Bugarska vlada odobrila uvođenje evra od 1. januara 2024. godine

Bugarska vlada je odobrila danas plan za pridruživanje zoni evra od 1. januara 2024. godine, uprkos tome što su pojedine članice vladajuće koalicije izrazile zabrinutost zbog nepostojanja detaljne analize o ekonomskim uticajima tog poteza.

Političke neizvesnosti i sprovođenja tri izbora prošle godine odložili su usvajanje ovog plana, čiji je nacrt urađen nakon što je Bugarska zajedno sa Hrvatskom primljena 2020. godine u Evropski mehanizam deviznog kursa, ERM-2, što je obavezna faza u okviru pristupanja u članstvo evrozone.

Najsiromašnija članica Evropske unije, koja već vezuje kurs bugarskog leva za evro, obećala je da će 2024. godine usvojiti jedinstvenu valutu po sadašnjem fiksnom kursu.

"Bugarska je, de fakto, već usvojila evro kroz sporazum valutnog odbora. Fiksno vezivanje leva za evro znači da, na primer, ako želimo da podignemo kamatne stope to nećemo moći da uradimo", rekao je novinarima ministar finansija Asen Vasilev, prenosi Rojters.

Prema njegovim rečima, "plan daje jasan vremenski okvir bankama i drugim platnim institucijama kako da se pripreme za uvođenja evra", što je, kaže, samo prvi tehnički korak.

Socijalisti i partija ITN, članovi četvorostranačke vladajuće koalicije, koji načelno podržavaju pristupanje evrozoni, bili su protiv odobrenja vladinog plana, navodeći da nedostaje analiza centralne banke o tome kako će evro uticati na prihode ljudi i na ekonomiju u celini.

"Otkako smo se pridružili Evropskoj uniji zna se da ćemo usvojiti evro. Kada će se to desiti, zavisi od nas. Moramo da donesemo racionalnu odluku, zasnovanu na potpunim informacijama, a ova današnja nije takva", rekla je liderka socijalista i ministarka ekonomije Kornelija Ninova.

Ministar finansija najavio javnu raspravu 

Ministar finansija Vasilev je naveo da tek treba da se održi javna rasprava, kao i rasprava u parlamentu koji treba da odobri zakonske izmene.

Bugarska, koja tek treba da pokaže opipljive rezultate u borbi protiv korupcije, mogla bi da se suoči i sa izazovima u pogledu ispunjavanja nominalnih kriterijuma za pridruživanje zoni evra, ocenjuje britanska agencija.

Ova zemlja je jedna od najmanje zaduženih u EU, a od 2020. godine ima fiskalni deficit od oko 3,0 posto BDP-a, dok je rast cena energije i hrane u aprilu ove godine pogurao godišnju inflaciju na 14,4 procenta, na najviši nivo od 2008.