Igre 
Pravna bitka novi referendum i pat pozicija Škotske: Može li zemlja do nezavisnosti i šta na to kažu građani
Komentari01/07/2022
-16:12
Škotska je najavila da će novi referendum o nezavisnosti biti održan 19. oktobra 2023. godine. Premijerka Nikola Sterdžon smatra da je to zadatak decentralizovane vlade iako priznaje da je na tom putu čeka puno izazova. Na prethodnom referendumu 2014. godine, građani Škotske glasali za ostanak u zajedničkoj državi.
Sada će, posle skoro devet godina građani Škotske ponovo odgovarati na pitanje da li Škotska treba da bude nezavisna država. Referendum bi bio konsultativan, što znači da bi zakon morao biti usvojen pre nego što Škotska postane nezavisna. Premijerka Nikola Sterdžon spremna je da o svim pitanjima pregovara sa Vestimnsterskom vladom. Dodaje da će zakonitosti njenih planova odlučiti Vrhovni sud.
"Ovo je ključni tretnutak kada treba da odlučimo o budućnosti naše zemlje. Vreme je da se Škotska izvede na pravi put. Put koji su izabrali oni koji ovde žive. Vreme je za nezavisnost. Predsedavajući ovog parlamenta ima jasan demokratski mandat da ponudi Škotskoj taj izbor. Međutim, Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, nažalost, odbija da poštuje škotsku demokratiju. Zato je ovaj potez neophodan", rekla je ona.
Stardžon se pismeno obratila britanskom premijeru Borisu Džonsonu i tražila zvanično odobrenje za raspisivanje referenduma. U slučaju negativnog odgovora, insistiraće na izjašnjavanju građana. Iz Dauning strita saopšteno je da će zahtev škotske premijerke biti razmotren, ali da stav vlade u Londonu ostaje isti.
Pixabay
"Pažljivo ćemo proučiti zahtev i zvanično ćemo na njega odgovoriti, ali mislim da fokus u državi treba da bude izgradnja snažnije ekonomije, a snažniju ekonomiju i državu ćemo imati ako budemo zajedno", rekao je Džonson.
Građani Škotske i dalje su, međutim, podeljeni.
"Mislim da bi devolucija bila katastrofa za Škotsku. Podelila bi već dovoljno podeljenu Škotsku. Pogledajte samo Glazgov i Edinburg. U nezavisnoj Škotskoj, Edinburg bi bio novi Vestminster, Glazgov bi se osećao ugroženim i opet bi se cela stvar ponovo pokrenula", kaže jedan građanin.
Povezane vesti
"Mislim da je za bolje da Škotska bude nezavisna. Imaću kao medicinski radnik bolju budućnost, bolju zdravstvenu i socijalnu zaštitu", smatra drugi.
Prvi referndum o nezavisnosti Škotske održan je u septembru 2014. Od nešto više od četiri miliona registrovanih birača, svoju dužnosti ispunilo je 85 odsto građana. Odgovarajući na pitanje da li Škotska treba da postane nezavisna država, 55 odsto birača u Škotskoj glasalo je protiv, dok je 45 podržalo taj predlog. U međuvremenu, Velika Britanija napustila je Evropsku uniju, pa vlada u Edinburgu smatra da je odnos prema samostalnosti promenjen, jer je velika većina Škota bila za ostanak u Uniji.
"Bez odobrenja centralnih vlasti, referendum bi ličio ona onaj u Kataloniji"
Kako je za Euronews rekao Majkl Kiting, profesor Univerziteta u Aberdinu, postoje dva razloga zašto su škotske vlasti donele ovakvu odluku. Prvi je što Škotska nacionalna partija iznova pobeđuje na izborima i smatra da iz toga crpi mandat za ovu inicijativu. Drugi razlog je što je Škotska ogromnom većinom glasala za ostanak u Evropskoj uniji tokom Bregzita. Sledstveno tome je da bi nezavisna Škotska onda pristupila Evropskoj uniji.
"Odluka da se dozvoli referendum 2014. je bila jedinstvena jer i vladajuća Konzervativna i opoziciona Laburistička partija sada govore da je prerano za novi referendum i da je to bilo pitanje za jednu generaciju. Niko ne kaže da Škotska nikada neće moći da ima referendum, već da to ne bi trebalo da bude sada. U vezi s time se postavlja pitanje - a koje je to pravo vreme za referendum", kaže on.
Kiting objašnjava da je premijerka Škotske rekla da se poziva na sekciju 30, odnosno dozvolu britanske vlade da dopusti referendum. Ona zna da sada takvu dozvolu neće dobiti i zato će otići pred Vrhovni sud sa pitanjem da li je moguć neobavezujući, konsultativni referendum sa argumentom da ni prošli referendum nije bio obavezujući.
"Pravno posmatrano ni najavljeni ni prošli nisu obavezujućeg karaktera, ali je oko prošlog postojao dogovor svih političkih aktera da se održi i zato bi imao posledice. Da je Škotska tada glasala za nezavisnost bez sumnje bi postala nezavisna. Britanska vlada se tada složila s time. I poslednji i ključni uslov - čak i da se Vrhovni sud složi s novim referendumom, strana unionista, onih koji žele da zadrže Škotsku u Ujedninjenom kraljevstvu se prosto neće pojaviti na glasanju. Reći će da je besmisleno", istakao je on.
Pixabay
A istraživanja javnog mnjenja, kako kaže, ukrazuju da je podrška nezavisnosti negde između 45 i 52 odsto.
Povezane vesti
"Posle Bregzita je došlo do manjeg skoka podršci nezavisnosti jer su neki ljudi koji su glasali protiv Bregzita sada zagovornici nezavisnosti. Fer je reći da je zapravo odnos 50-50 i ne možemo biti sigurni kakav bi ishod referenduma bio. To je, naravno, jedan od razloga zbog kojeg je britanska vlada nevljna da dopusti referendum. Jer prošlog puta su to dozvolili samo zato što su mislili da mogu da pobede s lakoćom, ali je rezultat bio tesan, a sada se čini da bi razlika bila još manja", rekao je on.
Napominje da opcija da se referendum održi bez saglasnosti centralnih vlasti imao bi izglede kao onaj u Kataloniji.
"Ljudi u Škotskoj su veoma svesni šta se tada dogodilo u Kataloniji i rešeni su da ne krenu tim katalonskim putem. Ali čak i ako bude nelegalnog referenduma u Škotskoj, sigurno je da britanske vlasti ne bi reagovale grubo kao što su to učinile španske vlasti, niti bi ga silom sprečavali. Prosto bi ga ignorisali. Tako bi postao besmislen", istakao je on.
Komentari (0)