Igre 
Nova faza rata u Ukrajini: Putin je promenio strategiju - da li sada pokušava da obezbedi minimum za uspeh?
Komentari09/04/2022
-21:15
Krajem prošlog meseca, po okončanju pregovora delegacija Kijeva i Moskve u Istanbulu, odjeknula je vest da će Moskva "radikalno" smanjiti vojne aktivnosti u okolini Kijeva. U nedeljama pre toga danima su stizali izveštaji sa fronta da je u severnim delovima Ukrajine stanje nepromenjeno, dok su ruske snage ostvarivale određene uspehe na jugu i istoku. Mnogo puta pominjani ruski konvoj koji se kretao ka Kijevu nije stigao do svog cilja, pa je povlačenje Rusije sa severa, gde je Rusija već dugo bila u zastoju, donekle i očekivan potez.
Iako su posle ruske najave povlačenja kod Kijeva ukrajinski i američki zvaničnici bili oprezni, podaci Instituta za proučavanje rata govore da se to zaista i dogodilo. Osim iz neposredne okoline Kijeva, primećeno je i povlačenje ruske vojske iz područja oko Sumija, a navodno se trupe povlače i iz Belorusije. Međutim, ono što je Kremlj najavio kada je objavio smanjenje aktivnosti na severu jeste pomeranje fokusa na istok Ukrajine, odnosno na Donbas.
Američki Institut za proučavanje rata ističe da, za sada, Rusija još nije angažovala snage koje je povukla iz oblasti na severu za borbe na istoku, i nije jasno da li to i namerava da učini.Najveći broj ruskih snaga koje su povučene iz borbi oko Kijeva koncentriše se u Belgorodu u zapadnom delu Rusije. Pojedini analitičari ocenjuju da je razlog za promenu strategije to što su ruski napadi na severu "otupeli" uz određene gubitke u opremi i ljudstvu.
Euronews Srbija
Uz to, Rusija se našla na meti optužbi za zločine nad civilima u Buči, u okolini Kijeva. Fotografije i snimci koji su objavljeni 1. aprila posle povlačenja ruskih snaga iz grada šokirale su svet. Prema rečima gradonačelnika tog mesta, više od 300 stanovnika je pronađeno mrtvo, a Ukrajina je zatražila istragu o ratnim zločinima. S druge strane, Rusija odlučno odbacuje odgovornost i tvrdi da su snimci i fotografije pronađenih tela "lažna vest".
U međuvremenu, na istoku i jugu Ukrajine borbe su nastavljene, uključujući i Marijupolj koji je još uvek pod opsadom, što bi moglo da ukaže da rusko povlačenje sa severa ne znači da se rat bliži kraju. Zbog toga se nameće pitanje zbog čega je Putin promenio strategiju i da li je Ukrajina uspela da zauzda ruske napade?
Ključne tačke ukrajinske odbrane kod Kijeva
Iako je ruska vojska ostvarila uspehe na jugu zemlje i područjima oko Krima, i osvojila Herson, na severu je dugo bila u zastoju. U prvim danima invazije i posle vazdušnih udara na aerodrome kod Kijeva, građani glavnog grada su pravili barikade na ulicama i spremali se da se brane. U okolnim područjima su minirani mostovi kako bi se usporilo rusko napredovanje. Međutim, jedan od ključnih faktora uspeha ukrajinskih snaga u odbijanju napada bila je ograničenje ruske premoći u vazduhu.
Time što je uspela da spreči potpunu kontrolu Rusije na nebu, ukrajinska vojska je mogla da manevriše, a ruske snage su postajale nervozne zbog toga što su se često nalazile na meti napada, piše The Atlantic. NIje bilo realno očekivati da će Ukrajinci da postignu nadmoć u vazduhu jer je rusko ratno vazduhoplovstvo snažno, ali plan je bio da se ruskim avionima oteža da patroliraju nad oblastima gde se vode borbe.
Tanjug/AP/Rodrigo Abd
Povezane vesti
Ukrajina je obezbedila mobilnost jedinica, i uspela da pretvori gradove u "tvrđave" tako što je izgradila barikade. Sve to, uz uništenje delova infrastrukture, zakomplikovalo je logistiku i komunikaciju ruske vojske. Značajne borbe vodile su se u područjima oko Černigova i Sumija. Ti gradovi nalaze se na glavnim pravcima koji sa severoistoka vode ka Kijevu, a oba grada su uspela da odole ruskim napadima i da ne budu zauzeta.
Držeći kontrolu nad tim mestima, i nad skoro svim drugim u blizini granice sa Belorusijom i Rusijom, Ukrajinci su naterali Ruse na ulične borbe, i onemogućili su ih da koriste železnicu za premeštanje trupa u unutrašnjost. Ruska vojska je i dalje mogla da se kreće putevima, ali je morala da izbegava gradove koje kontroliše Ukrajina, i zbog toga je bila prinuđena da koristi duže i lošije rute. Značajno je i to što je postojala opasnost da ih trupe iz gradova koje su zaobišli na putu ka Kijevu napadnu s leđa.
Šta nas očekuje u nastavku rata?
Iako je ruska vojska otišla sa severa, ukrajinski zvaničnici ne veruju da će ruski napadi na Ukrajinu popustiti, a strahuju i da bi novi razvoj situacije mogao da produži ratno stanje, istovremeno isključujući šanse za bilo kakvo sklapanje mira u skorije vreme. Sa njima zabrinutost dele i u Evropi, a kako je preneo CNN, osoba iz evropskih diplomatskih krugova je rekla da se Putin sprema za "dugi rat sličan onom u Čečeniji, zato što, donekle, i nema nikakav drugi izbor u ovom slučaju".
Neke od najboljih ruskih jedinica bile su poslate kod Kijeva i na sever, i ako se odluči da se one ponovo angažuju na istoku, to će zahtevati određeno vreme. Teško je iznositi precizne podatke o gubicima i žrtvama, a američki zvaničnici procenjuju da je oko 10.000 ruskih vojnika poginulo tokom invazije na Ukrajinu, a da su desetine hiljada povređene ili zarobljene. Kako prenosi WSJ, ruski elitni tenkovski divizion "Kantemirovskaja" je izgubio 46 od oko 220 tenkova T-80, sudeći prema materijalima koje su prikupili vojni analitičari.
Ukrajinske snage počele su da se vraćaju u oblasti iz kojih je otišla ruska vojska, a čak su izvele i helikopterske napade unutar teritorije Rusije. S druge strane, Rusija je najavila da će glavni fokus sada biti na Donbasu. To su događaji koji sugerišu da obe strane veruju da mogu da pobede, piše WSJ.
Sledeći korak - ofanziva ka istoku: Ključni momenat bitka za Slavjansk
Kako je već navedeno, promena strategije znači da bismo u narednom periodu glavne borbe mogli da očekujemo na istoku Ukrajine. Stavljanje fokusa na Donbas moglo bi da znači i zauzimanje pozicija u okviru samoproglašenih granica Donjecke i Luganske narodne republike, zbog toga što separatisti kontrolišu manji deo teritorije. Na primer, van tih oblasti su Marijupolj i Kramatorsk oko kojih se vode žestoke borbe.
Profimedia/Euronews Emil Čonkić
Marijupolj je predugo opkoljen i u tom gradu dešava se humanitarna katastrofa. Određeni broj ljudi je evakuisan humanitarnim koridorima, a danima slušamo apele međunarodnih organizacija da se dozvoli dopremanje hrane i lekova. Neizvesno je kako će se dalje odvijati situacija u tom gradu koji je za sada jedina tačka od Hersona do DNR koja nije pod kontrolom Rusije i koji je strateški važna luka.
Povezane vesti
Juče su stigle vesti o navodnom napadu u Kramatorsku, a regionalni guverner je rekao da je najmanje 50 ljudi, uključujuči petoro dece, poginulo u napadu na železničku stanicu. Kao i u slučaju Buče, Rusija negira da je odgovorna za napad i tvrdi da da su napad izazvale ukrajinske snage koje žele da onemoguće odlazak civila.
U blizini Kramatorska nalazi se Slavjansk, a prema podacima američkog Instituta za proučavanje rata, poslednjih dana je ruska ofanziva koja je usmerena na taj grad i koja ide iz Izjuma ostvarila određeni napredak. Rusija još nije pokušala da koncentriše veći broj snaga na ovom frontu, a umesto toga nastavlja da šalje taktičke grupe koje pokušavaju sa napadima.
Tanjug/AP/Andrew Marienko
Da se iz kretanja ruske vojske može videti fokus na Donjecku i Lugansku oblast smatra i istoričar Aleksandar Životić. On navodi da to što je veliki broj jedinica ruske vojske doveden na širi prostor Belgorodske oblasti znači da oni nameravaju te snage i da upotrebe.
Povezane vesti
"Istovremeno, vode se i borbe kod ovih sela Papasnoje, Rubižnjoe gore na severu prema Izjumu, što u stvari znači sada zahvat odeđenih pozicija koje bi imale pre svega za cilj da pripreme situaciju za jednu širu operaciju koja će, očigledno, biti od Izjuma ka Slavjansku, i zatim iz ovih mesta ka severu, da bi u stvari glavni cilj bio okruženje glavne grupacije ukrajinske vojske. Bitka za Slavjansk bi bila jedan od ključnih momenata koji bi mogli da odrede sudbinu ovog sukoba u suštini", naveo je Životić za Euronews Srbija.
Dodaje da za sada pripremne operacije idu sporo i da ima mnogo problema.
"Ukrajinci su izveli jednu akciju relativno manjeg obima kojom su uspostavili kontrolu nad glavnom putnom komunikacijom od Izjuma ka Slavjansku. Moje mišljenje je da će to biti poprište veoma žestokih borbi u narednim danima i nedeljama", kaže Životić.
CNBC prenosi navode analitičara koji smatraju da će sledeća faza rata podrazumevati određeni zastoj koji će biti opasan zbog širenja humanitarne krize dok Rusija bude pokušavala da ostvari punu kontrolu nad Donbasom. Ukrajinski zvaničnici su apelovali na ljude u istočnim regionima da se evakuišu, navodeći da je to sada potrebno jer postoji strah da će se naći na udaru vatre.
Tanjug/Satellite image ©2022 Maxar Technologies via AP
Cilj Rusije mogao bi da bude da poveže sve svoje snage i potuno okruži Donbas. Na taj način bi, na primer, mogla da se osveži vojska koja već dugo drži pod opsadom Marijupolj, što bi moglo da ubrza pad tog grada. Ali i Ukrajina je rasporedila neke od svojih najboljih jedinica u Donbas i još uvek drži pozicije u Kramatorsku i Slavjansku, gradovima koji se ocenjuju kao ključni.
Prema analizi Instituta za proučavanje rata, ruski pokušaji da opkole Donbas u velikoj meri zavisiće od toga koliko brzo mogu da postignu punu kontrolu nad Marijupoljem i koliki će biti gubici u toj borbi. Ne sme se zaboraviti da se i dalje nastavljaju ruski vazdušni i artiljerisjki napadi na skladišta goriva, vojna postrojenja i fabrike oružja.
Da li će biti ofanzive na jugozapadu?
Ukrajina za sada uspeva da održava kontrolu nad delom obale Crnog mora, uprkos artiljerijskim napadima na Odesu i Mikolajev. Nakon što je osvojila Herson, očekivalo se da bi Rusija mogla da krene ka Odesi koja je treći po veličini grad u Ukrajini i važna luka i "žila kucavica" za pomorsku trgovinu. Međutim, ofanziva je zastala kod Mikolajeva.
Ako bi Rusija uspostavila kontrolu kad celom obalom, To bi značilo i spajanje sa moldavskim regionom Pridnjestrovlje koje je proglasilo nezavisnost koju nijedna zemlja nije priznala. Zapadni analitičari strahuju da bi separatisti u tom regionu bili ohrabreni ukoliko Rusija zauzme njihov najbliži komšiluk.
Aleksandar Životić podseća da se na početku invazije i po izbijanju ruskih trupa u Hersonsku oblast govorilo o mogućoj ofanzivi na Odesu.
"Tu se stvorila jedna izbočina koja je poslednjih dana jednim delom umanjena, s obzirom na aktivnost ukrajinskih trupa. Upravo tu, kod Mikolajeva, na tom širokom prostoru su oni suštinski i zastali. Videćemo da li postoji namera da se te operacije obnove i da se prošire u tom pravcu”, rekao je i dodao da se Ukrajna za to očigledno sprema.
"Čitav taj prostor se utvrđuje, Odesa se priprema za odbranu već gotovo mesec dana. Videćemo, sve zavisi od nekoliko faktora - jedan je vezan za same ruske namere, a drugo je što mi danas zapravo ne možemo da pretpostavimo o čemu se radi, a to je samo stanje ruskih trupa - koliko su one spremne za izvođenje dubljih i širih ofanzivnih operacija", navodi Životić.
Tanjug/AP/Rodrigo Abd
Ukazuje da nije osvojen nijedan veći grad, osim Hersona koji je pao bez bitke i da bi bio veliki problem operisati u okolini Odese.
"To bi bilo veliko vojno naprezanje, razaranje grada i velike civilne žrtve. Ne verujem da bi mogao da se ponovi Marijupolj, s tim što Odesa ima mnogo veći značaj, ne samo strateški, već i u kulturološkom pogledu. Tu bih bio vrlo oprezan kada su u pitanju prognoze za dalje", ističe Životić.
Iako je Odesa i dalje pod punom ukrajinskom kontrolom, normalna trgovina je ipak onemogućena zbog prisustva ruske crnomorske flote u blizini. Takođe, među ukrajinskim zvaničnicima postoji zabrinutost od amfibijskog iskrcavanja ruskih trupa u tu oblast, iako analitičari navode da bi to bio izuzetno rizičan potez.
Da li je kranji cilj iscrpljivanje Ukrajine?
Mnogi analitičari smatraju da će Putin u sledećoj fazi rata pokušati da obezbedi ono što bi se moglo nazvati "minimum minimuma" koji bi mogao da se predstavi kao pobeda, a to bi moglo da se ostvari u dva moguća pravca.
Prvi je na terenu, a to bi bila potpuna kontrola nad Donbasom, uz Krim koji je već anektiran. Drugi bi mogao da bude rezultat pregovora u vidu političkih uslova koji se postavljaju pred Kijev, a to su demilitarizacija, neutralan status ili bezbednosne garancije.
Znaci mogućeg popuštanja videli su se posle preogovora u Istanbulu, kada je glavni ukrajinski pregovarač David Arahamija rekao da Kijev predlaže održavanje konsultacija sa Rusijom o statusu Krima u narednih 15 godina. On je naveo i da će Ukrajina pristati na neutralan status ako zaživi sistem bezbednosnih garancija koji zahteva.
Tanjug/AP/Vadim Zamirovsky
A o načinu na koji Rusija planira da ostvari ove ciljeve možda sugeriše i mapa teritorija oko kojih se vode borbe i koje su u fokusu. Kako piše Politiko, visoki američki zvaničnik je istakao da premeštanjem centra delovanja na Donbas, Putin možda želi da ostvari punu kontrolu na istoku, dok druge ukrajinske snage drži opkoljenim. Plan ruskog lidera je, navodi taj zvaničnik, da pokuša da pritisne ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da pristane na neutrlan status zemlje i da formalno preda Donbas i prizna ruski suverenitet na Krimu. A to bi, prema takvim viđenjima, upravio bio taj "minimum minimuma" koji bi Putinu omogućio da domaćoj javnosti invaziju na Ukrajinu predstavi kao svoju pobedu. Ipak, to više deluje kao plan za najgori scenario po Rusiju a pitanje je i da li bi se Putin zaista zadovoljio takvim ishodom.
Komentari (0)