Komad Rusije okružen NATO trupama: Kalinjingrad u centru pažnje zbog poteza litvanske vlade

Baltičke zemlje su među onima koje najvatrenije podržavaju evropske sankcije protiv Rusije zbog njene invazije na Ukrajinu. Zahvaljujući odluci jedne od njih, odnosi između Rusije i EU postali su još komplikovaniji. Pre nekoliko dana, Litvanija je zabranila železnički prevoz ruske robe koja je pod EU sankcijama perko njene teritorije do Kalinjingrada, ruske enklave, što je dovelo do novih razmena oštrih reči i do pretnji kontra-merama.

"Transport putnika i dobara koje nisu pod sankcijama do i od Kalinjingradske oblasti nastaviće se bez problema. Litvanija nije nametnula nikakve jednostrane, individualne ili dodatne restrikcije na transport. Litvanija konstatno primenjuje EU sankcije, koje se nameću u različitim vremenskim periodima i ne stupaju na snagu sve u isto vreme", saopšteno je iz litvanskog ministarstva spoljnih poslova.

Na listi sankcija EU nalaze se ugalj, metali, građevinski materijali i napredna tehnologija, a guverner Kalinjingradske oblasti Anton Alikanov je saopštio da će zabrana obuhvatiti oko 50 odsto proizvoda koje ovaj grad uvozi. Embargo koji je Litvanija uvela 18. juna posebno je značajan zbog važnosti koju Kalinjingrad ima za Rusiju.

Kada je zabrana tranzita robe pod EU sankcijama uvedena, Alikanov je rekao da nema potrebe za panikom i da će trajekt od Sankt Peterburga preuzeti deo obaveza u vezi sa prevozom robe. Međutim, stanovnici su, čini se, bili uznemireni, jer su internetom krenuli da kruže video-snimci na kojima se vide velike gužve u supermarketima i određenim radnjama.

Naime, u pitanju je jedina ruska luka na Baltičkom moru koja nije zaleđena koje god doba godine da je u pitanju, a strateška lokacija ovog grada dozvoljava brodovima da izbegnu putovanje Severnim ledenim okeanom. Takođe, tu se nalazi štab ruske Baltičke flote, jer lokacija Kalinjingrada dozvoljava Rusiji da ima flotu koja je usidrena "iza leđa" NATO, čiji je jedan od članova i Litvanija.

Kalinjingrad je lučki grad, koji se nalazi na jugozapadu Litvanije - iako se nalazi na njenoj teritoriji, zapravo pripada Rusiji, što je dogovoreno na Postdamskoj konferenciji posle Drugog svetskog rata. Tačnije, tada je Kalinjingrad pripao Sovjetskom savezu, a kasnije je ostao pod kontrolom Rusije, iako ga od Moskve deli više od 1.000 kilometara.

Pre nego što je Drugi svetski rat počeo, ovaj grad bio je najveći istočni grad Nemačke, i zvao se Kenigsberg. Međutim, krajem jula i početkom avgusta 1945. godine, lider SSSR Josif Staljin, britanski premijer Vinston Čerčil i predsednik SAD Hari Truman iscrtali su novu "kartu Evrope", i u Postdamu je odlučeno da Kenigsberg pripadne Sovjetskom savezu.

profimedia

Ime grada je promnjeno u čast Mihaila Kalinjina, boljševičkog revolucionara, a umesto nemačkog stanovništva došli s Sovjeti. Na primer, bivša supruga aktuelnog ruskog predsednika Vladimira Putina, Ljudmila Putina, rođena je upravo u Kalinjingradu 1958. godine, prenosi Gardijan. 

Međutim, raspad Sovjetskog saveza značio je da Kalinjingrad mora da se oslanja na svoje evropske komšije za određene usluge - tako, na primer, umnogome zavisi od Poljske i Litvanije kada je u pitanju uvoz hrane, ali veći deo dobara i dalje dolazi iz Rusije.

Svake godine kroz Litvaniju, uglavnom prugom, više miliona tona nafte, uglja i drugih sirovina dopremi se to ove ruske enklave. Mesečno, oko 100 ruskih teretnih vozova prođe Litvanijom.

Moskva preti uzvratnim merama, Viljnus kaže da je "spreman"

U Moskvi, naravno, nisu bili zadovoljni novim potezom litvanske vlade. Portparol Kremlja je za embargo na prevoz robe do Kalinjingrada rekao da je "nezakonit i bez presedana", a iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova su saopštili kako zahtevaju da se zabrana ukine što pre, a da u protivnom zadržavaju pravo na "uzvratnu akciju".

Ministarstvo je naglasilo da Rusija na taj potez Litvanije gleda kao neprijateljski, navodeći da je prekršila međunarodne pravne obaveze, odnosno Zajedničku izjavu EU i Ruske Federacije iz 2002. godine o tranzitu između Kalinjingradske oblasti i ostatka Ruske Federacije. 

"Ukoliko se tranzit robe između Kalinjingradske oblasti i ostatka Rusije preko Litvanije ne obnovi u potpunosti, Rusija zadržava pravo da preduzme mere za zaštitu svojih nacionalnih interesa", navodi se u saopštenju ruskog ministarstva, nakon što je na razgovor pozvana litvanska otpravnica poslova Virdžinija Umbrasena. 

Oglasio se ovim povodom i Nikolaj Patrušev, sekretar ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je rekao da su litvanski "neprijateljski potezi" pokazali kako Rusija ne može da veruje Zapadu, i istakao je da se "spremaju adekvatne kontra-mere koje će stupiti na snagu u bliskoj budućnosti, a njihove posledice će imati negativan uticaj na narod Litvanije".

Tanjug/AP/Efrem Lukatsky

Litvanska premijerka Ingrida Simonite je na ovo odgovorila primedbom kako je "ironično da se o navodnom kršenju međunarodnih ugovora čuje od zemlje koja je prekršila svaki mogući međunarodni ugovor", i još jednom je dodala kako "nema blokade Kalinjingrada, već samo primene sankcija koje je odredila Evropska unija".

Slično tome, predsednik Litvanije Gitanas Nauseda istakao je da će "Litvanija biti spremna ukoliko je Rusija isključi iz regionalne elektro-energetske mreže, kao kontra-meru zbog zabrane tranzita robe pod sankcijama EU, ali da se ne očekuje vojna konfrontacija", izjavio je danas za Rojters predsednik te zemlje Gitanas Nauseda.

Na razgovor u Moskvi je, iz istog razloga, pozvan i ambasador EU u Rusiji Markus Ederer, a visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj odbacio je tvrdnje Rusije da Litvanija primjenjuje sopstvene, nacionalne sankcije blokiranjem tranzita određene robe do Kalinjingrada, i naveo da su u pitanju sankcije EU.

"To je čista propaganda. Litvanija ne preduzima i ne sprovodi svoje jednostrane nacionalne sankcije protiv Rusije, nego sankcije koje je uvela Europska unija", izjavio je Borelj na konferenciji za novinare u Luksemburgu, nakon sastanka ministara spoljnih poslova država članica EU. On je podsetio da je EU uvela zabranu tranzita preko svoje teritorije za određenu robu i da Litvanija postupa u skladu s njima.

Suvalki koridor - "najopasnije mesto na planeti"

Pored toga što ima veliki ekonomski značaj, Kalinjingrd je, kao ruska teritorija, veoma važan i zbog toga što predstavlja "prozor" Rusije usred NATO zemalja. Suvalki koridor (nazvan po gradu u Poljskoj) dužine oko 100 kilometara, predstavlja jedinu kopnenu vezu između Poljske i Litvanije, a briselski Politiko ga naziva "najopasnijim mestom na planeti". 

Još kada je NATO rasporedio dodatnih 40.000 trupa na istok kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu, Litvanija je u sklopu te akcije aktivirala vojnu bazu u Rudninkaju, udaljenom od Suvalki koridora oko 125 kilometara.

Od ovog koridora do Kalinjingrada, međutim, postoji direktan kopneni put, pa zbog toga postoje određene zabrinutosti. Iako, ruku na srce, niko od ruskih zvaničnika nije otvoreno spomenuo bilo kakvu vojnu akciju, trenutna dešavanja dovoljna su da svi u Litvaniji budu na oprezu.