Igre 
Noćna mora stanovnika razrušenog Marijupolja: Nema hrane, vode i lekova, šrapneli lete na sve strane
Komentari14/03/2022
-21:28
Na karti područja u Ukrajini koja su pod kontrolom ruskih snaga već danima lučki grad Marijupolj stoji kao tačka koja razdvaja Donjecku oblast i priobalno područje oko grada Hersona. Grad je opkoljen sa svih strana, a od početka ruske invazije je svakodnedno na meti ruskih bombi i granata. Ukrajinski i evropski zvaničnici upozoravaju na humanitarnu katastrofu i pozivaju na prekid vatre. Do sada je u tom gradu poginulo 2.400 civila, prema informacijama šefa diplomatije EU Žozepa Borelja, a prema navodima gradskih vlasti taj broj je veći od 2.500. Marijupolj ima strateški značaj jer bi njegovim zauzimanjem Rusija načinila značajan korak ka potpunoj kontroli ukrajinskog priobalja.
Pored fotografija i snimaka razrušenih objekata, svakodnevno stižu podaci o novim civilnim žrtvama u tom gradu koji je konstantno na udaru artiljerije, a ne prestaju ni ulične borbe. Zamenik gradonačelnika Serhij Orlov je rekao za BBC: "Humanitarna kriza i genocid se nastavljaju".
Tanjug AP/Evgeniy Maloletka
Prema njegovim rečima, od početka ruske invazije, u tom gradu je poginulo više od 2.500 civila, a hiljade stanovnika tog grada je zarobljeno i strahuje za živote. Okruženi su ruskim trupama koje ispaljuju rakete i granate, koje su uništile mnoge zgrade. Gradske vlasti su navele da postoji očajnička potreba za hranom, vodom, lekovima i strujom.
Situacija je dramtična, vreme za dogovor ističe
Na dramatičnost situacije ukazuje i Međunarodni komitet Crvenog krsta koji upozorava da hiljade civila u Marijupolju mogu da očekuju najgori scenario ukoliko se hitno ne postigne konkretan dogovor.
"Pozivamo sve strane koje su uključene u sukobe da na prvo mesto stave humanitarne imperative. Građani Marijupolja danima izdržavaju pravu noćnu moru. To mora odmah da se okonča. Njihova bezbednost i pristup hrani i vodi moraju da budu garantovani", rekao je prvi čovek Crvenog krsta Peter Maurer.
Prema navodima te organizacije, civilima u tom gradu nedostaju hrana, voda i lekovi. Oni se kriju u hladnim podrumima i rizikuju svoje živote kada izađu na ulicu u potrazi za hranom i vodom. Ispod ruševina zarobljena su tela civila i vojnika. Oni koji su povređeni i životno ugroženi ne mogu da dobiju adekvatnu negu.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Navodi se da se "zvuk rata stalno čuje", da su građavine razrušene, kao i da šrapneli lete na sve strane. Zbog toga se poziva na poštovanje međunarodnog humanitarnog prava, jer vreme za dogovor ističe, a Crveni krst upozorava da će u suprotnom "istorija sadašnje događaje u Marijupolju posmatrati kao horor".
Povezane vesti
Međutim, kako stvari sada stoje, dogovor nije na vidiku. Rusija i Ukrajina se međusobno optužuju za nauspeh humanitarnih koridora i spečavanje dostave pomoći.
Tokom protekle nedelje napori da se evakuišu civili zarobljeni u Marijupolju nisu uspeli u više navrata, a ukrajinska i ruska strana su optuživale jedna drugu za neuspeh. Prema najnovijim informacijama gradskog veća, 160 privatnih automobila uspelo da napusti grad, ali oni su na putu za grad Berđansk koji je pod kontrolom Rusa.
Potresna priča o trudnici i bebi
Posebno je potresna priča o trudnici i bebi koje su preminule nakon ruskog bombardovanja porodilišta. Američka agencija AP snimila je trudnicu na nosilima koju spasioci kroz ruševine nose do kola Hitne pomoći. Kako se navodi, ona je hitno prevezena u drugu bolnicu gde su se lekari borili za njen život.
Navodi se da je hirurg iz bolnice rekao da je žena dovedena u teškom stanju, kao i da su lekari pokušali da spasu bebu i nju.
AP Photo/Evgeniy Maloletka
"Više od 30 minuta smo reanimirali majku, ali nažalost nismo uspeli. I beba i majka su umrle!, rekao je hirurg. AP navodi kako u haosu nakon napada lekari nisu stigli da saznaju njeno ime.
Strateški značaj Marijupolja
Marijupolj je strateški cilj jer bi njegovo zauzimanje omogućilo Rusiji da poveže svoje snage na Krimu i u istočnom regionu Donbasa i kontroliše obalu. Urednik u nedeljniku Vreme Andrej Ivanji je rekao za Euronews Srbija da, ako se odseče neka zemlja od izlaza na more, onda se ona i trgovinski odvaja od ostatka sveta.
"Jasno je bilo da će jedan od ruskih ciljeva biti da napravi taj jedan kopneni pojas koji ide preko Marijupolja. Slika Maripuplja je slika razorenih drugih gradova Ukrajine, pa ja ne znam ko tu može da ima bilo kakve dvojbe. Nije tu više bitno NATO približavanje. Rusija je napala susednu zemlju i svakog dana vrši ratne zločine. Mnogo manje ima obzira za ubistva civila nego neke druge sile u nekim drugim situacijama i intenzivira se granatiranje”, rekao je Ivanji.
Povezane vesti
On kaže da je, po svemu sudećiu, plan da se Kijev natera na predaju i da se uspostavi neka proruska vlada, ali napominje da će to teško da se dogodi.
profimedia
"Tačno se vidi da je Rusija očekivala da će jedan deo Ukrajine da im padne u ruke, da će ih dočekivati sa crvenim karanfilima, to je katastrofalan propust obaveštajnih službi. Koji je tu sad plan za Kijev? Ono što sada izgleda, to je da se otme taj obalni pojas i da se taj deo drži, a onda da se stalnim bombardovanjem neko natera da potpiše da neće pristupiti nikavim vojnim savezima. Da se to proglasi pobedom i ostavi razrušena zemlja, a Zapad onda neće odustati da pojačava svoje prisustvo", navodi Ivanji.
Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka kaže za Euronews Srbija da, kada se pogleda koliko Ukrajina strada u smislu ljudstva i infrastrukture, ta situacija najmanje odgovara Ukrajincima.
Povezane vesti
"Ruse mnogo košta ova operacija, verujem da je moguće da dođe u narednom periodu do nekog kompromisa, iako mi deluje da je sada rano, ali da i jednoj i drugoj strani ponude častan izlaz iz ove situacije", naveo je on.
Sva dešavanja u Ukrajini možete pratiti iz minuta u minut u našem LIVE blogu.
Preporuka za vas
Komentari (0)