Igre 
Rat u Ukrajini dominira kampanjom u Francuskoj, Makronova diplomatska ofanziva ostale kandidate bacila u drugi plan
Komentari07/03/2022
-22:55
Iako diplomatska ofanziva francuskog predsednika Emanuela Makrona nije sprečila da u Ukrajini izbije rat, njegovi pokušaji da pronađe rešenje u sukobu mogli bi da budu posebno nagrađeni. Naime, za nešto više od mesec dana Francusku očekuju predsednički izbori, a kriza u Ukrajini zapravo je Makronu povećala šanse za reizbor.
Aktuelni predsednik zvanično je kandidaturu za drugi mandat objavio tek pre nekoliko dana, i to samo nekoliko sati pre isteka roka. Do tada je u predsedničku trku ušlo više političara, od kojih neki dobro znani tamošnjoj političkoj sceni. Ipak, njihovo trenutno angažovanje u kampanji nije mnogo zapaženo, a neke, koji su dosad negovali dobre odnose sa Moskvom, sukob u Ukrajini doveo je do nezavidne pozicije u kojoj su, prema anketama, čak i počeli da gube na podršci.
Zašto je to tako, Politiko objašnjava time što dok sa jedne strane Makron učestvuje u "rundama telefonskih razgovora" kako bi pokušao da obezbedi mir između Rusije i Ukrajine, njegovi politički protivnici su ostavljeni da posmatraju sa strane.
Francuzi, podsećamo, na birališta u prvom krugu predsedničkih izbora izlaze 10. aprila. Kako ankete pokazuju on je favorit, ali će za drugi mandat morati da se bori u drugom krugu. Kako trenutno stvari stoje, rivalka bi mogla da mu bude, kao i 2017, liderka krajnje desnice Marin le Pen.
Nedavno sprovedene ankete pokazale su, međutim, da Makron dodatno dobija na snazi u ovoj krizi. Na primer, anketa kompanije "Haris interaktiv" daje mu 27 odsto glasova, dok druga iz "Ifopa" 28 odsto, oko deset procentnih poena ispred Le Penove.
Ukrajina u fokusu birača
Kako piše Blumberg, od kandidata krajnje desnice Erika Zemura do kandidata krajnje levice Žana Lika Melanšona, Makronovi rivali pokušavaju da usredsrede nacionalnu debatu na ključna pitanja poput klimatskih promena, kupovne moći i kriminala. Ukrajina je, međutim, ono što trenutno privlači najveću pažnju birača.
Iako su danas donekle jedinstveni u stavu prema ruskoj invaziji, predsednički kandidati su tokom godina iznosili neke problematične stavove o Rusiji i njenom lideru Vladimiru Putinu, a to bi sada u sukobu, koji preti da eskalira moglo skupo da ih košta.
Povezane vesti
Makron je na primer pozvao Putina na razgovore u Versaju u roku od samo nekoliko nedelja od preuzimanja dužnosti 2017, tvrdeći da je važno da kanali komunikacije budu otvoreni. Proveo je pet godina pozivajući na "novu arhitekturu bezbednosti" i nazvao terorizam, a ne Rusiju, kao najveću pretnju Evropi.
Od trenutka kada je počela invazija 24. februara, Makronov stav je očvrsnuo. On je prešao od insistiranja da bi sankcije Rusiji mogle da budu skupe za Evropu i pokušaja da ublaži Putinovu zabrinutost za bezbednost do toga da predvodi Evropu u pritisku na Moskvu i slanju oružja u Ukrajini.
Tanjug/AP/Sputnik, Kremlin
I tu nije bio kraj, Makron se u jeku ruske invazije, kada se Zapad ujedinio u osudama i sankcijama Rusiji, izdvojio kao jedini zapadni lider sa kojim Putin razgovara. On je o aktuelnim dešavanjima u proteklih nekoliko dana više puta razgovarao i sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, zbog čega analitičari ocenjuju da bi mogao da odigra bitnu ulogu u rešavanju ukrajinske krize.
Makron je izjavio i da se situacija u Ukrajini pogoršava svakim danom te da će Francuska nastaviti da vrši pritisak na Rusiju preko sankcija.
Profesorka Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrović rekla je ranije, gostujući u emisiji Euronews Veče, da Makron u ovoj situaciji vidi sebe kao lidera koji ima kapacitet da bude lider Evrope, te da upravo ličnim konaktima želi da doprinese rešenju krize.
"Makron treba da ima tu komunikaciju, bio je ranije i u Moskvi. On vidi sebe kao lidera koji ima kapacietet da prevodi svoju zemlju, da bude lider i u Evropi, koristi svoj lični odnos sa Putinom. Mislim da je dobra ta lična komunikacija", rekla je profesorka Mitrović.
Gde su tu ostali kandidati
I kao što je Putin invazijom ujedinio Evropu kada je reč o oštroj reakciji, tako je i Makronu dao "svežu energiju", piše Politiko. U međuvremenu, Makronovi protivnici koji su često talasali na evroskepticizmu i nacionalizmu prinuđeni su da preokrenu svoje pozicije.
Povezane vesti
Marin le Pen, liderka Nacionalnog saveza, na primer, podržala je rusku aneksiju Krima i nije pozivala na oslobađanje ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog. Međutim, na skupu prošle nedelje priznala je da je sukob "delimično promenio njeno mišljenje o Putinu".
"Zapadni standardi nisu isti kao ruske vrednosti. Ali ono što je tamo uradio je očigledno kršenje međunarodnog prava i potpuno je neodbranjivo. Ne možemo opravdati njegovo ponašanje", rekla je ona.
Profimedia
Pod lupom su bili i kandidati Valeri Pekres, kao i nekadašnja TV zvezda Erik Zemur. Zemur je istakao da se protivi invaziji, ali se na primer hvalio time da je jedini kandidat koji ne bi prihvatio izbeglice iz Ukrajine. Jednom je, kako navodi Blumberg, čak rekao da sanja o "francuskom Putinu", da bi pozdravio sporazum o zaustavljanju širenja NATO, te da Ukrajina kao država "ne postoji". Zemur trenutno beleži blagi pad u procentima podrške i nalazi se na oko 14 odsto.
I kandidat krajnje levice Melanšon takođe je promenio svoju poziciju. On je u početku zauzimao dvosmislen stav o Putinu, rekavši da ideja o ulasku Ukrajine u NATO predstavlja pretnju Rusiji. Sada kaže da bi rat mogao da se pretvori u "generalizovani sukob koji bi mogao da ugrozi čovečanstvo".
Komentari (0)