Pogled ispod vela tajne pregovora Kijeva i Moskve: "Promene u retorici" i "realnije pozicije" prvi znaci kompromisa?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

16/03/2022

19:30

Pogled ispod vela tajne pregovora Kijeva i Moskve: "Promene u retorici" i "realnije pozicije" prvi znaci kompromisa? - Copyright Tanjug AP/Vadim Ghirda

veličina teksta

Aa Aa

Pregovori Rusije i Ukrajine koji su počeli samo četiri dana nakon ruskog napada na Ukrajinu u prvim momentima nisu obećavali i delovalo je da će dve strane teško naći zajednički jezik. Međutim, izjave nakon poslednje runde razgovora daju nešto više nade u mogućnost dogovora. Sa ukrajinske strane se moglo čuti da je proces težak, ali da postoji prostor za kompromis, a sa ruske da "ohrabruje promena u retorici Kijeva". Slično tome, i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je rekao da "ruska pozicija u pregovorima postaje više realistična". U međuvremenu su isplivali predlozi sporazuma iz kojih se može naslutiti šta su teme razgovora.

Dijalog delegacija Kijeva i Moskve od početka je bio obavijen velom tajne, a u prvim rundama bile su i kontradiktorne informacije o mestu održavanja. Ono što je bilo izvesno posle prvih nekoliko rundi je da dve strane nisu približile svoje pozicije.

Prva runda je održana 28. februara u blizini granice sa Belorusijom. Iz kancelarije predsednika Ukrajine je tada saopšteno da su glavni ciljevi da se pozove na momentalni prekid vatre i povlačenje ruskih trupa iz Ukrajine. To se nije dogodilo, a razgovori su zaključeni bez ikakvog dogovora.

Usledila je druga runda 3. marta, a iako očekivanja analitičara nisu bila velika, tu je postignut prvi dogovor o humanitarnim koridorima za evakuaciju civila iz ratnih zona. Kasnije su se dve strane konstantno optuživale za neuspeh tih koridora, a ipak su u nekim gradovima oni funkcionisali. Rusija je u pregovorima zahtevala da Ukrajina prizna nezavisnost separatističkih regiona Donjecka i Luganska, kao i rusko zauzimanje Krima. Takođe, ponovljeni su zahtevi, kako navodi Moskva, za "demilitarizacijom" i "denacifikacijom" Ukrajine.

U međuvremenu je ruska invazija nastavljena, a treća runda pregovora je održana 7. marta. Nakon tih razgovora je član ukrajinske delegacije Mihail Podoljak rekao da postoje mali pozitivni pomaci koji se tiču logistike humanitarnih koridora.

Značajno veća očekivanja bila su od prvog sastavnka na visokom nivou u Antaliji, gde su se sreli šefovi diplomatije Rusije i Ukrajine Sergej Lavrov i Dmitrij Kuelba, a domaćin i medijator je bio njihov turski kolega Mevlut Čavušoglu. Ukrajina je tom prilikom pokušala da ispregovara jednodnevni prekid vatre i evakuaciju civila, naročito iz opkoljenog Marijupolja. Međutim, posle dva staa razgovora, nije bilo sporazuma, a napadi na taj lučki grad su se nastavili.

Prve naznake kompromisa nakon četvrte runde

Nešto duže se čekalo na četvrtu rundu pregovora dve delegacije koja je počela 14. marta, i to je prvi put da su se videle naznake mogućeg kompromisa. MIhail Podoljak je juče na Tviteru napisao da je pregovarački proces veoma težak, da postoje fundamentalne suprotnosti, ali da sigurno ima mesta za kompromis.

U međuvremenu se oglasio i šef ruske diplomatije koji je rekao da uvek postoji šansa za mir i rešenje krize u Ukrajini. "Ohrabruje me neka promena u retorici Kijeva, postoji realnija percepcija onoga što se dešava", istakao je Lavrov. Tada je pomenuo da se razgovara o bezbednosnim garancima i neutralnom statusu.

Ipak, izjava koja je ulila najviše nade stigla je od ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. On je naveo da vidi mogući prostor za kompromis i da je informisan da pregovaračke pozicije zvuče više realistično, navodi Gardijan. "Još uvek je potrebno vreme za razgovore koji će biti u interesu Ukrajine", naveo je Zelenski u video-obraćanju. Pozvao je na strpljenje i naglasio da se svaki rat završava sporazumom.

O čemu se pregovara?

Dok se vode borbe na terenu, iz izjava ruskih i ukrajinskih zvaničnika, ali i iz izveštaja stranih medija dobili smo obrise tema koje se nalaze na pregovaračkom stolu.

Prvo je Mihail Podoljak rekao da je neprihvatljiv ruski predlog o demilitarizaciji Ukrajine, poput Austrije i naglasioda svaki mirovni sporazum mora da bude pod ukrajinskim uslovima koji štite njen suverenitet, prenosi BBC.

"Razumemo pokušaj naših partnera da ostanu proaktivni u procesu pregovora", poručio je Podoljak i dodao da otuda i reči o "švedskom" ili "austrijskom modelu" vojne neutralnosti.

U tm smislu je Kremlj saopštio da se predlog o demilitarizovanoj Ukrajini sa sopstvenom vojskom, poput Austrije ili Švedske, posmatra kao moguć kompromis.

Izveštaj FT otkrio nove detalje

Najviše pažnje danas izazvao predlog saporazuma Moskve i Kijeva u 15 tačaka koji je objavio Financial Times. On sadrži obećanja da Ukrajina neće ulaziti ni u kakve vojne saveze, da neće dopustiti postavljanje stranih vojnih baza i oružja na svojoj teritoriji, i da neće otvoriti granice pripadnicima stranih vojnih snaga. Sporazum bi trebalo da uključi i vojno-bezbednosne garancije saveznika poput SAD-a, Ujedinjenog Kraljevstva i Turske, a Kijev bi po sporazumu smeo i dalje da zadrži svoju vojsku. Zauzvrat, ruske snage bi se u potpunosti povukle s teritorija koji su zauzele nakon 24. februara ove godine.

Prema tri izvora koji su razgovarali s FT-om, Kijev bi ipak trebao da prihvati određena ograničenja svojih vojnih snaga, a potencijalni problem u pregovorima bi mogle predstavljati odredbe po kojima bi zapadne države garantovale za bezbednost Ukrajine u budućnosti, prenosi Jutarnji list pisanje FT. Prema nacrtu sporazuma, Kijev bi morao i da osigura ravnopravnost korišćenja ruskog jezika u Ukrajini, gde je trenutno ukrajinski jedini zvanični jezik, što je bio jedan od povoda za rusku agresiju.

Budućnost poluostrva Krim, koji je Rusija pripojila 2014. godine, kao i separatističkih regiona Luganska i Donjecka, čiju je nezavisnost Moskva priznala neposredno pre početka invazije, tek bi trebalo da se dogovori.

Vrlo brzo nakon što je izveštaj izašao, stigao je komentar od portparola Krmlja Dmitrija Peskova koji je poručio da je za sada prerano da se otkrivaju bilo kakvi setovi dogovora.

Međutim, izreka "gde ima dima, ima i vatre", dobila je potvrdu u rečima MIhaila Podoljaka koji se takođe oglasio povodom izveštaja FT. On je rekao da je obljavljen predlog koji predstavlja poziciju i zahteve ruske strane i "ništa više". Ipak, potvrdio je da se o nekim stvarima koje su sadržane u preglogu sporazuma pregovara.

"Ukrajina ima svoje pozicije. Jedina stvar koju potvrđujemo u ovoj fazi je prekid vatre, povlačenje ruskih trupa i bezbednosne garancije od strane nekoliko država", napisao je on na Tviteru.

Ruska invazija na Ukrajinu traje već 21. dan, uprkos apelima međunarodne zajednice da se rat zaustavi. Danas je i Međunarodni sud pravde u Hagu, povodom tužbe Ukrajine protiv Rusije, naložio Moskvi da obustavi vojne akcije.Sud navodi da nije video nijedan dokaz kao opravdanje Rusiji za rat. Odluka je doneta sa 13 glasova "za" i dva "protiv" (glasovi kineskog i ruskog sudije).