Obaveštajci, bivši telohranitelji, oficiri, oligarsi - ko su ljudi u koje Vladimir Putin ima najviše poverenja
Komentari05/03/2022
-19:20
Od kada je pre deset dana počela invazija Rusije na Ukrajinu sve oči uprte su u ruskog predsednika Vladimira Putina. Neprekidno je na toj poziciji punih 10 godina, a na mesto predsednika Rusije došao je prvi put 2000. godine.
Putin je taj koji vodi glavnu reč i istaknuta je ruska i svetska politička figura, ali ima svoj krug dugogodišnjih saradnika. Neki od njih uz njega su decenijama. Među njegovim bliskim saradnicima su i Siloviki - ljudi iz obezbeđenja oko Putina, od kojih je većina ponikla u redovima KGB-a kao i on.
Sergej Šojgu
Kao jedan od najbližih Putinovih saradnika izdvaja se aktuelni ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu. Kako piše BBC, reč je o čoveku koji sa predsednikom ide u lov i pecanje u Sibir, a na njega se u prošlosti gledalo kao i na potencijalnog Putinovog naslednika.
Šojgu je bio je zaslužan za vojno zauzimanje Krima 2014. godine, a i na čelu je vojno obaveštajne agencije GRU, optužene za dva trovanja nervnim agensima, smrtonosni napad u Solsberiju u Velikoj Britaniji 2018. i skoro fatalni napad na opozicionog lidera Alekseja Navaljnog u Sibiru 2020 . godine, piše BBC.
Sa druge strane, Sky news navodi da Šojgu nije vojnik po obrazovanju, ali da je osim za Krim bio zadužen i za nadgledanje intervencija u Siriji. Ruski stručnjak za bezbednost i pisac Andrej Soldatov veruje da je ministar odbrane i dalje najuticajniji glas koji predsednik čuje.
"Šojgu nije samo zadužen za vojsku, on je delimično zadužen i za ideologiju, a u Rusiji se ideologija uglavnom bavi istorijom i on kontroliše i korišćenje narativa", kazao je Soldatov, piše BBC.
Mark Galeoti iz obaveštajne službe Majak, ekspert za ruske bezbednosne agencije dodaje i da Šojgu važi za snažnog branioca nacionalnih interesa
Valerij Gerasimov
Valerij Gerasimov je šef ruskog Generalštaba. Iskusan je sovjetski general i upravo je u njegovoj nadležnosti bio i plan ruske invazije na Ukrajinu. Kada govorimo o aktuelnoj situaciji na istoku Evrope, posao Valerija Gerasimova bio je da napadne Ukrajinu i brzo završi posao, piše BBC.
Iz tog razloga, svi mogući propusti biće njegova odgovornost, dodaje u svom tekstu Sky news.
On je odigrao glavnu ulogu u vojnim operacijama Vladimira Putina još od njegovog komandovanja vojskom u čečenskom ratu 1999. godine, a bio je i na čelu vojnog planiranja oko Ukrajine, nadgledajući vojne vežbe u Belorusiji prošlog meseca. Neki izveštaji sugerišu da je trenutno skrajnut zbog zastoja u invaziji na Ukrajinu i izveštaja o niskom moralu među vojnicima.
Nikolaj Patrušev
Nikolaj Patrušev je sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost, kojim predsedava Putin.
On i Putin se znaju još iz lenjingradskog KGB-a u kom se radili zajedno sedamdesetih godina prošlog veka. Patrušev je 1999. zamenio Putina na mestu šefa Obaveštajno-bezbednosnog sistema Rusije (naslednika KGB-a) i ostao na tom položaju do 2008.
Za njega se kaže da je jedan od najbližih ljudi Putinu i da ga predsednik Rusije možda sluša više od svih drugih, prenosi BBC.
Tokom sastanka ruskog saveta bezbednosti, tri dana pre invazije, Patrušev je izneo mišljenje da je "konkretan cilj" SAD razbijanje Rusije. Patrušev je, takođe, piše Sky news, neformalni delegat Kremlja za Balkan.
Aleksandar Bortnikov
Aleksandar Bortnikov, koji je aktuelni šef Federalnog sveta bezbednosti, naslednik Patruševa na tom mestu, takođe je jedan od bliskih Putinovih saradnika, a poznaju se takođe iz doba lenjingradskog KGB-a.On je operativac kontraobaveštajne službe sa višedecenijskim iskustvom.
Upućeni u dešavanja u Kremlju tvrde da je ruski predsednik sklon da veruje obaveštajnim brifinzima koje dobija od Obaveštajno-bezbednosne agencije (FSB) više nego bilo kom drugom izvoru informacija.
Takođe, kako dodaje BBC, FSB ima veliki uticaj i na druge ministre za sprovođenje reda i zakona, kao što su ministarstvo unutrašnjih poslova i državno tužilaštvo.
"On je važan, ali nije tu da izaziva ruskog lidera ili daje savete na isti način kao drugi", smatra ruski stručnjak za bezbednost Andrej Soldatov.
Sergej Nariškin
Treći lenjingradski saborac Vladimira Putina je Sergej Nariškin. On je trenutno na funkciji direktora Spoljne obaveštajne službe. Upoznali su se tokom obuka za špijunažu. Kasnije je Nariškin poslat u Brisel kao diplomata, u isto vreme kada je Putin kao mladi špijun poslat u Drezden.
Prema navodima BBC-a, Nariškin je dugo bio u senci Putina, ali je na kraju postao predsednik parlamenta. Po Soldatovom mišljenju, pokazao se veoma važnim u obezbeđivanju ideološkog osnova za svoje postupke predsedniku.
Oni koji lično poznaju Nariškina kažu da je lojalan Putinu i oficir po prirodi, naviknut da sluša naređenja i drži se zvanične politike.
Njegova prošlost u službama bezbednosti, britak um i profesionalno iskustvo pomogli su mu da se snađe u užem krugu, i kaže se da Putin ima poverenja u obaveštajne brifinge koje mu podnosi Nariškinova agencija.
Sergej Lavrov
Aktuelni ministar spoljnih poslova Rusije već 18 godina je najviši diplomata u Rusiji, predstavljajući slučaj Rusije svetu, iako se smatra da nema najveću ulogu kada je donošenje odluka u pitanju. Na mestu ministra je od 2004. godine, a Sky news piše da stalno kruže glasine da je godinama tražio odlazak u penziju.
Ipak, Lavrov je još jedan dokaz da se Vladimir Putin u velikoj meri oslanja na ličnosti iz svoje prošlosti.
Kako piše BBC, on je lukav operativac, prošlog meseca je pokušao da ismeje britansku ministarku spoljnih poslova Liz Tras zbog njenog nepoznavanja ruske geografije, a godinu dana ranije pokušao je da ponizi visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja.
Ali on je dugo bio po strani u bilo čemu što se tiče Ukrajine i, uprkos svojoj gruboj i neprijateljskoj reputaciji, zalagao se za dalje diplomatske razgovore. Ruski predsednik je odlučio da ga ignoriše, dodaje se u tekstu britanskog sajta.
Valentina Matvijenko
Valentina Matvijenko je jedna od retnih žena koja se nalazi u krugu "Putinovih ljudi".
Matvijenko je nadgledala i glasanje Gornjeg doma za raspoređivanje ruskih trupa izvan Rusije, otvarajući put invaziji na Ukrajinu.
Međutim, ni ona se ne smatra primarnim donosiocem odluka. Kao člana ruskog Saveta za bezbednosti, njena uloga je bila da ostavi utisak o kolektivnoj diskusiji kada je bilo više nego verovatno da je ruski lider već doneo odluku.
Viktor Zolotov
Viktor Zolotov je bivši telohranitelj predsednika Rusije, a sada komandant Ruske nacionalne garde, Rosgvardije, koju je Putin formirao pre samo šest godina kao neku vrstu lične vojske u stilu pretorijanske garde nalik Rimskom carstvu. Odabravši svog ličnog čuvara da je vodi, uverio se u njegovu lojalnost, dok je Zolotov povećao njen broj na 400.000 prijavljenih.
Problem je što vođa garde nema vojnu obuku, a kako njegove snage nemaju tenkove nisu previše u poziciji da napadaju.
Anton Vaino
Takođe, kao jedan od ljudi koji se nalaze u krugu predsednika je i Anton Vaino, šef kabineta Predsedničke izvršne kancelarije. Zbog svoje pozicije on sa Putinom provodi dosta vremena.
Ipak, kako piše Sky news, tokom pandemije kovida 19 smanjio se kontakt, zbog Putinovog straha od virusa. To je, piše taj medij, moglo dovesti do toga da je Vaino sada isključen iz nekih dogovora, čak i kada su u pitanju Putinovi savetnici.
Takođe, još nekolilko osoba mogu se izdvojiti kao značajni saradnici jednog od najmoćnijih lidera sveta.
Kako piše BBC, premijer Rusije Mihail Mišustin ima nezavidan zadatak da spasava ekonomiju, ali se njegova reč slabo sluša kada se radi o ratu. Takođe, tu su i gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin i šef državnog naftnog giganta Rosnjefta Igor Sečin, smatra politički analitičar Jevgenij Minčenko.
Braća milijarderi Boris i Arkadij Rotenberg, koji su bili predsednikovi prijatelji iz detinjstva, takođe su dugo bili bliski ljudi od poverenja. Kako podseća Sky news tu je i Jurij Kovalčuk, ruski oligarh sa porodičnim i ličnim vezama sa predsednikom. Upoznali su se kada je Putin bio zamenik gradonačelnika tadašnjeg Lenjingrada, današnjeg Sankt Peterburga.
Komentari (0)