvojicu muškaraca na jednom događaju.
Ovo je samo još jedan u nizu problema u čijem centru se našao britanski premijer, a Džonsonova vlast uzdrmana je i aferom "partigejt", a potom i glasanjem o poverenju održanom prošlog meseca, koje je Džonson ipak "preživeo".
Komentari (0)