Premeštanje sa severa na istok: Novo stanje na ratištu u Ukrajini - da li se Putin sprema za produženi rat

Komentari

Autor: Euronews Srbija

08/04/2022

06:56

Premeštanje sa severa na istok: Novo stanje na ratištu u Ukrajini - da li se Putin sprema za produženi rat - Copyright Tanjug AP/Oleksandr Ratushniak

veličina teksta

Aa Aa

Nakon pregovora između Rusije i Ukrajine u Istanbulu, iz Moskve je stiglo saopštenje da će se "radikalno" smanjiti vojne aktivnosti u okolini Kijeva, a ukrajinski, ali i američki zvaničnici, bili su oprezni prilikom komentarisanja ovih navoda, govoreći uglavnom da neće verovati izjavama, već delima. Nedelju dana posle istanbulskih pregovora, do preraspodele ruskih trupa je zaista i došlo.

Do skoro, ruski kopneni napadi dolazili su sa tri strane - severa, istoka i juga. Međutim, stanje na frontu se poslednjih dana promenilo. Prema podacima iznstituta za proučavanje rata sa sedištem u Vašingtonu, Rusi su skoro okončali povlačenje sa pozicija iz okoline Kijeva, a navodno vraćaju trupe i iz Belorusije.

Istovremeno, ukrajinske snage se pomeraju da bi povratile kontrolu nad delovima državne granice kod Černigova, a to su već uradile u neposrednoj blizini Kijeva i Žitomira. Takođe je primećeno pomeranje ruske vojske iz područja oko Sumija, ali još uvek nije jasno da li je planirano potpuno povlačenje ili će pokušati da zadrže određene položaje.

Važno je to što Rusija još uvek nije angažovala snage koje je povukla iz ovih oblasti za borbe na istoku Ukrajine. Institut za proučavanje rata navodi da deluje da te jedinice neće postići borbenu gotovost još neko vreme, i da nije jasno da li vojno rukovodstvo namerava da ih ponovo angažuje u borbama. Najveći broj ruskih snage koje se povlače iz borbi oko Kijeva koncentriše se u Belgorodu. Oni se tu pripremaju ili za povratak u matične baze, ili za pridruživanje borbama na istoku Ukrajine.

Kada je reč o ostalim delovima Ukrajine, borba za Marijupolj ne jenjava, a ruska vojska nastavlja opsadu grada koristeći artiljeriju i vazdušne napade. Institut ističe da zbog ograničenog pristupa informacijama o borbama kod Marijupolja ne može da utvrdi konkretne promene na terenu, ali se dodaje da deluje da ukrajinske snage uspevaju da pruže organizovan otpor u određenim delovima grada.

Ruska ofanziva jugoistočno od Izjuma ka Slavjansku je ostvarila mali napredak. Rusija još uvek nije pokušala da koncentriše veći broj snaga na ovom frontu, a umesto toga nastavlja da šalje taktičke grupe koje pokušavaju sa napadima.

Šta znači povlačenje ruskih snaga sa severa?

Prema analizi sajta "Atlantic Council", jedan od razloga za to što Rusija povlači vojsku sa severnih područja Ukrajine je to što su ruski napadi "otupeli", uz određene gubitke u opremi i ljudstvu, ali i uz probleme kada je u pitanju lanac snabdevanja. Čak i na jugu Ukrajine, prema pisanju ovog sajta, ruska vojska gubi zamajac, a uprkos svim naporima i dalje nisu uspeli da osvoje Marijupolj, grad na obali Crnog mora koji bi im bio od neprocenjive strateške važnosti.

Među onima koji smatraju da Rusija vrši reviziju ratnih ciljeva i da će se koncentrisati na istok je i savetnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednost, Džejk Saliven.

"Oni će se fokusirati na istočne i južne delove Ukrajine, pre nego da im meta bude neki veći deo teritorije", rekao je Saliven, prenosi Rojters.

Saliven je dodao i da je cilj ruskih trupa verovatno da "opkole" ukrajinske snage u tom regionu, a onda da "iskoriste bilo kakav taktički uspeh kako bi propagandom stvorili privid napretka, maskirajući prethodni vojni neuspeh".

Sledeća faza ruskog napada, smatra Saliven, moglo bi da bude ciljanje veće kontrole nad istočnom Ukrajinom, u delu gde se već i nalaze separatisti. Kada je u pitanju južni front, Saliven ističe da bi Rusija mogla da radi na tome da zadrže Herson i tako kontrolišu dotok vode na Krim.

Kako će novi potezi uticati na budućnost rata?

Ukrajinski zvaničnici ne veruju da će ruski napadi popustiti. O tome svedoče izjava savetnika ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i nekadašnjeg ministra odbrane Andrija Zagorodnjuka.

"Ruska vojna i politička strategija nije se promenila - i dalje žele da potpuno unište Ukrajinu. Međutim, sada se njihove mogućnosti više ne poklapaju sa njihovom strateškom vizijom", rekao je Zagorodnjuk za "Vol strit džurnal".

Prtema pisanju tog lista,ovakav razvoj situacije mogao bi da produži ratno stanje, istovremeno isključujući šanse za bilo kakvo sklapanje mira u skorije vreme. Za Ukrajinu, koja ima manje vojnih resursa, pretvaranje ruske invazije u dugi konvencionalni rat povećalo bi potrebu za dopremanjem teške opreme poput tenkova i teške artiljerije.

Kako je preneo CNN, osoba iz evropskih diplomatskih krugova je rekla da se Putin sprema za "dugi rat sličan onom u Čečeniji, zato što, donekle, i nema nikakav drugi izbor u ovom slučaju".