Igre 
Prekaljeni ratnici sa Kavkaza: Ko su Čečeni, narod koji je nekada ratovao za nezavisnost, a danas se bore na strani Rusa
Komentari06/03/2022
-17:49
"Druže predsedniče, druže vrhovni komandante, više puta sam rekao da sam ja vaš pešadinac, spreman sam da dam svoj život za vas". Ovo su reči kojima se lider Čečenije, Ramzan Kadirov, pre nekoliko dana obratio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, zamolivši ga da naredi zauzimanje Kijeva i Harkova. Kako su Čečeni od naroda koji je ratovao da odbrani samoproglašenu nezavisnost, došli do toga da njihovi lideri budu "instrument" kojim Putin na ukrajinskom terenu uteruje strah u kosti neprijatelju?
Devetog dana rata u Ukrajini, granatirana je nuklearna elektrana Zaporožje. Nuklearna katastrofa je izbegnuta samo zato jer nije pogođen nijedan ključni objekat, a kao da situacija nije bila dovoljno zabrinjavajuća, Ukrajinci tvrde da su dodatno zabrinuti zbog toga što su je zauzeli čečenski vojnici, grupacija koja se često smatra jednim od najbrutalnijih odreda sa ruske teritorije.
Britanski premijer Boris Džonson je, u intervjuu za nekoliko stranih medija, rekao da je spavao kada ga je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski pozvao prethodne noći da mu javi kako je nuklearna elektrana pala u ruke neprijatelja.
AP Photo/Musa Sadulayev
"Rekao mi je kako veruje da su gerilci iz Čečenije zauzeli nuklearnu elektranu Zaporožje, i kako bi mogli da učine nešto krajnje neodgovorno", izjavio je Džonson.
Član ukrajinske delegacije za pregovore sa Rusijom i lider partije Sluga naroda, David Arahamija, na konferenciji za medije takođe je govorio o tome kako su nuklearnu elektranu zauzeli Čečeni.
"Trenutno, elektranom rukovode ljudi Kadirova, čečenski vojnici. Ubili su nekoliko zaposlenih, koji su proveli desetine godina nadzirući bezbednost. Od noćas smo počeli da obaveštavamo međunarodnu zajednicu da ne možemo da garantujemo, a verujemo da ne može ni Rusija, šta misle Čečeni. Kasnije bi mogli da ucenjuju i samu Rusiju, tražeći nezavisnost Čečenije ili tako nešto", rekao je Arahamija.
Čečeni dolaze u Ukrajinu
Čečenski vođa Kadirov je 25. februara, dan nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, saopštio da će se i Čečeni priključiti ratu na ruskoj strani.
Povezane vesti
Dan kasnije, na ruskim medijima su se pojavljivali snimci Čečena koji se spremaju za rat, kao i informacije da će ih u Ukrajini biti od 10.000 do 70.000.
Iako je ove brojeve nemoguće potvrditi, jedno je sigurno - Čečeni su svakako u Ukrajini, što potvrđuju i fotografije i snimci sa ukrajinskih ulica, ali i izjave ukrajinskih zvaničnika.
AP Photo/Musa Sadulayev
Slike Čečena koje se plasiraju u ruskim medijima verovatno imaju i psihološku namenu, odnosno cilj im je da zaplaše stanovnike i vojsku Ukrajine.
Naime, u javnosti bivših Sovjetskih zemalja većinski vlada mišljenje da su čečenski borci brutalni "psi rata", a takav imidž stekli su tokom 1990-ih godina, kroz Prvi i Drugi Čečenski rat.
Ipak, da bismo razumeli ko su Čečeni i odakle to da se Kadirov zaklinje na vernost Putinu, neophodno je da se malo vratimo u prošlost.
Proterani narod
U "Operaciji Čečevica" 1944. godine, sovjetska vlada je pod vođstvom Staljina prisilno deportovala starosedeoce severnog Kavkaza (pretežno Čečene i Inguše), i ukinula Čečensko-Ingušku Republiku.
Kao povod za deportaciju iskorišćeno je to što su, navodno, stanovnici ovog regona 1942. godine sarađivali sa snagama Nemačke, a smatra se da je skoro 500.000 ljudi napustilo ognjišta i da su vagonima odvođeni u centralni deo Azije. Ne zna se koliko je njih još ubijeno i nestalo, a istorijski izvori su saglasni da je u čitavom procesu nestala najmanje jedna četvrtina populacije Čečena i Inguša.
Povezane vesti
Posle Staljinove smrti 1953. godine, pod terminom "rehabilitacija" podrazumevalo se ukidanje progona za sve one koji su morali da napuste zemlju ili su na neki drugi način trpeli represiju dotadašnjeg režima. U sklopu rehabilitacije, i Čečeni su već 1954. krenuli da se vraćaju u Rusiju. Njihov povratak, međutim, nije značio i da neće živeti bez problema - nakon decenija diskriminacije, eskalacija sukoba između čečenskog naroda i ruske vlade eskalirala je u Prvom i Drugom čečenskom ratu.
Krvavi ratovi
Čečenska republika Ičkerija nastala je 1991. godine na teritoriji nekadašnje Čečeno-Ingušetije, mada njena nezavisnost nije bila međunarodno priznata. Rusija, još uvek ranjena raspadom SSSR, zahtevala je od autonomnih republika da potpišu ugovor kojim se proklamuju kao deo ruske države, što su Čečeni odbili.
Rezultat je bio Prvi Čečenski rat, koji je trajao od 1994. do 1996. godine, a počeo je tako što su Rusi hteli brzim napadom na Grozni, glavni grad Čečena, da vrate kontrolu nad ovim separatistički nastrojenim regionom.
AP Photo/Mindaugas Kulbis
Povezane vesti
Napad je odbijen, a rat se pretvorio u dvogodišnji haos ispunjen nezamislivim brutalnostima i krvoprolićem. Naposletku, Rusi su bili prinuđeni da se povuku 1996. godine, iako je predsednik Čečenije Džohar Dudajev ubijen, a Grozni demilitarizovan. Čečeni su sačuvali svoju nezavisnost - međutim, ne zadugo.
Već 1999, islamski mudžahedini koji su se ranije borili na strani Čečena napali su susednu republiku Dagestan, što je Rusija iskoristila kao novi povod za sukobe. Tako je u avgustu 1999. godine počeo Drugi čečenski rat.
Ovog puta ruska vojska nije žurila kao prethodnog, pa su tako u februaru zauzeli Grozni, nakon čega su Čečeni počeli da vode gerilski rat i terorišu okolne delove zemlje. Međutim, posle pada Groznog, bilo je pitanje vremena kada će se isto desiti sa celom Ičkerijom. Već u aprilu 2000. godine, Čečeni su kapitulirali i ponovo prihvatili da su zvanično deo Rusije.
profimedia
Na čelo nove čečenske vlade došao je Ahmed Kadirov, koji je 2000. godine napravio dogovor sa Kremljom i novim ruskim predsednikom - Vladimirom Putinom. Ahmad Kadirov je poginuo 2004. i od tada Čečenijom vlada njegov sin Ramzan. Iako je oca zamenio sin, odanost je ostala jednaka, pa je tako i Ramzan Kadirov, kako je sam rekao "spreman život dati za Putina".
Komentari (0)