Euronews veče o sličnostima između bombardovanja Jugoslavije i rata u Ukrajini: Međunarodno pravo ili pravo jačeg

Pre 23 godine, 24. marta 1999. godine počelo je NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije. Istog datuma ove godine navršava se i mesec dana otkako traje rat u Ukrajini. Šta nam dve priče o ratu i stradanju govore o međunarodnom pravu, ima li paralele između 1999. i 2022. godine?

Bombardovanje u SRJ je trajalo 78 dana, i prema podacima Ministarstva odbrane Republike Srbije u njemu je stradalo oko 3.500 ljudi, dok je oko 12.500 povređeno. Među poginulima je i šesnaest radnika RTS-a.

Kao povod za bombardovanje Jugoslavije naveden je progon Albanaca na Kosovu za koji su opštužene bezbednosne snage Srbije, a Kina i Rusija su najavile da će blokirati rezoluciju kojom bi ta intervencija bila dozvoljena.

Za 78 dana bačeno je oko 22.000 tona različitih projektila, a posledice po infrastrukturu bile su oštećeni vojni objekti, pruge, mostovi, fabrike, ali i škole, pojedine zdravstvene ustanove civilni i TV predajnici. Sve se završilo potpisivanjem Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999. 

Dan kasnije, usvojena je Rezolucija 1244, u čijem se prvom stavu poziva na svrhu i načela Povelje Ujedinjenih nacija, odgovornost Saveta bezbednosti za očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti, a u drugom stavu poziva se i na Rezoluciju 1239 kojom se SRJ priznaju suverenitet i teritorijalni integritet, računajući i Kosovo i Metohiju.

Sada, 23 godine kasnije svedočimo napadu Rusije na Ukrajinu koji traje već mesec dana. Do sada je skoro tri i po miliona Ukrajinaca izbeglo iz zemlje, dok je oko šest i po miliona interno raseljeno. Uništeni su vojni objekti, ali i više od 600 zgrada u Harkovu, pozorište i umetnička škola u Marijupolju, zauzete su nuklearne elektrane... Zapad je uveo i uvodi i dalje stroge sankcije Rusiji.

O paralelama između ova dva slučaja, ali i o međunarodnom pravu i tektonskim promenama u politici za emisiju Euronews veče govorili su  Miloš Hrnjaz profesor na Fakultetu političkih nauka i Anis Barjaktarević, profesor međunarodnog prava i globalnih političkih studija Univerziteta u Beču.

Hrnjaz podseća da su norme međunarodnog prava podložne različitim tumačenjima, ali da bez obzira na to, ne možemo da dođemo do određenih odgovora u vezi sa pitanjem legalnosti tih akcija. 

"Kad ste jaki i naoružani onda ste kao mišićavi tinejdžer"

"U najosnovnijem smislu i '99 i sada su pored povređene Povelje UN – stav 2 član 4 govori o zabrani upotrebe sile u međunarodnim odnosima, a prema mom mišljenju izuzeci koji su predviđeni Poveljom nisu mogli da se primene ni na situaciju u Jugoslaviji ni na situaciju u Ukrajini, što znači da je u oba slučaja reč o kršenju Povelje", navodi Hrnjaz.

Države, dodaje, nikada ne priznaju da su prekršile Povelju UN ili međunarodno pravo i uvek se se truditi da pronađu manje ili više ubedljivu argumentaciju za svoje aktove

Printscreen Euronews Srbija

 

Barjaktarević navodi da je s jedne strane međunarodno javno pravo jako formalizirano, ali da s druge strane očitava političku volju i uvek su moguća ekstenzivna tumačenja.

"Moramo da shvatimo da velike sile definišu na svoj način međunarodne odnose i prema tome one nastoje i imaju tendenciju da prilagode međunarodno pravo. Ako ste mali i nemate parametar sigurnosti izgrađen kroz vojsku, ekonomiju ili demografiju, onda nemate izbora već da budete kompatibilni s međunarodnim pravom. Ako ste jaki i naoružani nuklearno, onda kao mišićav tinejdžer tražite svoje mesto u prostoru i vremenu i tumačite to na svoje načine", navodi Barjaktarević.

Dodaje da moraliziranje kada su u pitanju velike sile ne dolazi u obzir. 

"Moralizacija koja se sada vrši od strane kolektivnog Zapada, ma šta to predstavljalo, jednostavno nema nikakvog smisla, jer upravo su oni i 1999. i mnogo puta pre i posle,  bili subjekt kršenja međunarodnog prava", dodaje Barjaktarević.

"Neophodnost svrstavanja zavisi od dužine krize"

Po mišljenju Hrnjaza, odgovor na pitanje da li je u postojećim okolnostima moguće ne svrstati se zavisi od okolnosti i mnogo je teže zadržati tu poziciju kad dođe do zaoštravanja odnosa između velikih sila. 

"To zavisi i od toga koliko će ova kriza trajati i koji je broj država koje će se u ovoj situaciji snaći. Naravno geografski položaj i brojni drugi faktori utiču na to da li jedna zemlja može da se ne svrsta u ovakvim okolnostima", dodao je Hrnjaz.

On je podsetio i da je Srbija glasala u Generalnoj skupštini UN za rezoluciju u kojoj se veoma izričito govori o agresiji Rusije i veoma jasno se osuđuje ponašanje Rusije. 

Hrnjaz je ocenio da je bombardovanje Jugoslavije 1999. postavilo presedan.

"Postoje elementi koji govore tome u prilog. Priroda međunarodnog sistema 90-ih i danas jednostavno nije ista. Mi smo živeli u unipolarnom sistemu, koji je delimično transformisan u multipolarni, odnosno ima više velikih sila koje se danas pitaju. Danas je svet drugačiji nego što je bio 1999. Tada se smatralo da se može pragmatski odrediti sudbina Kosova, a da to nema međunarodne posledice. Kako se i priroda međunarodnog sistema menjala tako se pokazalo da je optimizam u vezi sa tim da vi možete da delujete na jedan način u jednoj situaciji, a na sasvim drugi u drugoj situaciji, zapravo podriva međunarodni poredak i da to naravno ima posledica", navodi.

Barjaktarević je podsetio da u poslednjih pet do sedam decenija u svetu postoji šest disolucija odnosno trajnih gubitaka državne teritorije od kojih nijedna nije na američkom kontinentu.

"Na evropskom kontinentu se dešava tri. Sve tri su na istoku Evrope i sve tri zahvaćaju multinacionalne i multilingvističke slovenske zajednice. Mi Sloveni bi kategorički morali da odbijemo bilo kakvo izjašnjavanje. Prvo pozivanje na sankcije Saveta bezbednosti je nelegitimno i nezakonito. Vi kao država imate pravo da artikulišete svoje vladarske odnose sa bilo kim na bilo koji način. Možete nekome staviti preferentni status ili najnepreferentniji status, to je legitimno pravo države. Ali pozivati i vršiti politički i vojni pritisak na druge države, mimo Saveta bezbednosti, apsolutno je nezakonito. Pritisak na Srbiju, Hongkong, Peru bilo koga je nedopušten. ali se praktikuje", navodi Barjaktarević.

Printscreen Euronews Srbija

On je naveo da nije teško zamisliti da se sada odvija rat između katolika i protestanata u Bavarskoj.

"I vi terate ostatak Nemačke da se svrsta na jednu ili drugu stranu. Kako god da se svrsta u svakoj binarizaciji tog odnosa samo više žrtava pada. Mi Sloveni, posle tri disolucije, od koje su dve bile krvave, i koje još tinjaju, i još prebrajamo i žrtve i okolnosti, mi sada moramo da se opredelimo?! Problem je što mi hranimo podele, svaki konflikt koji se desi nama hrani podele, pritisak da se opredelimo nas, susede dalje udaljava", rekao je Barjaktarević.

rnjaz kao paralelu između sadašnjih i događaja 1999. vidi i to što je NATO dobio vetar u leđa.

Barjaktareviić ulogu NATO vidi drugačije.

"Ne postoje dva ista rata"

"Ono što se dešava u Ukrajini, direktno krši duh i principe Helsinkija – kolektivna saradnja treba da postoji, ali NATO nije kolektiv, već selektivni mehanizam. Ne možemo da jačamo sigurnost jedne grupe na račun druge. Ja ne bih rekao da je ovo neki veliki trenutak NATO pakta, taj pakt očito ima probleme da preživi", kaže Barjaktarević uz podsećanje da dva ista rata ne postoje.
 
Komentarišući poziciju Kine Hrnjaz je konstatovao da je ona uslovljena unutrašnjom situacijom. 

"Kina je dugo u Savetu bezbednosti insistirala na pitanju poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta države. Međutim, ako pogledate njenu reakciju u vezi sa situacijom u Ukrajini, izjave zvaničnika su išle po liniji, da oni razumeju bezbednosne izazove sa kojima se Rusija suočava, ali da treba istrajavati na teritorijalnom integritetu država. To verovatno znači da, bez obzira na ovu situaciju, Kina percipira SAD kao nekoga ko će se u budućnosti naći sa druge strane, da ne kažem biti neprijatelj", navodi Hrnjaz.

On podseća da ima naznaka da bi Tajvan mogao da bude sledeća manifestacija upotrebe sile, iako su to još uvek samo spekulacije.

Barjaktarević navodi da će se u budućnosti morati redefinisati mnoge stvari.

"Stepen približavanja Ruske Federacije i Kine, pa i Indije i Pakistana, je nezapamćen a on nije propraćen u medijama. Mi ćemo se uskoro morati navići na potpuno novu geografiju i geopolitiku. Mislim da je ovo početak kraja kolektivnog Zapada na koji on nije spreman da pristane. To naravno ide sporo, svirapo i sa mnogo žrtvata ali se odvija", kaže Barjaktarević.